Битка за ?едрене
била ?е дуготра?на опсада
?едрена
, некада главног града Турске Импери?е и важног административног центра. Град ?е био веома добро утвр?ен под руководством воде?их немачких во?них струч?ака, ко?и су у дужем периоду снабдевали и увежбавали турску во?ску и сматран ?е за неосво?ив. Опсаду ?едрена ?е знатно потпомогла српска II арми?а
Степе Степанови?а
, са око 50.000 во?ника, ко?и су били послани на молбу Бугарске. Разлог ?е био и у томе што
Бугари
нису имали тешких опсадних топова, ве? само Крупове топове 75 mm. Српска во?ска ?е на опсаду донела
Шна?дерове хаубице
од 120 и 150 mm, набав?ене
1908
. из Француске.
Долазак опсадне арти?ери?е пред ?едрене.
Српске снаге под командом генерала Степе Степанови?а су стигле 6. новембра 1912. у место Мустафа Паша (железничка станица испред ?едрена). Генерал Степанови? се одмах ?авио врховном команданту опсадних трупа генералу
Николи Иванову
. Српске трупе су чиниле Тимочка дивизи?а без 14. пука,
Дунавска дивизи?а
другог позива, о?ачана 4. прекобро?ним пуком првог позива и Другим дринским арти?ери?ским дивизионом. Укупно ?е било 47.275 српских во?ника са 72 арти?ери?ска оруж?а, 4142 ко?а и волова и 3046 кола.
Долазак српских во?ника ?е знатно поправио морал бугарских трупа код ?едрена. Обе српске дивизи?е одмах су упу?ене на фронт.
Тимочка дивизи?а
о?ачана бугарским пуком заузела ?е северозападни сектор изме?у река
Марице
и
Тун?е
. ?ен сектор ?е био дуг 15 километара. Дунавска дивизи?а ?е заузела западни сектор изме?у Марице и
Арде
широк 5 километара. Од Тимочког ко?ичког пука и бугарског гарди?ског ко?ичког пука формирана ?е комбинована бригада са задатком да осмотри долину Марице.
Бугарски во?ници копа?у ровове током опсаде ?едрена
Примир?е
потписано
3. децембра
1912. и када су преговори започети,
Добросав Миленкови?
, аутор исцрпне к?иге о Друго? арми?и у првом блаканском рату, пише да су ?логори оживели. Прало се, чистило, оруж?е и одело, поправ?але
земунице
и лежа?и на предстражи, набав?ала простирка и уре?ивали
логори
.“
У току примир?а била ?е образована комиси?а под председништвом генерала Иванова ради израде планова за осва?а?а ?едрена. Члан комиси?е ?е био и генерал Степанови?. Пошто ?е источни сектор био на?слаби?е утвр?ен, комиси?а се сложила да напад буде изведен у североисточном углу источног сектора. Због тога Бугари су одлучили да сву српску арти?ери?у пребаце са западног на источни сектор, сем шест по?ских батери?а ко?и су задржани на западном сектору. Степанови? ?е тада из?авио да Дунавска дивизи?а не?е бити у могу?ности да постигне никакав успех без тешке арти?ери?е, те?е одлучено да она за време напада остане пасивна. Тако?е ?е из?авио да Тимочка дивизи?а, без снажне арти?ери?ске подршке, нема услова да постигне одлучу?у?и успех, али ?е ипак нагласио да ?е она извршити задатак т?. заузе?е све истакнуте турске положа?е у овом сектору.
Српске трупе у рововима код ?едрена
Српска арти?ери?а код опсаде.
Српска тешка арти?ери?а код ?едрена
Турска батери?а опсада ?едрена
После теме?них двомесечних припрема,
24. марта
1913
. године, ?е почела тродевна битка савезничких арми?а за осва?а?а ?едрена. Целог тог дана арти?ери?ска ватра савезника цео дан
бомбардовала
?едрене са свих страна осим са истока, како би обманули непри?ате?а. Сутрадан ?е почео
пешади?ски
напад у 3 часа у?утру са
северног
,
?ужног
и
западног
сектора. Тимочка дивизи?а ?е тога дана постигла на?ве?и успех. Без подршке арти?ери?е ?е заузела цео северни сектор непри?ате?а за само 45 минута, чиме ?е навукла на?ве?и део ?едренске твр?авске арти?ери?е. С друге стране Турци су сломили нападе савезничких снага на западном и ?ужном сектору. Бугарске трупе на источном сектору су почеле напад сат времена касни?е и неприметно се привукле турским пред?им положа?има. Тада ?е 228 арти?ери?ских ору?а десет минута пуцало на турске положа?е, чиме су у?уткали турску арти?ери?у и порушили све
казамате
. Турци немо?ни пред шрапнелском ватром су почели да напушта?у положа?е пре напада бугарске пешади?е.
