Ото Но?рат

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Ото Но?рат
Ото Но?рат
Пуно име Ото Карл Билхем Но?рат
Датум ро?е?а 10. децембар 1882.
Место ро?е?а Беч ,  Аустри?ско царство , данас Аустри?а
Датум смрти 22. децембар 1945.
Место смрти Оксфорд ,  У?еди?ено Кра?евство
Супружник Olga Hahn-Neurath, Marie Neurath, Anna Schapire-Neurath
Родите?и Wilhelm Neurath

Ото Но?рат ( нем. Otto Neurath ; Беч , 10. децембар 1882 ? 22. децембар 1945 ) био ?е аустри?ски филозоф науке , социолог и политички економиста . Пре него што ?е напустио сво?у домовину 1934. године, Но?рат ?е био ?една од воде?их фигура Бечког круга .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Но?рат ?е ро?ен у Бечу , као син Вилха?ма Но?рата (1840-1901), познатог политичког економисте тог времена.  Хелена Мигерка , писац , ?е била ?егова ро?ака. [1]  Студирао ?е  математику у Бечу и добио диплому доктора наука на оде?е?у п олитичких наука и статистике на Универзитету у Берлину .

Оженио се Аном Шапире 1907. године. Она ?е умрла на поро?а?у (родивши Пола Но?рата) 1911. године, а он се оженио блиском при?ате?ицом, математичарком и филозофичарком , Олгом Хан . Због тога што му ?е жена била слепа и изби?а?а рата, ?егов син, Пол Но?рат, ?е послат у дечи?и дом изван Беча, где ?е Но?ратова ма?ка живела, а вратио се да живи са родите?има када ?е имао девет година.    

Но?рат ?е предавао политичку економи?у на Neue Wiener Handelsakademie (Нови факултет трговине, Беч), док рат ни?е плануо. Потом ?е руководио оде?е?ем за ратну економи?у у министарству одбране. 1917. године поста?е директор   Deutsches Kriegswirtschaftsmuseum (Немачки Музе? ратне економи?е, касни?е Deutsches Wirtschaftsmuseum ) у Ла?пцигу . Овде ?е радио са Волфганом Шуманом , познатом из  Durerbund за ко?е ?е Но?рат написао много чланака. Током политичке кризе ко?а ?е довела до примир?а, Шуман га позива да разради план за соци?ализаци?у у Саксони?и . [2]  Но?рат се придружу?е  Соци?алдемократско? парти?и 1918-19. и води канцелари?у за централно економско планира?е у Минхену . Када ?е Баварска Сов?етска Република  поражена, Но?рат ?е ухапшен, али ?е вра?ен у Аустри?у након интервенци?е од стране аустри?ске владе. Док ?е био у затвору, написао ?е Анти-Спенглер , критички напад на дело Освалда Спенглера - Пропаст Запада .

У Бечу, придружио се соци?алдемократама и постао секретар аустри?ског Удруже?а за насе?а и мале баште  ( Verband fur Siedlungs-und Kleingartenwesen ), више самосталних група ко?е су сво?им члановима обезбе?ивале место станова?а и баште. 1923. године, основао ?е нови музе? за станова?е и урбанизам ко?и се звао  Siedlungsmuseum . 1925. године, преименовао га ?е у  Gesellschafts- und Wirtschaftsmuseum у Бечу (Музе? за?еднице и економи?е у Бечу) [3]  и основао сопствено удруже?е са том наменом, чи?и чланови су били администраци?а града Беча, синдикати, радничка комора и банка радника, а чи?и ?е први поборник био тадаш?и градоначелник, Карл Са?ц . ?улиус Тандлер , градски саветник за заштиту и здрав?е, био ?е члан првог одбора музе?а, за?едно са другим соци?алдемократама. Музе? ?е добио изложбене простори?е у зградама Градске управе, на?истакнути?а ?е била Народна сала у Скупштини града. Да би музе? био свима разум?ив, Но?рат ?е радио на графичком диза?ну и виртуелно? едукаци?и. Са илустратором Герд Арнцом и Мари Ра?дма?стер ( ко?ом ?е се оженити 1941. године), Но?рат ?е створио Изотип , представ?а?е квантитативних информаци?а уз помо? ?едноставних икона. На ме?ународно? конвенци?и урбаниста, Но?рат ?е презентовао и промовисао ово средство комуникаци?е. 

