한국   대만   중국   일본 
Пансловенске бо?е ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Пансловенске бо?е

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Пансловенска застава усво?ена на Првом словенском конгресу у Прагу 1848. године. Била ?е од 1918. до 1945. застава Кра?евине ?угослави?е .

Пансловенске бо?е ( чеш. slovanske barvy ? ?словенске бо?е” [1] [2] ) ? плава , би?ела и црвена  ? ?есу бо?е ко?е су присутне на националним и државним заставама многих словенских зема?а, реги?а и организаци?а. Ве?ина истраживача в?еру?е да бо?е потичу од трговачке заставе Руси?е . [3] [4]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Поштанска разгледница са ликовима Светог ?ирила и Методи?а , са натписом ?Чува? нам, Боже, баштину Отаца!” на девет словенских ?езика.

Комбинаци?а би?еле, црвене и плаве бо?е, ко?е су касни?е постала познате као словенске бо?е, позната ?е на словенским заставама ?ош од 13. ви?ека: према извору из 1281. познато ?е да ?е застава Срби?е била црвена и плава ( лат. vexillum unum de zendato rubeo et blavo ? ?застава од платна црвеног и плавог” [5] ); Гелнхаузенским кодексом из 1407. утвр?ено ?е да ?е застава Моравске плава с црвено-би?елим орлом; [6] заставе По?ске из 15. ви?ека биле су црвена с би?елим орлом, би?ело-плаво-црвени бар?ак ко?и ?е приказан и на Стокхолмском свитку , илустру?у?и свечану поворку у Кракову 1605. године. [7]

На Словенском конгресу у Прагу 1848, према Георги?у Вилинбахову, учесници су одлучили да ?е узети руску би?ело-плаво-црвену заставу као основу за заставе сво?их ослободилачких покрета. [4] На самом конгресу чешки Морав?ани су наступили са би?ело-плаво-црвеном заставом. [8] Исте године Лужички Срби су прогласили плаво-црвено-би?елу тробо?ку за сво? национални симбол. [9] Исте бо?е, али у другачи?е распореду (црвено-би?ело-плава) користио ?е бан Хрватске ?осип ?елачи? 1848, на основу чи?е заставе ?е заснована савремена застава Хрватске. [4] [10] Словеначке патриоте користиле су руску тробо?ку у истом распореду бо?а, а словачки револуционари 1848. усво?или су обрнути распоред бо?а за заставу ? црвена-плава-би?ела. Од 1918. плаво-би?ело-црвена тробо?ка постала ?е симбол Кра?евине Срба, Хрвата и Словенаца. [4]

У иностранству су често ви?али руску тробо?ку како се ви?ори на трговачким бродовима. У складу са ме?ународном традици?ом, по правилу ?е да ?е национална или државна застава истовремено и застава цивилне флоте. [4] Стога ?е управо она сматрана ?руском националном заставом”. [11] [12] У само? Руско? Импери?и петровска би?ело-плаво-црвена застава често се сматрала филистром, односно народном, и након што ?е држава одобрила црно-жуто-би?елу заставу 1858, друга застава ?е првенствено сматрана заставом владе. [12]

На Другом свесловенском конгресу у Руси?и 1867, главни симбол ?е био би?ело-златни транспарент, на ко?им су се налазили први словенски учите?и ?ирило и Методи?е, а изнад ?их ? Спасите?у, благослови их за апостолско д?ело. Према новинским публикаци?ама тог времена, ова? бар?ак словенског ?единства изазвао ?е поштова?е код свих присутних. [13] [14]

Посто?и верзи?а о пори?еклу пансловенских бо?а од бо?а Француске револуци?е 1789, ко?е симболизу?у револуционарне иде?е. [15]

Модерне заставе словенских зема?а са панслoвенским бо?ама [ уреди | уреди извор ]

Заставе словенских ентитета и покра?ина са пансловенским бо?ама [ уреди | уреди извор ]

Бивше заставе са панславенским бо?ама [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Tobolka, Zden?k Vaclav (1901). Slovansky sjezd v Praze roku 1848 (на ?езику: чешки). Nakl. F. ?ima?ka. стр. 99, 161 . Приступ?ено 2. 7. 2021 .  
  2. ^ Vzpominky na Petra Bezru?e (на ?езику: чешки). Vydala Podnikova rada ?s. po?ty. 1947. стр. 225 . Приступ?ено 2. 7. 2021 .  
  3. ^ Килюнен 2007 , стр. 103.
  4. ^ а б в г д Вилинбахов, Георгий Вадимович (2003). ?Государственная геральдика в России: Теория и практика” (на ?езику: руски) . Приступ?ено 2. 7. 2021 .  
  5. ^ Самар?и?, Д. (1983). Во?не заставе Срба до 1918 (на ?езику: српски). Београд: Во?ни музе?.  
  6. ^ ?Historicke symboly - Ministerstvo vnitra ?eske republiky” . www.mvcr.cz (на ?езику: чешки) . Приступ?ено 3. 7. 2021 .  
  7. ^ Bochenski, Zbignew (1988). ?A Description of the Stockholm Roll”. Studia do dziejow dawnego uzbrojenia i ubioru wojskowego, cz. IX i X (на ?езику: енглески). Krakow.  
  8. ^ Havlik 1990 , стр. 12.
  9. ^ ?Лужицкие сербы: Тысяча лет противостояния ассимиляции” . Архивирано из оригинала 28. 05. 2013. г . Приступ?ено 13. 07. 2016 .  
  10. ^ ?Флаг Словении” . web.archive.org (на ?езику: руски). Архивирано из оригинала 2. 4. 2019. г . Приступ?ено 3. 7. 2021 .  
  11. ^ Соболева & Артамонов 1993 , стр. 119.
  12. ^ а б Соболева 2002 , стр. 157.
  13. ^ Майорова, Ольга (2001). ?Славянский съезд 1867 года: Метафорика торжества ? Журнальный зал” . Новое Литературное Обозрение (на ?езику: руски). 51 .  
  14. ^ П., Маша (2012). ?Путешествие чехов в Москву” (PDF) . ZEN magazine. Русская версия : журнал (на ?езику: руски). 2 : 92?95. ISSN   1805-6261 . Архивирано из оригинала (PDF) 4. 10. 2013. г . Приступ?ено 4. 7. 2021 .  
  15. ^ ?Los colores paneslavos” . Vexiloblogia (на ?езику: шпански). 26. 8. 2008 . Приступ?ено 4. 7. 2021 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Килюнен, Киммо (2007). Енциклопедия страните по света и техните знамена (на ?езику: бугарски). TRUD Publishers. ISBN   978-954-528-775-6 . Приступ?ено 4. 7. 2021 .  
  • Havlik, Lubomir (1990). ?Symboly moravske identity” (PDF) . Moravskoslezska orlice (на ?езику: cz). 14 : 12.  
  • Соболева, Н. А.; Артамонов, В. А. (1993). Символы России. Очерки истории государственной символики России (на ?езику: руски). Москва: Панорама.  
  • Соболева, Н. А. (2002). Российская государственная символика. История и современность (на ?езику: руски). Москва: ВЛАДОС.  

Додатна литература [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пансловенске_бо?е&oldid=27799632 ”