Павлови?и

Павлови?и
Павлови?и
	Грб ?аблани?а
Држава	Кра?евина Босна , Зем?е Павлови?а
Поседи	источна Босна и источна Херцеговина
Оснивач	Павле Раденови?
Владавина	нема прецизно

Павлови?и или ?аблани?и су српска сред?овековна породица ко?а ?е у доба Кра?евине Босне (кра? XIV и прва половина XV века ) управ?ала источним и ?угоисточним деловима данаш?е Босне и Херцеговине , званом Зем?е Павлови?а . ?ихов на?познати?и представник и био ?е кнез Павле Раденови? (ум. 1415). Након османског осва?а?а Кра?евине Босне (1463) Павлови?и неста?у са истори?ске сцене. ^[1]^[2]^[3]

Прошлост породице Павлови?а [ уреди | уреди извор ]

На?стари?и познати члан Павлови?а био ?е локални властеличи? Раден ?аблани? . ?егов син Павле Раденови? (?- 1415 ) се уздиже током владавине Твртка I (1338?1391) и поста?е ?едан од на?мо?ни?их великаша кра?евине Босне влада?у?и простором око Крива?е и Праче . Као д?ечак боравио ?е на двору кра?а Стефана Твртка. После смрти на?мо?ни?ег босанског кра?а, почи?е процес осамоста?ива?а властеле и слаб?е?а Босне. У овом процесу Павлови?и су се издигли у ранг на?мо?ни?их српских великаша.

Пошто су бра?а Бе?ак и Радич Санкови? 15. априла 1391 . године мимо зна?а кра?а Стефана Дабише продали дод?е?ене пос?еде у Конавлима Дубровнику, и тим чином продали државну територи?у о ко?о? ?е кра? могао само одлучивати, на Санкови?е ?е покренута во?на акци?а ко?у су предводили во?вода Влатко Вукови? и кнез Павле Раденови?. Павлови?и заузима?у Конавле те проширу?е сво?е пос?еде, контролишу?и са Влатком царину на Леденицама . ^[1]

Павле одржава добре односе са Дубровачком републиком и 1397 . године поста?е ?ен гра?анин издавши Дубровчанима пове?у о слободно? трговини и заштити на ?еговим пос?едима. Као ?едан од на?мо?ни?их велможа кра?евине Босне активно учеству?е у превира?има око власти, како у Босни тако и у Угарско? подржава?у?и Ладислава Напу?ског против Жигмунда Луксембуршког . Павле умире 1415. године од последица ра?ава?а ко?е ?е задобио у лову на Парено? По?ани, недалеко од Кра?еве Сут?еске односно Бобовца . Том приликом су га на по?ани напали зав?ереници из породице Златоносови?а , по налогу кра?а Стефана Осто?е и Санда?а Храни?а нани?евши му смртоносне повреде. Самог Павла су убили Санда?еви ?уди, а сина му Петра свезали су и послали у блиски Бобовац . ^[4]

Насле?у?у га синови Петар (1415?1420), ко?и 1420 . године гине у борби са Османли?ама , те Радослав (1420?1441) ко?и ?е био оже?ен Теодором , ?ерком Вукца Храни?а Косаче и сестром Стефана Вукчи?а Косаче .

Во?воде Санда? Храни? и Радослав Павлови? су номинално били под кра?евом круном. Они су на?при?е Санда? 1419 , а затим и Радослав 1426 . године продали Дубровчанима сво? дио Конав?а, да би од 1430 . до 1432 . године водио против ?их рат око Цавтата осво?ивши га. Изв?есно ври?еме владао ?е мир, али када су Дубровчани почели 1429. године прокопавати малу превлаку ко?ом ?е Цавтат спо?ен са копном, има?у?и у виду да га претворе у твр?аву ко?ом би бранили пос?еде у Конавлима. Ово ?е засметало Радославу Павлови?у, па ?е то и искористио као повод за рат са Дубровачком републиком, тврде?и да он ни?е продао Конавле ве? их само заложио.

У овом рату Дубровник се обратио за помо? од деспота ?ур?а Бранкови?а , кра?а Стефана Твртка II Котромани?а , султана Мурата Другог и кра?а Жигмунда. Као на?ближи савезници били су им Санда? Храни? и кра? Твртко. Током октобра 1430. дубровачки посланици су пред султановом портом усп?ели да докажу да ?е Радослав?ева пове?а ко?у ?е приложио као доказ сво?их тврд?и фалсификат. Дубровчани су изде?ствовали да им се врате Конавле и тражили су безусп?ешно одштету у износу од 600.000 дуката.

Поред Дуброника, Радослав се сукоб?авао и са Косачама , породицом сво?е жене усп?евши да Стефана Вукчи?а Косачу потисне из Примор?а. У хумском ди?елу територи?а Павлови?а била ?е уоквирена територи?ом Косача и ту се граница ми?е?ала зависно од промен?ивих односа изме?у ове дви?е породице. Сужава?е територи?е почело ?е прода?ом половине Конавала Дубровчанима 1426. (запеча?ено миром 1432) и губитком Треби?а и жупу Врм 1438. године, када ?е га заузео Стефан Вукчи? . ^[1]

Након смрти во?воде Радослава новембра 1441. године, на чело властелинске ку?е Павлови?а долази ?егов син Иваниш Павлови? . Првим потезима Иваниш ?е потврдио мир са Дубровником и све уговоре сво?их претходника, а Дубровчани су децембра 1442. године потврдили Павлови?има сва права и повластице. Други дипломатски корак био ?е измире?е са у?аком Стефаном Вукчи?ем Косачом , са ко?им су Павлови?и били у сукобу, а ко?и им ?е преотео територи?е у Примор?у . ^[5] Умро ?е 1450. године, а насли?едила су га бра?а Петар и Никола . ?их дво?ица ста?у уз кра?а Стефана Томаша у борби за одбрану Кра?евине Босне против Османли?а. Обо?ица су страдала 1463 . године током пада кра?евине Босне под османли?ску власт , чиме ?е угашена властелинска породица Павлови?. ^[3]

У блиском сродству са овом породицом била ?е босанска кра?ица Ку?ава Раденови? .

Пос?ед породице Павлови? [ уреди | уреди извор ]

Павлови?а зем?а ?е истори?ска област ко?а ?е настала у сред?ем ви?еку као посебна управна ц?елина сред?ов?ековне Босне, а ко?ом ?е владала династи?а Павлови?а. Обухватала ?е ве?и дио данаш?е источне Босне. Назив Павлови?а зем?а ?е узет из патронимика, ко?и су носили три генераци?е Павлових потомака. Воде?и град Зем?е Павлови?а био ?е град Борач , ко?и се налазио недалеко од данаш?их Меси?а у Рогатици . ^[6]

На?знача?ни?е твр?аве под ?иховом контролом биле су: