Ова? чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-са?тове) кориш?ене за ?егову израду, али ?егови извори нису на??асни?и зато што има премало извора ко?и су унети у сам текст . Молимо вас да побо?шате ова? чланак тако што ?ете додати ?ош извора у сам текст (инла?н референци).

Османско-угарски сукоби
Опсада Београда 1456. године
Време 1366?1526. Место Балкан и Угарска Исход победа Турака, пад Ма?арске
Сукоб?ене стране
Османско царство	Кра?евина Угарска Српска деспотовина Кнежевина Влашка Кнежевина Молдави?а

Османско-угарски сукоби су сукоби изме?у Османског царства и Кра?евине Угарске . Во?ени су од кра?а 14. до почетка 16. века. Завршетком ратова сматра се битка код Мохача 1526. године после ко?е Ма?арска преста?е да посто?и као самостална држава.

14. век [ уреди | уреди извор ]

Након осва?а?а ве?ег дела Бугарске и након Косовског бо?а , Турци упада?у у ма?арске граничне области. Први сукоб са Ма?арима во?ен ?е 1390. године када су Турци, по повратку из Баната са пленом кога су оп?ачкали, нападнути од стране северинског бана Миклоша Пере?и?а ко?и их ?е потукао и ослободио зароб?енике. Ма?арски кра? Сигимунд ?е две године касни?е прешао Дунав и потукао Турке тако?е код Браничева , а затим их, долином Млаве , гонио до близу манастира Гор?ака . После неуспешне опсаде Голупца , Сигимунд се повукао у Влашку где ?е на послушност приморао дотадаш?ег во?воду ?ована Мирчета . Турски султан Ба?азит предузима озби?не припреме за рат са Угарском. Главним снагама осва?а Трново 1393. године и тиме окончао посто?а?е сред?овековне државе Бугарске . Затим ?е осво?ио Мали Никопо? , твр?аву на лево? обали Дунава. Сигимунд ?е тек почетком 1395. године сакупио во?ску и, уз помо? влашког во?воде Мирчета, нанео пораз Турцима на Ровинама . У бици су, као Ба?азитови вазали, учествовали Стефан Лазареви? , Константин Де?анови? Драгаш и Марко Мр?авчеви? . Драгаш и Марко погинули су у бо?у. Победом на Ровинама, Сигимунд ?е осво?ио Мали Никопо?, а Мирчета ?е вратио на влашки престо. Наредне године, Сигимунд ?е заузет унутраш?им збива?има у Угарско? што ?е турском султану омогу?ило да Мирчета збаци са престола и на ?ега постави свог во?воду. Избегли Мирче склапа савез са Сигимундом и во?но га помаже у борбама против Турака.

Никопо?ски рат [ уреди | уреди извор ]

У походима у ?ужно? Ма?арско?, Турци до кра?а септембра стижу до Темишвара где им пораз наноси темишварски велики жупан Миклош Марцали . У ма?арско? ?е следе?е године проглашен општи рат против Турака. Он ?е имао карактер крсташког рата . По на?ве?о? бици ко?а се водила, назван ?е и ?Никопо?ски крсташки рат”. У помо? ма?арским феудалцима пристигли су и крсташи из Француске и Немачке. Са главнином снага, Сигимунд 13. августа прелази Дунав код Оршове и продужу?е десном обалом како би се осветио Ба?азитовом вазалу, Стефану Лазареви?у. Успео ?е да заузме Видин . Турци су га дочекали код Никопо?а где ?е 25. септембра во?ена одлучу?у?а битка изме?у Сигимунда, Мирчета и крсташа из Немачке, Француске, Шва?царске , Енглеске , Шкотске , итали?анских држава и витезова ?овановаца са ?едне и Османли?а и ?ихових балканских вазала (ук?учу?у?и и Стефана Лазареви?а) са друге стране. Турци су однели велику победу након чега се крсташки савез распао, а преживели су се дали у бег преко Влашке.

15. век [ уреди | уреди извор ]

Након пораза Турака и смрти Ба?азитове у бици код Ангоре , Стефан Лазареви? поста?е Сигимундов вазал. Од ма?арског кра?а доживотно ?е добио Београд и Мачву . Гра?ански рат у Османском царству довео ?е до затиш?а у ма?арско-турским ратовима. Сигимунд ?е 1415. године поражен од босанско-османске во?ске код Добо?а . Сигимунд ?е у наредном периоду био ангажован Хуситским ратовима те су се ма?арски великаши до 1421. године против Турака борили у Влашко? и Трансилвани?и са промен?ивом сре?ом. Мурат II , нови турски султан, склапа са Ма?арима мир 1424. године. Мир ?е потписан на 12 година, али ?е Мурат ве? 1426. године поставио свога во?воду на влашком престолу због чега Сигимунд следе?е године упада у Влашку и на престо постав?а свог вазала, во?воду Дана. Исте године умире Стефан Лазареви?. Према уговору кога ?е са Сигимундом зак?учио годину дана пре сво?е смрти, Мачва, Београд и Голубац требало ?е да након Стефанове смрти припадну Ма?арско?. Године 1427. Сигимунд ?е примио Београд и Мачву (без ?ужног дела). Ме?утим, заповедник Голупца предао га ?е Турцима. Наредне године ?е ма?арска во?ска покушала да га преотме, али ?е приси?ена да се повуче због надмо?ни?е турске во?ске. Наредних десет година Турци врше упаде у Влашку и ?ужну Ма?арску. Сигимунд на ?их 1437. године покре?е велику во?ску. Ма?ари су 27. ?уна потукли Турке на Годоминском по?у у близини Смедерева.

Нове неприлике у Ма?арско? искористили су Турци да 1438. године опустоше Трансилвани?у. Следе?е, 1439. године, Турци осва?а?у Смедерево изазваши тако први пад Српске деспотовине . Срби су Смедерево бранили три месеца узалуд чека?у?и ма?арску помо?. Због неприлика са сво?им феудалцима око Титела , нови ма?арски кра?, Алберт II Немачки ни?е могао да пружи помо? Србима. Користе?и се борбама у Угарско? након Албертове смрти, Турци 1440. године осва?а?у Београд, али су прину?ени на повлаче?е. Београд ни?е успео осво?ити ни смедеревски сан?ак-бег Исхак-бег . ?ега ?е ве? 1441. године ?анош Ху?ади (Сиби?анин ?анко) потукао пред градом и гонио до Смедерева. Следе?е године ?аке турске снаге под Мезид-бегом продиру у Трансилвани?у. Ху?ади их ?е потукао код Сиби?уа, а кра?ем године односи победу над беглербегом Шехабедином код Гвоздених врата.

Варнински крсташки рат [ уреди | уреди извор ]

Ма?ари су 1443. године предузели поход на Турску са намером да их истера?у из Европе. На челу тог похода био ?е кра? Владислав III Варне?чик и ?анош Ху?ади са око 12.000 во?ника. ?има се придружио и српски деспот ?ура? Бранкови? са око 14.000 ко?аника и пешака, Власи и доброво?ци из Немачке и По?ске. У Срби?и ?е ова? рат познат под називом Дуга во?на . Око 40.000 во?ника успешно ?е продрло преко Ниша , Пирота и Софи?е до Златице , али их ?е зима и несташица хране приморала да се врате. Ху?ади ?е, воде?и претходницу хриш?анске во?ске, нанео пораз беглербегу Касим-паши код Алексинца (3. новембра). Битка код Куновице (2. ?ануар 1444. година) ?е тако?е завршена поразом Турака. Устанак у Мало? Ази?и навео ?е Мурата да са Ма?арском склопи мир на 10. година (1. августа 1444). Ме?утим, вест да ?е турска во?ска одсечена у Мало? Ази?и од стране хриш?анске флоте на Дарданелима и подстица?е византи?ског цара ?ована VIII , навели су ма?арског владара да прекрши мир и, за?едно са Ху?ади?ем, покрене нови поход на Турску. ?ура? Бранкови? ни?е учествовао у новом, ?Варнинском” крсташком рату ?ер ?е са Муратом склопио мир у Сегедину . Хриш?анска во?ска катастрофално ?е поражена у велико? бици код Варне ко?а се водила 10. новембра 1444. године.

Косовски крсташки рат [ уреди | уреди извор ]

Ху?ади ни?е одустао од крсташког рата и поред великог пораза кога ?е доживео у Бугарско?. Прикупио ?е нову во?ску и 1448. године покренуо нов рат. Влашки во?вода Дан пружао му ?е подршку. Рат ?е во?ен на територи?и Срби?е, а познат ?е под називом ?Косовски крсташки рат”. Ма?арска во?ска брзо ?е напредовала, а Турци су отпор организовали на Косовом по?у. Битка ко?а ?е уследила позната ?е под називом ? Други косовски бо? ”. Ху?ади?ева во?ска (24.000 ?уди) сукобила се са знатно ?ачом и опрем?ени?ом турском во?ском султана Мурата. Ма?ари су изгубили битку због тога што ?е во?вода Дан прешао на страну Турака.

Владавина Мехмеда II Осва?ача [ уреди | уреди извор ]

Турски султан Мехмед II Осва?ач продире у Срби?у до Смедерева 1454. године. Смедерево ?е издржало опсаду . ?ура? Бранкови? тражи помо? од Ху?ади?а ко?и прелази Дунав и наноси пораз во?сковоши Фериз-бегу код Крушевца (2. октобар). Ху?ади ?е допринео и поразу Турака приликом опсаде Београда команду?у?и ша?кашком флотилом. Неуспех пред Београдом ?е за неколико децени?а зауставио продоре Турака у Ма?арску. Кра? Мати?а Корвин успешно ?е одолевао турским упадима у Босну , а 1476. године ?е заузео турско утвр?е?е Шабац . Основао ?е шабачку, ?а?ачку и сребрничку бановину ради заштите ?ужних граница Ма?арске од турских упада. Октобра 1479. године око 30.000 Турака упада у Трансилвани?и. У равници недалеко од Орешт?а поражени су од стране трансилванског во?воде Иштвана Батори?а и тамишког грофа Пал Кинижи?а (то ?е у ствари Србин кнез ^[1] Павле Бранкови? ). Турци су поражени и три године касни?е приликом напада на Смедерево. Пораз су им нанели Пал Кинижи и деспот Вук Гргуреви? ( битка код Бече?а ).

16. век [ уреди | уреди извор ]

Самово?а ма?арских племи?а у време Владислава ?агела (1490?1516) ометала ?е знача?ни?е акци?е против све мо?ни?их Турака. За крсташки рат кога ?е 1514. године папа об?авио против Турака ?авило се мноштво ма?арских се?ака, али су се племи?и окренули против ?их уместо да рату?у против Турака. Тако ?е дошло до великог се?ачког устанка. Устанике ?е предводио Доже ?ер?. Ратовима изнурена Ма?арска била ?е неспособна да се одупре нападу на?мо?ни?ег турског султана у истори?и, Суле?мана II Величанственог . Београд и Шабац осво?ени су 1521. године. Након осва?а?а Београда, Суле?ману ни?е било тешко да са великим снагама продре у Ма?арску. Битка код Мохача (29. август 1526. године) означила ?е кра? државне независности Ма?арске. Од тада се борбе на овом простору назива?у османско-хабзбуршким сукобима .

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Иви?, Алекса (1929). Истори?а Срба у Во?водини . Нови Сад: Матица српска.  
• Во?на енциклопеди?а , том 5 (192?195)
• В. ?орови?, Истори?а Срба, Дом и школа, Београд 2006. година