한국   대만   중국   일본 
Оноре де Балзак ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Оноре де Балзак

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Оноре де Балзак
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1799-05-20 ) 20. ма? 1799.
Место ро?е?а Тур , Француска
Датум смрти 18. август 1850. ( 1850-08-18 )  ( 51 год. )
Место смрти Париз , Француска
Образова?е Lycee Charlemagne
Универзитет Универзитет Сорбона
Породица
Супружник Евелина Ханска

Оноре де Балзак ( фр. Honore de Balzac ; Тур, 20. ма? 1799 ? Париз , 18. август 1850 ) био ?е француски романописац ко?и се сматра к?учним аутором реализма . [1] [2]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Породица [ уреди | уреди извор ]

Оноре де Балзак ?е син малогра?анских родите?а. Отац, Бернар Франсоа, ро?ен у Тарну, региону ?ужне Француске , био ?е чувен по сво?о? оригиналности. Ма?ка му ?е Парижанка, из породице ко?а ?е држала трговину га?тана и чо?е. Имала ?е осамнаест година када се удала за супруга ко?и ?е имао педесет година. Свом презимену ?е додао племи?ко де 1830. године. Од тада се потписивао као Оноре де Балзак. [3]

Дети?ство и рана младост [ уреди | уреди извор ]

Вендомски коле? (гравира A. Queyroy)
Портрет из 1820. године (Achille Deveria)

Дети?ство ?е провео на има?у сво?их родите?а, обав?а?у?и по?ске радове. Од седме до четрнаесте године проводи дане у Вендомском коле?у, не видевши ни?едном родите?ски дом. ?егов живот у овом калу?ерском заводу ни?е нимало сре?ан. Он, ко?и ?е био навикао на слободно васпита?е, морао ?е да се повину?е строгим прописима овог полуво?ничког, полукалу?ерског коле?а, да живи изме?у четири зида, седе?и на клупи. Уместо да ради сво?е школске задатке, предавао се сво?им унутраш?им сновима. Ипак, у дванаесто? години буде се ?егове к?ижевне способности. У четвртом разреду стекао ?е репутаци?у писца. Ова? ученик, на?више каж?аван у разреду, поста?е страстан читалац. Ништа ни?е изгледало недоступно интелигенци?и овог чудесног детета ко?е ?е читало дела свих врста, истори?ска, филозофска, научна, к?ижевна. Чак ?е и речнике читао са ужива?ем. Настав?а школова?е у родном месту. [3] Балзак ?е прешао да живи у Паризу 1814. године када му ?е отац тамо премештен. ?егово поха?а?е Правног факултета у Паризу се поклопило са почетком француске рестаураци?е. Улазио ?е у различите пословне подухвате ко?и су му уместо зараде доносили само губитке и дугове. Био ?е штампар, издавач, словоливац, власник листова. Пропао ?е у послу са словоливницом и штампари?ом. После тог финанси?ског слома дугови ?е га пратити читав живот. [3]

О Балзаку [ уреди | уреди извор ]

Балзак ?е био веома осе?а?не природе. Сам ?е често говорио, са жалош?у у срцу, да га ?е природа наменила осе?а?ном животу, животу срца. Говорио ?е да га ?е природа створила за ?убав и нежност, а судбина га ?е нагнала да испису?е сво?е же?е, уместо да их прожив?ава. Упркос разним неда?ама, Балзак се никад ни?е осе?ао потпуно побе?ен. ?егова се храброст, издрж?ивост и упорност показу?у ?ачим од ?егове беде и тренутне малодушности. Он се на кра?у увек усправ?ао и храбро борио са животом, чине?и подвиге у ко?е мало ко може да поверу?е. За десет дана ?е написао П?ерету , за осам дана ?е написао тре?ину великог дела Изгуб?ене илузи?е , за три но?и Матору дево?ку , и то усред на?ве?их неприлика, трзавица и борби. Да би об?авио ?едну сво?у приповетку у првом бро?у Париске хронике, чи?и ?е директор постао, Балзак за но? смиш?а, пише и штампа Безбожникову мису . Балзак ?е весео и добар. ?егова доброта има у себи нечег дети?ег и при?емчивог што осва?а на први додир. Балзак ?е и уображен и та ?егова мана прелази понекад у неваспита?е. Био ?е су?етан, горд и само?убив. Ни?е могао да савлада нагон за истица?ем сво?е личности. Волео ?е да се покаже, да се запази и истакне. Не може да савлада ни порив за преце?ива?ем свог дела и говорио ?е на?ве?е похвале о сво?им романима, ко?и су “ремек дела”, “величанствени списи”, ”велике творевине”. [3]

Евелина Ханска [ уреди | уреди извор ]

Балзаков дом у улици Фортуне
Портрет Евелине Ханске из 1825. године ( Holz von Sowgen)

По?ска племки?а, Евелина Ханска , са свог има?а у Верхов?и, у Укра?ини ?е започела преписку са Балзаком 1832. године. Из преписке са загонетном Странки?ом ко?а се диви Балзаковим делима, развила се обострана ?убав. Са госпо?ом Ханском се састао на?пре у Шва?царско?, затим у Бечу и Петрограду. Након што ?е постала удовица 1842. године, госпо?а Ханска ?е одбила руку Балзака. Са ?ом ?е затим путовао по Немачко?, Француско?, Холанди?и и Белги?и. Венчао се са госпо?ом Ханском 1850. године у Бердичеву, у Укра?ини. [3]

Друштвена ангажованост [ уреди | уреди извор ]

Био ?е председник Друштва к?ижевника. Два пута се кандидовао за Француску академи?у. Први пут (1839) ?е повукао кандидатуру у корист Виктора Игоа, а другом приликом (1849) ?е добио само два гласа.

Стил писа?а [ уреди | уреди извор ]

Прва страна Балзаковог рукописа Беатриса

Из же?е за новцем и славом писао ?е оно шта ?е сматрао популарним, и чиме би могао да привуче шири круг читалаца. Написао ?е читаву библиотеку у релативно кратком временском периоду од двадесет година. Често ?е писао и по 15-16 сати дневно уз помо? све?е не би ли што пре об?авио сво?е дело. [1] Ни?е посве?ивао неку нарочиту паж?у ни фразама, ни сликама, ни ни?ансама стилског савршенства, изражава?у?и се често плач?иво, сентиментално, као на?банални?и писци масовне пучке литературе. Овакво писа?е резултовало ?е тиме да ве?ина ?егових дела да?е утисак недовршености и неуредности, има грешака у тексту, а по?едини делови су површни или недовршени. [4]

Реализам [ уреди | уреди извор ]

Балзак се сматра претходницом к?ижевног реализма ?ер употреб?ава дета?е, посебно дета?е об?еката за илустраци?у живота сво?их ликова. Балзак ?е намерно и систематски доносилац новина. Као романси?ер свестан ?е сво?е оригиналности и сматра сво?у технику широком и подесном за неочекиване обрте. [5] [6] Ликови пропалих кари?ериста, несретних ?убавника, сулудих шкртаца, декласираних досто?анственика бонапартистичког царства представ?а?у увод у нову моду к?ижевног ствара?а, ко?а ?е се по свим европским к?ижевностима развити под за?едничким називом реализам. [4] Оноре де Балзак и Гистав Флобер имали су велики утица? на касни?е реалистичаре и натуралисте: Ги де Мопасан , Жорж-Шарл Исманс , и у Енглеско? ?ор? Елиот .

Ликови [ уреди | уреди извор ]

Балзак ?е први употребио механизам вра?а?а истих ликова кроз сво?е к?иге како би изразио ?единство друштва ко?е слика. Принцип поновног по?ав?ива?а личности нема само то преиму?ство да изазива готово аутоматско умножава?е и проналаже?е структуре романа, он доноси и знача?но реше?е проблема односа изме?у романа и стварности, савршено правда?у?и уво?е?е стварних личности у оквире романескног света. Код Балзака посто?е две кра?ности: с ?едне стране личности као што су кра?еви и цареви, личности незамен?иве зато што су самом сво?ом природом предодре?ене да по?единачно буду познате као такве, али о ко?има управо због тога романописац не може ништа ре?и; с друге стране непознате личности о ко?има може да каже све што хо?е зато што самом сво?ом природом могу бити заме?ене, што их ?е увек много и ?ер ?е нормално да нам имена буду непозната. [6] Балзак ?е сво?им к?ижевним делом обухватио читаво француско друштво свога времена: ро?алистичку аристократи?у, ко?а се не сналази у вртлогу ствара?а новог друштва, и нове грубе елементе младих гра?анских снага у ра?а?у: пустолове, новоро?ене богаташе, пропалице, декласиране чиновнике, корумпирану администраци?у, новинаре, провинци?алне госпо?ице, адвокате, попове, легитимистичко племство итд. [4]

Дела [ уреди | уреди извор ]

Иако ?е одрастао далеко од Париза, Балзак ?е био доста везан за ова? град. Сво?а на?бо?а дела ?е написао у Паризу или о Паризу.

?удска комеди?а [ уреди | уреди извор ]

Неколико томова Балзакових дела из 1901. године

?удска комеди?а ( La Comedie humaine ) за?еднички ?е назив за ?егове романе, ме?усобно повезане, у ко?има ?е насто?ао да пружи слику о свом времену, друштвеним и истори?ским, филозофским крета?има, да прикаже живот свих друштвених класа и сло?ева, да осветли та?не човекове психе. [1] У предговору ?удско? комеди?и (об?ав?еном 1842. године) нагласио ?е да ?е то бити истори?а ко?у су заборавили толики историчари, истори?а нарави. [3] Предвидео ?е да ?удска комеди?а садржи 137 дела, али ?е стигао да напише 91 дело. Том бро?у се могу додати ?ош три романа ко?е ни?е предвидео првобитним планом. У бро? од 94 дела не улазе Голицаве приче ни Балзакови младалачки романи написани пре 1829. године.

Ово дело ?е изузетно утицало на очеве комунизма .

? Фридрих Енгелс ?е у свом писму Маргарет Харнес написао да ?е више научио о француском друштву и ?егово? истори?и од Балзака, него што ?е то научио од професионалних историчара, економиста и статистичара за?едно. На основу аутентичних сведоче?а, Маркс ?е искрено био одушев?ен Балзаковом ?удском комеди?ом , тврде?и да ?е о ?о? написати посебну студи?у чим заврши писа?е Критике политичке економи?е . У Балзаковим делима, аутентично ?е приказано експлоататорско лице суровог либералног капитализма ко?е ?е било к?учни предмет Марксове критике. У овим (Балзаковим) к?ижевним делима, по класицима марксизма, могу се на?и 'истине' о ?удском друштву, економско? производ?и, друштвеним односима и нехуманим условима живота у капитализму.” [7]

Студи?е нарави [ уреди | уреди извор ]

Студи?е нарави разврстане су по темама у шест група:

  1. Призори из приватног живота ( Чича Горио ),
  2. Призори из провинци?ског живота (Евгени?а Гранде, Изгуб?ене илузи?е),
  3. Призори из париског живота ( С?а? и беда куртизана , Ро?ака Бета, Ро?ак Понс),
  4. Призори из политичког живота ( ?една мрачна афера , Посланик из Арси?а),
  5. Призори из во?ничког живота (Шуани),
  6. Призори из сеоског живота (?и?ан у долу).

Филозофске студи?е [ уреди | уреди извор ]

  1. Шагринска кожа
  2. Трага?е за апсолутним

Аналитичке студи?е [ уреди | уреди извор ]

Аналитичке студи?е садрже само ?едно дело ко?е ни?е роман ве? оглед Физиологи?а брака

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б в Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. А-Б . Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 100. ISBN   86-331-2075-5 .  
  2. ^ ?Honore de Balzac | French Novelist, Playwright & Journalist | Britannica” . www.britannica.com (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2024-01-27 .  
  3. ^ а б в г д ? Балзак : живот и рад / Душан З. Милачи?. - Београд : Српска к?ижевна задруга, 1949 (Београд : Култура). - 322 стр. ; 19 cm. - (Српска к?ижевна задруга ; коло 45, к?. 309)
  4. ^ а б в Enciklopedija leksikografskog zavoda. Sv. 1, A-?us / [glavna redakcija Nada Bogdanov ... et al.]. - [2. izd.]. - Zagreb : Jugoslavenski leksikografski zavod, 1966 (Zagreb : Grafi?ki zavod Hrvatske). - Str:371-372.
  5. ^ Enciklopedija leksikografskog zavoda. Sv. 5, P-Sjostrom / [glavna redakcija Nada Bogdanov ... et al.]. - [2. izd.]. - Zagreb : Jugoslavenski leksikografski zavod, 1969 (Zagreb : Grafi?ki zavod Hrvatske). - Str:377.
  6. ^ а б Изгуб?ене илузи?е / Оноре де Балзак ; [превела с француског ?елисавета Маркови?]. - 3. изд. - Београд : Просвета, 1976 (Београд : Београдски графички завод). - Превод дела: Illusions perdues. - Стр: VII-XXIII: Балзак и стварност / Мишел Битор.
  7. ^ Be?i?, Milo? (2020). Metodologija dru?tvenih nauka . стр. 329.  

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Prometej ili ?ivot Balzакоv / Andre Maurois ; [sa francuskog preveo Karlo Budor]. - Zagreb : Naprijed, 1969 (Zagreb : "Ognjen Prica"). - 699 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Veliki ljudi i njihova djela). - Prevod dela: Promethee ou La vie Balzac. - Bibliografija: str. 656-[674]. ( COBISS ) [ мртва веза ]
  • Balzak / Stefan Cvajg ; preveo s njema?kog originala Nika Mili?evi?. - Sarajevo : Narodna prosvjeta, 1959 (Zagreb : "Ognjen Prica"). - 403 str. ; 20 cm. - (Biblioteka Gama ; 33). - Prevod dela: Balsac. - Balzakov ?ivot i djela: pregled: str. 391-400. - pp. 401-[404]: Pogovor redaktora / Rihard Fridental. ( COBISS ) [ мртва веза ]
  • Из страних к?ижевности. 1 / Исидора Секули? ; [приредили Миодраг Павлови?, Живорад Сто?кови?]. - Нови Сад : Матица српска, 1962 (Нови Сад : Буду?ност). - 527 стр, [1] лист с ауторовом сликом ; 20 cm : слика аутора. - (Сабрана дела Исидоре Секули? ; к?. 7). - Напомене / