Пад Зете (1496) односно други пад државе Црно?еви?а , представ?а поновни и коначни пад сред?ов?ековне државе Зете под власт Османског царства у ?есен 1496 . године. Коначна пропаст државности Зете означена ?е одласком послед?ег зетског владара ?ур?а Црно?еви?а са Цети?а и успостав?а?ем непосредне турске власти на ц?елокупном подруч?у Гор?е Зете , ук?учу?у?и и област првобитне (старе) Црне Горе . Непосредно након турског запоседа?а зем?е, дотадаш?а област Црно?еви?а организована ?е као вила?ет Црно?еви?а у саставу Скадарског сан?ака , а први попис новоствореног вила?ета обав?ен ?е ве? при?е марта 1497 . године. Другим падом Зете означена ?е коначна пропаст послед?е српске сред?овековне државе. ^{[1] [2] [3] [4] [5]}

Пад државе Црно?еви?а [ уреди | уреди извор ]

Иако ?е Зета након првог пада под турску власт 1479 . године усп?ела да обнови сво?у државност ве? током 1481 . године, политички положа? државе Црно?еви?а почео ?е убрзано да се погоршава недуго након смрти Ивана Црно?еви?а у ?улу 1490 . године. ?егов син и нас?едник ?ура? Црно?еви? суочио се са бро?ним политичким изазовима, ко?и су проистицали из супротстав?ених млетачких и турских интереса, ко?и су се укрштали управо на ширем подруч?у Зете. Као млетачки зет, ?ура? Црно?еви? ?е донекле поправио од рани?е нарушене односе са Млетачком републиком , али ?е тиме изазвао незадово?ство на друго? страни, ме?у по?единим сродницима и поданицима ко?и на челу са ?ур?евим братом Стефаном ни?есу же?ели да кваре односе са султаном. ^{[6] [7]}

Када ?е француски кра? Карло VIII , осво?ивши 1495 . године Напу?ску кра?евину почео да ради на ствара?у антитурског савеза, ме?у потенци?алним савезницима се нашао и ?ура? Црно?еви?. Везе изме?у Карла и ?ур?а успоставио ?е ?ур?ев у?ак Константин Ари?анит , ко?и ?е живео у Итали?и. Ме?утим, против тог савеза били су Млечани ко?и су зазирали од француског учврш?ива?а у Итали?и, па су зато склопили савез против Француза у ко?и су ушли ?ош и Хабзбуршка монархи?а , Миланско во?водство и папа Александар VI . То? коалици?и усп?ело ?е не само да потисне Карла из Напу?а него и да компромиту?е ?егове антитурске планове.

Антитурску политику ни?е подржавао ни ?ур?ев брат Стефан Црно?еви? , ко?и ?е у ?есен 1496. године дошао на Цети?е , где ?е обав?естио ?ур?а да турски султан захтева од свог вазала, зетског владара, да одмах до?е у Цариград на покло?е?е, или да напусти сво?у државу. ^[8] Нашавши се у опасности, ?ура? ?е одлучио да за?едно са породицом и прат?ом напусти Цети?е, а затим ?е преко Будве отишао за Итали?у. И исто ври?еме, власт над Зетом преузели су Турци, ко?и су ц?елокупно подруч?е Гор?е Зете , ук?учу?у?и и област првобитне (старе) Црне Горе , прик?учили Скадарском сан?аку . Тиме ?е кра?ем 1496 . године означена коначна пропаст Зете, а у?едно и пропаст послед?е српске сред?овековне државе. ^{[2] [3] [5]}

Пос?едице [ уреди | уреди извор ]

Ова? чланак ?е део сери?е о истори?и Црне Горе
Истори?а Црне Горе
Праистори?а Гласиначка култура
Стари ви?ек Илирска кра?евина Далмаци?а Превалис
Рани сред?и ви?ек Дук?а Травуни?а Во?ислав?еви?и Поморске зем?е Великожупанска Срби?а
Позни сред?и ви?ек Зета у доба Нема?и?а Зета у доба Балши?а Зета у доба Лазареви?а и Бранкови?а Зета у доба Црно?еви?а Балши?и Црно?еви?и
Нови ви?ек Вила?ет Црно?еви?а Сан?ак Црна Гора Вила?ет Црна Гора Црногорско-брдска држава К?ажевина Црна Гора Кра?евина Црна Гора Петрови?и ?егоши
Савремено доба Црногорска покра?ина Зетска област Зетска бановина Независна Држава Црна Гора НР/СР Црна Гора Република Црна Гора (СР?-СЦГ) Црна Гора (самостална држава)
п р у

Приликом запоседа?а Зете кра?ем 1496 . године, Турци су првобитно наступали са посебним уважава?ем према Стефану Црно?еви?у , ко?и ни?е напустио зем?у. Иако се Стефан понадао да ?е га султан прихватити као новог владара у Зети, то се показало као неоствариво. Пошто су власт у зем?и преузели без отпора, Турци ни?есу имали нам?еру да поставе Стефана, нити било кога другог, за новог владара у Зети. ?едини уступак Стефану учи?ен ?е тиме што му ?е дозво?ено да у личном власништву задржи породичне пос?еде Црно?еви?а . ^[9]

Непосредно након турског запоседа?а зем?е, дотадаш?а област Црно?еви?а била ?е организована као вила?ет Црно?еви?а , чи?и ?е први попис обав?ен ве? при?е марта 1497 . године. ^{[1] [4]} У новембру 1498 . године поми?е се турски субаша као управите? у областима ко?е су рани?е припадале држави Црно?еви?а ( итал. subaslach governador di stato fo di Zernovich ). ^[10] Управо у то ври?еме, Стефан Црно?еви? ?е пао у немилост код скадарског сан?акбега Фериза, ко?и га ?е чак и притворио, али не зна се тачно због ког узрока. Претпостав?а се да су Турци добили некакве вести о Стефановим евентуаним везама са братом ?ур?ем или Млечанима, с ко?има су недуго потом поново ушли у рат (1499-1502). Зета ?е и да?е остала под непосредном турском влаш?у у саставу Скадарског сан?ака, као вила?ет Црно?еви?а све до 1513 . године, када ?е извршена нова реорганизаци?а, у склопу ко?е ?е створен посебан сан?ак Црна Гора . ^[11]

Како ?е мирно прим?ена турска власт, наглашава ?ован Томи? ко?и ?е посебно проучавао ова? период, ?види се из факта да ?е за време млетачко-турског рата од 1499-1502. године у Црно? Гори ни?е било ни ?едног озби?ног покуша?а млетачког против Турака, ?ер су они тамо имали више присталица него Млечи?и. Да су о томе знали Млечи?и, поред сенатског необра?а?а паж?е предлогу да се у Црно? Гори отпочне акци?а против Турака за доказ служи и по?ав, што нека села, ко?а су била под млетачком влаш?у, при?оше Турцима. Которска властела сво?им понаша?ем према становништву тих села, допринела су, да ?е ово претпостав?ало турско господарство ?иховом, а омразе с Примор?а и бо?и изглед на плен од млетачких поданика него од султанових, одржаше Црногорце у ве?о? наклоности према Турцима него према Млечи?има“.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]