Пакрац
Саборна српска православна црква свете Тро?ице у Пакрацу, запа?ена у рату 1991. године
Грб
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупани?а	Пожешко-славонска
Становништво
Становништво	‍
?  2011 .	4.842
?  густина	13,52 ст./km 2
Агломераци?а   ( 2011 . )	8.460
Географске карактеристике
Координате	45° 26′ 16″ С; 17° 11′ 35″ И  /  45.437892° С; 17.193062° И  / 45.437892; 17.193062
Временска зона	UTC+1 ( CET ), лети UTC+2 ( CEST )
Површина	358,08 km 2
Пакрац Пакрац на карти Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Анамари?а Блажеви? ( ХДЗ )
Поштански бро?	34550 Пакрац
Позивни бро?	+385 34
Регистарска ознака	DA
Веб-са?т
www.pakrac.hr

Пакрац ?е град у западно? Славони?и , Република Хрватска . Према резултатима пописа из 2011. у граду ?е живело 8.460 становника, а у самом насе?у 4.842 становника. ^[1]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Пакрац се први пут поми?е у 13. веку , као посед Витешког реда светог ?ована . У историографи?и посто?е различита миш?е?а о пита?у жупани?ске припадности тог места током сред?ег века, те тако по?едини истраживачи сматра?у да ?е Пакрац припадао старо? Крижевачко? жупани?и ( Бановина Славони?а ), док други претпостав?а?у да ?е припадао суседно? Пожешко? жупани?и (ужа Угарска ). Под угарском влаш?у ?е остао све до 1544 . године, када потпада под османску власт, а нешто касни?е поста?е и седиште Пакрачког сан?ака ( Босански пашалук ). За време османске власти, православни Срби на простору пакрачког сан?ака потпадали су под надлежност старе Пожешке епархи?е , ко?а ?е припадала Српско? патри?арши?и . ^{[2] [3] [4]}

Пакрац ?е ослобо?ен први пут 1688 . године, али га османска во?ска поново запоседа ве? 1690 . године, након чега ?е 1691 . године уследило и коначно ослобо?е?е, а потом и званично ук?учива?е у састав Хабзбуршке монархи?е (1699). Шира област ?е и под новом хабзбуршком влаш?у задржала традиционални назив Мала Влашка , по локалном српском становништву ко?е ?е било у влашком статусу. ^[5]

Почевши од 1705 . године, Пакрац ?е доласком српског православног владике Софрони?а Подгоричанина постао седиште епархи?ске управе, па ?е и сама епископи?а по свом новом седишту временом постала позната и као Пакрачка епархи?а . У административном погледу, Пакрац се почевши од 1745 . године, налазио у саставу обнов?ене Пожешке жупани?е , а такво ста?е ?е опстало све до 1918 . године. ^[6]

Заслугом владике Мирона, Пакрац ?е добио српску Препаранди?у и Владичански двор, а православна црква посве?ена Св. Тро?ици ( Духови ) стара 150 година обнов?ена ?е 1896. године. Епископ ?е измолио дово?ну финанси?ску помо? од Зема?ске владе за теме?ну оправку српске свети?е. Утрошено ?е за вра?а?е старог с?а?а саборно? цркви 55.000 ф. Иконостас ?е осликао познати сликар Стева Тодорови? из Београда. ^[7] Поред храма посто?и у Пакрацу тада и црквица посве?ена Св. пророку Или?и. Пакрачки храм ?е био мали али важан као православни "стожер" у 18. веку, пред агресивном уни?ом.

К?игу мудру, преведену на српски ?език купило ?е 1814. године неколико писмених мештана. Били су то претплатници: Никола? Корка купец, Ви?енти?е Орлуши?, ?ован Пелеч солар, Атанаси?е и Адам Николи?. ^[8]

Пакрац ?е био 1885. године седиште Пакрачког изборног среза за српски црквено-народни сабор у Карловцима. У месту ?е тада записано 929 православних душа. ^[9]

Други св?етски рат [ уреди | уреди извор ]

Велики део хрватског народа схватио ?е оснива?е НДХ као прилику за обрачунава?е са свима омраженицима, на првом месту са Србима . Стога ?е од првог дана почело хапше?е и прога?а?е Срба и уништава?е свега што носи српско обележ?е. У Пакрачком срезу одмах после 6. априла 1941, а нарочито после проглаше?а Независне државе Хрватске, на српским ку?ама су осванули натписи: ?Б?ежте Срби, долази Павели?", "Србе на врбе, сви?е преко Дрине“. ^[10]

На пакрачком збору од 20. ?ула 1941. године Миле Будак ?е поред осталог рекао: ?Ви добро знате за ону народну: ??едног Влаха посади и погости за столом, а другог свежи у вре?у и с?еди на ?ега. Што ти мисли за столом исто ти мисли и она? под столом (под тобом). Зато запамти ово: Са Влахом (т?. Србином) ?еди само допола зд?еле, а одпола зд?еле убити га зд?елом по глави ?ер ?е он тебе“.

