Ова? чланак нема (дово?но) веза до других чланака на Википеди?и . Побо?ша?те га тако што ?ете додати унутраш?е везе корисне за разумева?е контекста, попут веза ка важним и читаоцу можда непознатим (техничким) терминима.

Ова? чланак не наводи ни?едан извор . Побо?ша?те га додава?ем референци ка поузданим изворима . Садржа? непоткреп?ен изворима може бити доведен у пита?е, а потом и избрисан . Претражи Google : "Операци?а Чага?" ( вести   · новине   · к?иге   · академик   · бесплатне слике ) · JSTOR Претражи Google : "Operacija ?agalj" ( вести   · новине   · к?иге   · академик   · бесплатне слике ) · JSTOR ( дета?ни?е о укла?а?у овог шаблона обавеште?а )

Операци?а Чага? , позната у Хрватско? под именом Операци?а Липа?ске зоре , ?е назив за етничко чиш?е?е српског становништва у долини реке Неретве од стране хрватских ратних ?единица у Босни и Херцеговини ХВО и ХОС као и регуларних во?них ?единица Републике Хрватске. Овом акци?ом прогона српског становништва ?е командовао хрватски генерал ?анко Бобетко (командант тзв. ?ужног бо?ишта) и у ?о? ?е учествовало преко 6.000 хрватских во?ника. С тим да ?е учествовала и ?една ?единица муслиманских доброво?аца. Овом злочиначком акци?ом ?е око 45.000 Срба прогнано из свог завича?а. Уништене су православне свети?е, као што су манастир Житомисли? , саборна црква Свете Тро?ице у Мостару , црква са спомен-костурницом у Пребиловцима , где су биле кости пребиловачких мученика из 1941. године.

Тужилаштво Босне и Херцеговине, као и тужилаштва Републике Хрватске и Хашког Трибунала никада нису процесуирале злочинце ко?и су учествовали у овом етничком чиш?е?у долине Неретве.

Ситуаци?а у долини Неретве [ уреди | уреди извор ]

Неретва ?е река ко?а протиче кроз Херцеговину и Далмаци?у. Извире код планине Зеленгоре, према граници са Црном Гором и улива се у ?адранско море, код Меткови?а. На свом путу ка уш?у Неретва протиче кроз Ко?иц, ?абланицу, Мостар, Чап?ину, Почите?, Меткови? и Опузен. На?ве?и град на Неретви ?е Мостар.

На Неретви ?е изгра?ено више хидроцентрала.

На?ве?е притоке Неретве су Рама, Требижат, Буна и Брегава. Дужина реке ?е 225 км, од чега 203 км у Херцеговини. Неретва тече кроз Динариде. Послед?их 30 км ове реке се претвара?у у алуви?алну делту, пре него што се ули?е у ?адранско море.

Српско становништво на овом подруч?у ?е домицилно, односно обитава више сто?е?а.

На реци Неретви у току Другог светског рата дошло ?е до великих сукоба партизанских ?единица ко?е су биле окруже?у усташа, итали?анских и немачких ратних ?единица у проле?е 1943. године.

?ош у ?есен 1991. када су се ?единице ?НА почеле повлачити из СР Словени?е и СР Хрватске, у ко?о? се водио жестоки сукоб кра?ишких Срба и хрватских параво?них снага, неке од тих ?единица дошле су у Мостар и околна места. Ве? тада ?е хрватско становништво у долини Неретве, као и у читаво? западно? Херцеговини било наоружано са лаким пешади?ским наоружа?ем, ко?е су илегално доби?али преко странке ХДЗ.

Тако?е, 18. новембра 1991. Хрвати у Босни и Херцеговини су прогласили хрватску републику Херцег-Босну , у чи?и састав су ушла и места из долине Неретве. Ци? херцеговачких Хрвата ?е био етнички очистити српско становништво из тих кра?ева, те уништити и све трагове вишевековног посто?а?а Срба на том подруч?у а касни?е и припа?а?е Републици Хрватско?, чиме би се остварио сан из Другог светског рата, а то ?е НДХ.

У Посуш?у 3. ?ануара 1992. године долази до формира?а Главног штаба ХОС-а (Хрватских Одбрамбених Снага). Рат у Мостару званично почи?е 3. априла 1992. након ?едне диверзи?е хрватских параво?ника са цистерном нафте ?НА на аутобуском ста?алишту, прекопута касарне ?НА "С?еверни логор". Пар дана касни?е долази до отворених сукоба ХОС-а и ?НА. Врло брзо дошло ?е и до формира?а ?ош ?едне параво?не формаци?е босанско-херцеговачких Хрвата, а то ?е ХВО (Хрватско Ви?е?е Одбране), на иници?ативу Мате Бобана , предс?едника ХРХБ. Петар Зеленика ?е тако постао командант "одбране" Мостара.

Ток операци?е [ уреди | уреди извор ]

Дана 7. ?уна 1992. хрватски генерал ?анко Бобетко изда?е наре?е?е сво?им ?единицама (око 6.000 во?ника) да нападну српске положа?е, што ?е учи?ено пробо?ем фронта у Шеваш По?у, а српске снаге се повлаче према Доманови?има и Губавици. У с?еде?ем налету хрватске снаге окупира?у Пребиловце и Клепце , тако да ?е у селу Хото? дошло до спа?а?а северних и ?ужних ?единица хрватских снага. А поред ?их осво?ена су и села: Тасовчи?и , Кулине, Грли?и, Лозница и др.

Дана 8. ?уна 1992. хрватске снаге улазе у Чап?ину и окупира?у ?е. Док ?е први пут гранатирана православна саборна црква Свете Тро?ице у Мостару. Примир?е ?е потра?ало 3 дана, а ве? 11. ?уна 1992. кре?у нове акци?е у ко?има хрватске снаге окупира?у западне делове Мостара: Крушево, брдо Хум и Орловац. Затим ?е заузета касарна ?НА "?ужни логор", као и насе?а ?асеница , Родоч и фабрика алумини?ума. Током 12. и 13. ?уна 1992. хрватске снаге настав?а?у са напредова?ем, тако у ?ихове руке пада подруч?е Стоца , а 4 дана касни?е и село Оша?и?и .

Читав Мостар пада под контролу ХОС-а 15. ?уна, као и села Блага? и Буна . Тада ?е православна црква и запа?ена изнутра од припадника ХОС-а. Дана 21. ?уна 1992. хрватске снаге су заробиле неколико официра ?НА ко?е су одвели у логоре. Наредна четири дана хрватске снаге су капитализовале осва?а?ем Подвележ?а, Врапчи?а, Мер?ан Главе, што ?е остало као граница изме?у МХ Федераци?е и Републике Српске до Де?тонског споразума.

Ратни злочини [ уреди | уреди извор ]

Хрватске снаге (ХОС, ХВО и Во?ска Реп. Хрватске) су током ове операци?е Чага? починиле бро?не злочине над српским становништвом у овом делу Херцеговине. Ту се пре свега мисли на убиства следе?их лица:

Село Тасовчи?и (7. ?уна 1992):

1. Милан Мисита звани Пота, 48 година.
2. Или?а Мисита звани Пундо, 64 године.
3. Во?ко И?ачи? звани Ма?стор, 71 године
4. ?ур?а Ре?и?, 50 година.
5. Вукашин Ре?и?, 18 година.
6. Бранко Бекан, 50 година, уби?ен с ле?а.
7. ?око ?онлага, 18 година, уби?ен с ле?а.
8. Даница Булут, уби?ена на ш?ункари.
9. Стана Дошен,
10. Цви?а Драшко, 85 година.
11. Сока Прело, 82 године.

Село Пребиловци (7. ?уна 1992):

1. Госпава Драги? звана Гоша, 87, заклана у сво?о? ку?и.
2. Драги?а Меди? звана Драга, 62, заклана у сво?о? ку?и.

Село Ходбине (?уна 1992):

1. Ра?ка Главаш, 45, силована па уби?ена.
2. Ко?а Главаш, 70, силована па уби?ена.

Село Габела (?уна 1992):

1. Милан Вули?,
2. Никола Вули?
3. Неде?ка Голо, 61 година.
4. Зоран Николи?.

Село Козице (?уна 1992):

1. Савета Шакота, 71 година.

Село Грабовина (?уна 1992):

1. Милица Зуровац.

Село Клепци (7. ?уна 1992):

1. Симана ?уктераш (р. Сли?епчеви?), 68 година, заклана у сво?о? ку?и.

Село Поткоса (7. ?уна 1992):

1. ?ачи? Боса, 64 године, заклана у сво?о? ку?и.

Село Речице (?уна 1992):

1. Радославка Ждрали?, 60, заклана у сво?о? ку?и.
2. Драги?а Мрки?, уби?ена и спа?ена у ку?и.
3. Зорка Мрки?, 92 године.
4. Милева Шакота.

Село Доманови?и (?уна 1992):

1. Бранко Бекан, уби?ен на Муминовачи.
2. Ра?ко Булитови?,
3. Новица Ре?и?.

Град Чап?ина (?уна 1992):

1. Невенка Елезови?, уби?ена у свом стану.
2. Славо?ка Елезови?, уби?ена на Кравици.
3. Боро Ивкови?,
4. Предраг Митрови?,
5. Дивна Пудар, 31 година.
6. Драженко Трипи?,
7. Сретен Трипи?.

Село Опилчи?и (?уна 1992):

1. Драго И?ачи?,
2. Невенка И?ачи?.

Налогодавци и организатори [ уреди | уреди извор ]

Операци?у Чага? испланирали су воде?и официри хрватске во?ске у саде?ству са командантима параво?ски херцеговачких Хрвата.

1. ?анко Бобетко, генерал хрватске во?ске и командант "?ужног бо?ишта".
2. Слободан Пра?ак, начелник Генералштаба ХОС-а у Херцеговини.
3. Петар Зеленика, командант "Одбране" Мостара.
4. ?асмин ?ага?ац, заменик Петра Зеленике.
5. Дамир Крстичеви?, командант хрватске 4. гарди?ске бригаде "Тигрови".
6. Младен Налетили? - Тута, командант казнене бо?не ХВО из Широког Бри?ега.

Злочинци [ уреди | уреди извор ]

Хрватске ратне ?единице ко?е су учествовали у етничком чиш?е?у Неретве ?уна 1992. године, током операци?е Чага? су с?еде?е:

1. 4. гaрди?скa бригaдa хрватске во?ске "Тигрови"
2. 156. бригaдa хрватске во?ске
3. Кaж?eнички бата?он ХВО-a,
4. "Поскок" бата?он ХВО-a Широки Бри?ег
5. Дивeрзaнтски одрeд ХВО-a из Читлукa,
6. Бригaдa "Кнeз Домaгоj" Чaп?инa
7. Доброво?aчкa пуковниja Крa? Томислaв
8. Бата?он ХВО-a: Столaц, Нeум, ?убушки и Читлук
9. ?единица ХВО-a Рaвно,
10. Бата?он хрватрске во?ске из Имотског
11. Бата?он и двeрзaнтски вод ХВО-a Грудe
12. 1. бата?он мостaрског ХВО-a Би?ело По?e
13. 2. бата?он мостaрског ХВО-a Рудник
14. 3. бата?он мостaрског ХВО-a Цим
15. Противоклопнa ?единица 156. бригaдe ХВ-a.

Имена познатих извршиоца ових злочина:

1. Миро Храсти?, звани Царо, из ?убушког, командант Во?не полици?е ХОС-а у Чап?ини
2. Мирсад Н. Муминови?, звани Тади?а, из села Струг, шеф полици?е за цивилна пита?а у Чап?ини
3. Зденко ?аки?, звани Пипа,
4. Бошкаило Фикрет,
5. Мирза Кудра,
6. Кудра, звани "Угра",
7. ?озо Вегар.

Последице [ уреди | уреди извор ]

Након рата и Де?тонског споразума 1995. године, сва села у овим подруч?има око Мостара, Чап?ине, Стоца… припала су МХ Федераци?и. У ?их се вратио ?ако мали бро? предратних становника. У Пребиловце се вратило само 30-ак породица. Разлог томе ?е пре свега велика несигурност, ?ер српске повратнике напада?у "непозната лица" и уништава?у им имовину, а полици?а се не труди да их прона?е, ?ош ма?е да их изведе пред суд.

Удруже?е Срба из Херцеговине ?е покренуло иници?ативу за обнову храма у Пребиловцима, као место српског васкрсе?а.

Су?е?а и оптужнице [ уреди | уреди извор ]

Хрватско и босанско-херцеговачко, као и хашко тужилаштво никада нису процесуирали злочиначку операци?у "Чага?", као и друге бро?не злочине над српским народом у Босни и Херцеговини 1990-их година, иако посто?и обимана документаци?а о томе. Често се наводи лицемеран разлог да "нема политичке во?е".

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Чага? 1992