한국   대만   중국   일본 
Павли?ани ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Павли?ани

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Прогон Павлићанa
Прогон Павли?анa

Павли?ани ( грч. Παυλικιανο? ) су ?едан од на?знача?ни?их сред?овековних ?еретичких покретa у обиму и последицама. [1] Павли?ани су били антивизанти?ски хриш?ански покрет ко?и се по?авио у 7. веку у ?ермени?и . Из ?ермени?e 970 . године, [2] стижу у Бугарску . [3] [4]

Име [ уреди | уреди извор ]

Око порекла павли?анског имена посто?е различита миш?е?а. Неки ?ихово име везу?у за апостола Павла , други за Павла Самосатског , док тре?и сматра?у да ?е у пита?у Павле ?ерменин , ко?и ?е организовао ?ихове општине од 699 . до 718 . године. [5]

Уче?е [ уреди | уреди извор ]

Константин Мананалски , оснивач павли?анства, кога ?е византи?ски цар Константин IV осудио на смрт као ?еретика , ?е сво?е уче?е заснивао на ?еван?е?има и посланицама апостола Павла [6] .

Павли?ани теже вра?а?у старом добу првих хриш?анских општина, и показу?у изразиту борбеност против црквеног с?а?а и богатсва, ?ерархи?е цркве и учеш?а у сплеткама дворског и престоничког живота. Били су против накнадних светаца, ко?и се славе поред Христа и готово равно ?ему, и против кла?а?а иконама , поготово иконама владара, ко?е су сматрали идолопоклонством. [7]

За павли?ане се дуго сматрало да су били манихе?ци и дуалисти (што су биле честе оптужбе за ?ерес) и да сматра?у да ?е цео матери?ални свет творевина злог Бога и да ?е од ?ега био надахнут и Стари завет . Те тврд?е су доведене у пита?е проналаском древног павли?анског списа ?К?уч Истине“, откривеног у ?ермени?и 1891 . Како сам преводилац каже: " Павли?ани нису дуалисти ни у ком другом смислу него што ?е Нови завет дуалистички ." Павликанска црква ?е тако?е анатемисала Мани?а и манихе?це.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Прве ?ерменске павли?анске општине око 660 . године оснива ?ихов учите? Константин Мананалски. Павли?ани, се?ацу организовани у слободне за?еднице, ускоро поста?у сила способна да се одупре онима ко?и су покушавали да их феудализу?и и начине кметовима. Године 844 . ?е основана чак и павли?анска држава ко?о? ?е центар била Тефрика (данаш?и Дивриг у Турско?). Сматрали су да ?е на ?ихово? страни добри Бог, док ?е други, зли, поистове?иван са византи?ским властима, ко?е су покушавале да их униште. За време иконоборачких немира, павлики?ани су због свог против?е?а иконама жестоко страдали. Републиканско уре?е?е павли?анских за?едница ?е играло важну улогу у се?ачко? буни у Мало? Ази?и (820-824), ко?у ?е предводио Тома Словен против Визани?е. Византи?ски цареви су водили упорну борбу против павли?ана, а кра?ем 9. века ?е организован систематски поко? павли?ана, мушкараца, жена и деце. [5] Хи?аде павли?ана биле су мучене и спа?иване. Многи преживели су тада потражили уточиште на Балкану .

Цар Константин V Копроним преселио ?е велик бро? павли?ана у Траки?у као граничаре, а 970 . ?е цар ?ован I Цимиски?е принудно преселио не ма?е од 200.000 ?ермена павли?ана у Европу и населио их око Филипопо?а (данаш?ег Пловдива ) у Траки?и, као одбрану од надиру?их Бугара. Они се убрзо удружу?у са Бугарима у честим побунама против Византи?е. Сматра се да се под утица?ем павли?анских насе?еника у Бугарско? по?авио богумилски покрет. Забележено ?е да су за време цара Алекси?а I Комнина во?ници павли?ани дезертирали током борби против Нормана . Када су крсташи 1204 . заузели Цариград , историчар Жофроа де Вилардуен бележи да су тамо затекли неке павли?ане.

Многи павли?ани су касни?е, за време Османског царства, примили католицизам , а неки су пресе?ени у Банат, као на пример Банатски Бугари ко?и себе назива?у Палк?ене . Многа места у данаш?о? Бугарско? има?у павликанске топониме, а изме?у осталих ?е и град Павликени око 40 km од Великог Трнова .

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Cред?овековни Jеретички покрети, Српска православна црква
  2. ^ Paulicians | Article about Paulicians by The Free Dictionary
  3. ^ Sous la direction de Gerard Dedeyan. Histoire des Armeniens. Edition privat. Toulouse, 1982/6, с. 701 (279)
  4. ^ Dadoyan, S. B. The Fatimid Armenians: Cultural and Political Interaction in the Near East. Islamic History and Civilization, Studies and Texts 18. Leiden: Brill Publishers, 1997, Pp. 214 (47)
  5. ^ а б Raoul Vaneigem Архивирано на са?ту Wayback Machine (29. август 2007), Приступ?ено 17. 4. 2013.
  6. ^ Constantine-Silvanus (Armenian religious leader) - Britannica Online Encyclopedia , Приступ?ено 17. 4. 2013.
  7. ^ [Projekat Rastko] Vladimir Corovic: Bosna i Hercegovina , Приступ?ено 17. 4. 2013.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]