У местима среза пакрачког усташе су ишле од села до села, палиле по?едине ку?е, п?ачкале и уби?але народ. ^[11]

У Пакрацу су усташе обилазиле српске ку?е и приморавали све чланове српских породица да купе по цени од 50 динара траку са натписом ?православац“. Усташе су од Срба захтевале да да?у прилоге за издржава?е хрватске во?ске. ^[12]

У пакрачком срезу прешло ?е у римокатоличку веру око 15.000 Срба. ^[13]

У Пакрачком срезу, у општини Чагли?, исе?ено ?е цело село Скендеровци . ^[14]

Свештенике из Пакраца доведене у логор у По?ани тако?е су дета?но претресли ?мушке су претраживале усташе, а жене женске припаднице усташа . Та? преглед ?е био тако строг да су рашивали чак и капуте мушкима а женама мантиле на раменима и на сваком месту где би се новац могао сакрити. Тако су свима одузели сав новац, накит, вредносне папире као и све бо?е ствари. ^[15]

Распад ?угослави?е и гра?ански рат [ уреди | уреди извор ]

1990. године, почи?у да се осе?а?у и виде елементи национализма у самом Пакрацу. Трве?а су била скоро редовна по?ава. Тадаш?и МУП Хрватске ?е отказао послушност ?угослави?и и започео спрово?е?е политике хрватског руководства. Ни Срби не седе скрштених руку, формира?у САО Западну Славони?у . Убрзо долази до окрша?а и вишемесечних борби за преузима?е контроле над самим градом. Пакрац ?е доста страдао у тим борбама и претрпео ?е разара?а и оште?е?а. Страдале су и обе цркве.

Економски разво? за време Аустроугарске и ?угослави?е [ уреди | уреди извор ]

Школство

Прва школа на подруч?у општине Пакрац била ?е Српска конфесионална основна школа основана 1751. ^[16] Десет година касни?е (1761) по?ави се и државна основна школа. Прва сред?а школа основана ?е 1871. као ? Српска аутономна учите?ска школа у Пакрацу ”, ко?а 1904. постане ?авна школа. ^[17]

ПТТ

Пакрац ?е сво? први телеграф добио 30. априла 1866. Пошту ?е добио 1. децембра 1856 и први телефон 15. августа 1910. Пошта Пакрац се 1965. ук?учу?е у аутоматску мрежу ?угослави?е, са инсталира?ем аутоматске телефонске централе. На почетку мрежа ?е имала 101 прик?учак. ^[18]

Саобра?а?

Главна путна мрежа била ?е Вировитица ? Дарувар ? Пакрац ? Окучани и Славонска Пожега ? Пакрац ? Новска. Први носилац ?авног друмског саобра?а?а било ?е аутосаобра?а?но предузе?е (1952). Ауто-саобра?а??Пакрац (АСП Пакрац) 1962. припо?ио се загребачком Кроаци?атрансу и од 1963. Пакрац има самосталан погон Кроаци?атранса, са локаци?ом у улици Милана Ву?атови?а. 1973. довршена ?е изград?а аутобуске станице . Прве лини?е су биле локалне, Пакрац ? Каменско, Пакрац ? Липик и Пакрац ? Окучани. Лини?а Пакрац ? Загреб почи?е са 1957. годином. 1962. саобра?а лини?а Ба?а Лука-Вировитица. ^[19]

Економи?а

Прва банка у Пакрацу датира из времена Аустроугарске 1873 , када ?е основана ?Пакрачко-даруварска-кутинска окружна штедионица Пакрац”. За време ?угослави?е формирана ?е народна банка ФНР?, ко?а ?е имала подружницу и у граду. Подружница се касни?е преименовала у Народну банку и налазила се у ку?и Антона Гргури?а. Касни?е ?е на том месту био ресторан ??единство”. Банка ме?а назив 1957 . у ?Комуналну банку Пакрац”. Од 1958. до 1960. у граду делу?е и ?Задружна банка Дарувар”. Комунална банка се 1966 . спа?а са ?Комерци?алном банком и штедионицом Дарувар”. Банка ?е учествовала у кредитира?у ?Творнице равног стакла Липик”, реконструкци?и погона ?Кермаике”, изград?и нове хале ?Од?ече”, прошире?у Творнице столица ДИК-а ?Папук”, набави машина за ?Пакрам”, изград?и робне ку?е ?Буду?ност” и потпомогла стамбене кредите за гра?ане. Комерциална банка ?е касни?е деловала у оквиру ?Привредне банке Загреб”. ^[20]

Становништво [ уреди | уреди извор ]

Попис 2011. [ уреди | уреди извор ]

Према попису становништва из 2011 . године, Град Пакрац ?е имао 8.460 становника, од чега ?е у самом Пакрацу живело 4.842 становника. ^[21]

Попис 2001. [ уреди | уреди извор ]

По попису становништва из 2001 . године, Град Пакрац ?е имао 8.855 становника, од чега ?е у самом Пакрацу живело 4.772 становника.

Попис 1991. [ уреди | уреди извор ]

По попису становништва из 1991 . године, општина Пакрац ?е имала 27.589 становника, распоре?ених у 68 насе?ених места.

Бивша велика општина Пакрац ?е новом територи?алном организаци?ом у Хрватско? укинута и формирани су градови: Пакрац и Липик .

Према ново? територи?ално? подели, национални састав 1991 . године ?е био следе?и:

По попису из 1991 . године у општини Пакрац ?е живело 869 Итали?ана , 718 Чеха и 47 Немаца .

Попис 1991. [ уреди | уреди извор ]

На попису становништва 1991 . године, насе?ено место Пакрац ?е имало 8.197 становника, следе?ег националног састава:

Познати ?уди из Пакраца [ уреди | уреди извор ]

• Сми?а Аврамов
• Георги?е Боги?
• Владимир Велмар-?анкови?
• Зоран Ерцег
• Марко Кончар
• ?адранка Косор
• Со?а Маринкови?
• Слободан Селени?
• Милица Шувакови?

Партнерски градови [ уреди | уреди извор ]

• Б?еловар

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Званични веб-са?т
• Портал Српске за?еднице у Пакрацу Архивирано на са?ту Wayback Machine (27. октобар 2019)