На кра?у дана одлучено ?е да се сутра увече, под заштитом мрака савлада?у противпешади?ске препреке и у рану зору предузму ?уриш за осва?а?е
форова
. Бугари су, са источног сектора, одмах започели наступа?е одмах по изласку
месеца
од 23,30 часова до 1,30 часова по изласку месеца и избила на фору А??у-?олу. Турци су се нашли у паници почели да напушта?у сво?е положа?е. На осталим секторима су во?ене врло снажне борбе. Турци су на фронту Тимочке дивизи?е преузимали напад како би повратили положа?, али нису имали никакав успех.
Фотографи?а српских и бугарских официра и во?ника у ?едрену, данаш?а Турска, почетак 1913. године
У 5,30 часова, Степанови? ?е наредио српским трупама да крену у одсудан напад у лини?у фронта, како би олакшали де?ствова?е бугарских трупа на источном сектору, ко?и ?е пао око 8 часова. Ве? у 8,30 часова дво?ица турских официра дошла су код 20. пука ради преговора о преда?и по налогу
Шукри-паше
. Пошто ни?е добио одговор послао ?е свог
а?утанта
у 20. пук с поруком да Шукри паша жели да о преда?и преговара са генералом Степанови?ем. Степанови? ?е одговорио како нема овлаш?есе од команданта да води преговоре и да за то треба да се обрати генералу Иванову. У ме?увремену Тимочка дивизи?а ?е заузела лини?у форова, а Дунавска дивизи?а
Папас-тепе
. Генерал Степанови? се кретао иза пред?их дунавских пукова, и у 11 часова био на
Бекчитепе
, недалеко од
Мараша
, ко?и ?е заузео 4. прекобро?ни пук. у 11,30 часова бугарски официри су дошли у штаб Шукри-паше и он се предао генералу Иванову у 12,15 часова, али се вратио по сво?о? же?и у фор
Хадурлук
, где су га заробиле сат касни?е српске трупе,
под командом ма?ора
Милована Гаврилови?а
13. марта 1913.
[7]
Бугарско скрнав?е?е српских гробова
[
уреди
|
уреди извор
]
Гроб?е српских ратника изгинулих код ?едрена
Први замеци Другог балканског рата били су присутни и након осва?а?а ?едрена. Након
Лондонског споразума
биле су организоване посете гробова палих српских во?ника код ?едрена, у селу
Кадике?
(Кадинке?). Очеви и ма?ке су запрепаш?ено установили да су Бугари променили (побугарили) сама презимена, ко?а су била уписана на крстове палих бораца.
- ^
а
б
в
г
ЦВА, ф. 48, оп. 1, а, е. 3, л. 86; а. е. 5, л. 205-206; Иванов, Н. Балканската война... pp. 332-335
- ^
Alexandar Vachkov: The Balkan War 1912-1913, pp. 124
- ^
Николова, Николета.
?Одринската епопея ? венец на българската войнска слава”
. Архивирано из
оригинала
29. 6. 2007. г
. Приступ?ено
27. 5. 2008
.
- ^
Laffan, R. G. D. (1. 4. 1991).
The Serbs. Guardians of the Gate
. Dorset Press.
- Раткови?, Борислав (1975).
Први балкански рат 1912-1913. - Операци?е српске во?ске, К?. 2
. Во?ноистори?ски институт - Београд. стр. 530.
- ?уриши?, Митар; Раткови?, Борислав; Скоко, Саво (1998).
У биткама код Скадра, ?едрена и Брегалнице [Знамените битке и бо?еви српске и црногорске во?ске: од Царева Лаза 1712. до Добропо?ске битке 1918.], К?. 5
. Нови Сад: Православна реч; Београд: Во?ноиздавачки завод. стр. 460.
ISBN
86-335-0038-8
.
- Раткови?, Борислав; ?уриши?, Митар; Скоко, Саво (1972).
Срби?а и Црна Гора у балканским ратовима 1912-1913
. БИГЗ - Београд. стр. 328.
- Приредила: ?ури?, Силви?а (1990).
Дневник победа: Срби?а у балканским ратовима 1912 - 1913, К?. 1
. ИРО "Београд"/ ТИЗ "Зрински". стр. 431.
ISBN
978-86-7519-002-8
.
- Лазареви?, Милутин Д. (2018).
Наши ратови за ослобо?е?е и у?еди?е?е: Српско-турски рат 1912. године, К?. 3
. ПортаЛибрис - Београд. стр. 211.
ISBN
978-86-7818-365-2
.
- Барби, Анри (2022).
Срби под ?едреном
. Ниш: Тали?а издаваштва. стр. 60.
ISBN
978-86-6140-025-4
.
- Laffan, R. G. D. (1. 4. 1991).
The Serbs. Guardians of the Gate
. Dorset Press.
- Скоко, Саво
;
Опачи?, Петар
(1975).
Во?вода Степа Степанови? у ратовима Срби?е 1876?1918
(2. изд.). Београдски издавачко-графички завод.
ISBN
978-86-13-00453-0
.
- Томи?, ?аша
(2006).
Рат у Ма?едони?и и Бугарско?
. Промете?.
ISBN
978-86-515-0007-0
.
9. март 2022.)]