Током 1920-их, Но?рат ?е тако?е постао ватрени логички позитивиста  и био главни аутор манифеста Бечког круга. Он ?е био главни покретач покрета У?еди?ене науке и Интернационалне енциклопеди?е об?еди?ене науке . Током 1930-их почео ?е да промовише Изотип као интернационални сликовни ?език, повезу?у?и га са образова?ем одраслих и интернационалном страш?у према новим и вештачким ?езицима, иако ?е у разговорима и представ?а?има нагласио да он ни?е наме?ен да буде самосталан ?език и да ?е ограничен у смислу комуникаци?е.

1934?40: Изгнанство у Холанди?у [ уреди | уреди извор ]

Током аустри?ског гра?анског рата 1934. године, Но?рат ?е радио у Москви . . Очеку?у?и проблеме, он ?е тражио шифровану поруку у случа?у да ?е превише опасно да се врати у Аустри?у. Као што ?е Мари Ра?дма?стер касни?е рекла, након што ?е примио телеграм у ко?ем ?е писало Карнап те чека , Но?рат ?е одабрао да одпуту?е у  Хаг , у Холанди?у , уместо у Беч, где би могао да настави сво? ме?ународни рад. Придружио му се Арнц након што су се афере у Бечу разрешиле на?бо?е што су могле. ?егова жена ?е тако?е дошла у Холанди?у, где ?е и умрла 1937. године.  

1940?5: Изгнанство на Британска острва [ уреди | уреди извор ]

Након Луфтваф бомбардова?а Ротердама , он и Мари Ра?дма?стер одлетели су у Енглеску прелазе?и Ламанш са другим избеглицама у отвореном чамцу. Он и Ра?дма?стер су се венчали 1941. године, након периода стажира?а на острву Мен (Но?рат ?е био у Ончен кампу ). У Енглеско?, он и ?егова жена основали су Изотип институт у Оксфорду , затим су затражили од Но?рата да савету?е планирани поновни разво? сироти?ског кра?а Билстон , близу Волверхемптона , и да диза?нира Изотипне карте за исти. 

Но?рат умире, изненада и неочекивано, у децембру 1945. године. Након ?егове смрти, Мари Но?рат ?е наставила посао Изотип института, об?ав??у?и Но?ратове рукописе постхумно, завршава?у?и про?екте ко?е ?е он започео и пишу?и многе дечи?е к?иге користе?и Изотип систем, до сво?е смрти 1980-их. 

Посао [ уреди | уреди извор ]

Изотип слика Но?ратовог ?езика 

Ве?ина дела ко?е ?е написао, или су о самом Но?рату, ?е и да?е доступно само у Немачко? . Ме?утим он ?е тако?е писао на енглеском, користе?и Огденов Основни Енлески . ?егови научни списи чува?у се у  Noord-Hollands Archief   (Северно- холандска архива) у Харлему ; Отоова и Марина Изотипна колекци?а налази се на оде?е?у за типографи?у и графичку комуникаци?у на Универзтитету у Ридингу у Енглеско?. 

Филозофи?а науке и ?езика  [ уреди | уреди извор ]

?едан од Но?ратових касни?их и на?битни?их радова, Физикализам,  комплетно ?е трансформисао природу логичко-позитивистичке расправе програма у?еди?ава?а наука. Но?рат опису?е и об?аш?ава ?егове тачке слага?а са генералним принципима позитивистичког програма и ?егових концептуалних основа: 

  • изград?а универзалног сустема ко?и би обухватао сва зна?а доби?ена уз помо? разних наука, и  
  • апсолутно одбацива?е метафизике, у смислу исказа ко?е ни?е могу?е превести у провер?иве научне чи?енице

Он затим одбацу?е позитивистичи третман ?езика уопштено и, конкретно, неке од Витгеншта?нових раних фундаменталних иде?а. 

Прво, Но?рат одбацу?е изоморфизам изме?у ?езика и реалности као бескорисну метафизичку спекулаци?у ко?а би довела до потребе за об?аш?е?ем како речи и реченице представ?а?у спо?аш?и свет. Уместо тога, Но?рат предлаже да се ?език и реалност преклапа?у? да се стварност састо?и од свеукупних верификованих исказа у ?езику, и истина исказа, и "истина" реченице зависи од ?ене везе са свим ве? потвр?еним исказима. Ако реченица не успе да се сложи са свим ве? потвр?еним исказима, или ?е реченица нетачна, или се искази мора?у изменити. Он ?е на ова? начин посматрао истину као кохерентност ?езичких тврд?и, а ни?е ?е повезао са чи?еницама или другим ентитетима у свету.  Осим тога, критери?ум верификаци?е ?е да се примени на систем у целини, а не на по?единачне реченице. Ове иде?е обликовале су холистички верификационизам Биларда Ван Ормен  Квина.  Квиново дело Реч и об?екат прославило ?е Но?ратову аналоги?у ко?а упоре?у?е холистичку природу ?езика и научну верификаци?у са град?ом брода ко?и ?е ве? на мору:

Ми смо као морепловци на отвореном мору ко?и мора?у да реконструишу сво? брод али никада не могу да почну из почетка, од дна. Тамо где ?е греда оште?ена мора се одмах ставити нова, а за то се користи брод као подршка. На ова? начин, кориш?е?ем старих греда и дрвета брод се може потпуно обновити, али само постепеном реконструкци?ом. 

Станович говори о ово? метафори и упу?у?е на ?у као  "Neurathian bootstrap". [4]

Но?рат ?е тако?е одбацио иде?у да наука треба бити реконструисана у смислу чулних података, ?ер су чулна искуства сувише суб?ективна да би се на ?има конструисала валидна основа за реконструкци?у науке. Стога ?е феноменолошки ?език ко?и ?е на?ве?и део позитивиста и да?е истицао требало да буде заме?ен ?езиком математичке физике. Ово ?е обезбедити потребне об?ективне формулаци?е, због тога што се заснива на просторно- временским координатама.  Овакав физикалистички  приступ науци олакшао би елиминаци?у сваког преосталог елемента метафизике ?ер би допустио сво?е?е на систем тврд?и ко?е су повезане са физичким чи?еницама.

Коначно, Но?рат ?е указао да, с обзиром да ?е ?език физички систем, ?ер ?е састав?ен од уре?еног низа звукова и симбола, он способан да опише сопствену структуру без контрадикци?е. 

Ове иде?е помогле су формира?у основе за врсту физикализма ко?а оста?е у доминантно? позици?и у метафизици и посебно филозофи?и ума. 

Види ?ош  [ уреди | уреди извор ]

Изда?а [ уреди | уреди извор ]

Ото Но?рат написао неколико к?ига и чланака. К?иге су (избор):

  • 1913. Serbiens Erfolge im Balkankriege : eine wirtschaftliche und soziale Studie . Wien : Manz.
  • 1921. Anti-Spengler . Munchen, G.D.W. Callwey.
  • 1926. Antike Wirtschaftsgeschichte . Leipzig, Berlin : B. G. Teubner.
  • 1928. Lebensgestaltung und Klassenkampf . Berlin : E. Laub.
  • 1933. Einheitswissenschaft und Psychologie . Wien.
  • 1936. International Picture Language; the First Rules of Isotype . London : K. Paul, Trench, Trubner & co., ltd., 1936
  • 1937. Basic by Isotype . London, K. Paul, Trench, Trubner & co., ltd.
  • 1939. Modern Man in the Making . Alfred A. Knopf
  • 1944. Foundations of the Social Sciences . . University of Chicago Press.  
  • 1944. International Encyclopedia of Unified Science . With Rudolf Carnap, and Charles W. Morris (eds.). . University of Chicago Press.  
  • 1946. Philosophical Papers , 1913?1946. Marie Neurath and Robert Cohen, with Carolyn R. Fawcett, eds.
  • 1973. Empiricism and Sociology . Marie Neurath and Robert Cohen, eds. Са одабраним биографским и аутобиографским скицама ко?е су урадили Попер и Карнап. Ук?учу?е скра?ени превод "Анти-Спенглера". 

Изабрани чланци:

  • 1912. The problem of the pleasure maximum. In: Cohen and Neurath (eds.) 1983
  • 1913. The lost wanderers of Descartes and the auxiliary motive. In: Cohen and Neurath 1983
  • 1916. On the classification of systems of hypotheses. In: Cohen and Neurath 1983
  • 1919. Through war economy to economy in kind. In: Neurath 1973 (a short fragment only)
  • 1920a. Total socialisation. In: Cohen and Uebel 2004
  • 1920b. A system of socialisation. In: Cohen and Uebel 2004
  • 1928. Personal life and class struggle. In: Neurath 1973
  • 1930. Ways of the scientific world-conception. In: Cohen and Neurath 1983
  • 1931a. The current growth in global productive capacity. In: Cohen and Uebel 2004
  • 1931b. Empirical sociology. In: Neurath 1973
  • 1931c. Physikalismus . In: Scientia : rivista internazionale di sintesi scientifica, 50, (1931). стр. 297?303
  • 1932. Protokollsatze (Protocol statements).In: Erkenntnis, Vol. 3. Repr.: Cohen and Neurath 1983
  • 1935a. Pseudorationalism of falsification. In: Cohen and Neurath 1983
  • 1935b. The unity of science as a task. In: Cohen and Neurath 1983
  • 1937. Die neue enzyklopaedie des wissenschaftlichen empirismus . In: Scientia : rivista internazionale di sintesi scientifica, 62, (1937). стр. 309?320
  • 1938 'The Departmentalization of Unified Science' , Erkenntnis VII. стр. 240?46
  • 1940. Argumentation and action. The Otto Neurath Nachlass in Haarlem 198 K.41
  • 1941. The danger of careless terminology. In: The New Era 22: 145?50
  • 1942. International planning for freedom. In: Neurath 1973
  • 1943. Planning or managerial revolution. (Review of J. Burnham, The Managerial Revolution). The New Commonwealth 148?54
  • 1943?5. Neurath?Carnap correspondence, 1943?1945. The Otto Neurath Nachlass in Haarlem, 223
  • 1944b. Ways of life in a world community. The London Quarterly of World Affairs, 29?32
  • 1945a. Physicalism, planning and the social sciences: bricks prepared for a discussion v. Hayek. 26 July 1945. The Otto Neurath Nachlass in Haarlem 202 K.56
  • 1945b. Neurath?Hayek correspondence, 1945. The Otto Neurath Nachlass in Haarlem 243
  • 1945c. Alternatives to market competition. (Review of F. Hayek, The Road to Serfdom). The London Quarterly of World Affairs 121?2
  • 1946a. The orchestration of the sciences by the encyclopedism of logical empiricism. In: Cohen and. Neurath 1983
  • 1946b. After six years. In: Synthese 5:77?82
  • 1946c. The orchestration of the sciences by the encyclopedism of logical empiricism. In: Cohen and. Neurath 1983
  • 1946. From Hieroglyphics to Isotypes . Nicholson and Watson. Excerpts. Rotha (1946) claims that this is in part Neurath's autobiography.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Neurath, edited by Marie; Cohen, Robert S. (1973).
  2. ^ "Otto Neurath: Empiricism and Sociology". edited by Marie Neurath and Robert S. Cohen.
  3. ^ The actual museum's website: http://www.wirtschaftsmuseum.at/wminorg.htm
  4. ^ Stanovich, Keith E. (2004-05-15).

Библиографи?а [ уреди | уреди извор ]

  • Cartwright Nancy , J. Cat, L. Fleck, and T. Uebel, 1996. Otto Neurath: philosophy between science and politics. . Cambridge University Press.  
  • Cohen R. S. and M. Neurath (eds.) 1983. Otto Neurath: philosophical papers. Reidel
  • Cohen, R. S. and T. Uebel (eds.) 2004. Otto Neurath: economic writings 1904?1945. Kluwer
  • Matthew Eve and Christopher Burke: Otto Neurath: From Hieroglyphics to Isotype. A visual Autobiography , Hyphen Press, London 2010
  • Kraeutler, Hadwig. 2008. Otto Neurath. Museum and Exhibition Work ? Spaces (Designed) for Communication. Frankfurt, Berlin, Bern, Bruxelles, New York, Oxford, Vienna, Peter Lang Internationaler Verlag der Wissenschaften.
  • Nemeth, E., and Stadler, F., eds., "Encyclopedia and Utopia: The Life and Work of Otto Neurath (1882?1945)." Vienna Circle Institute Yearbook, vol. 4 .
  • O'Neill, John, 2003, "Unified science as political philosophy: positivism, pluralism and liberalism," Studies in History and Philosophy of Science .
  • O'Neill, John, 2002, "Socialist Calculation and Environmental Valuation: Money, Markets and Ecology," Science & Society, LXVI/1.
  • Rotha, Paul, 1946, " From Hieroglyphs to Isotypes ".
  • Symons, John ? Pombo, Olga ? Torres, Juan Manuel (eds.): Otto Neurath and the Unity of Science. (Logic, Epistemology, and the Unity of Science, 18.) Dordrecht:. . Springer. 2011. ISBN 978-94-007-0142-7 .  
  • Vossoughian, Nader. Otto Neurath: The Language of the Global Polis. . NAi Publishers. 2008. ISBN 978-90-5662-350-0 .  
  • Sandner, Gunther, 2014, Otto Neurath. Eine politische Biographie . Zsolnay, Vienna. ISBN 978-3-552-05676-3 . (German)
  • Danilo Zolo, 1990, Reflexive Epistemology and Social Complexity. The Philosophical Legacy of Otto Neurath , Dordrecht: Kluwer

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Ото Но?рат на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ото_Но?рат&oldid=27492137 ”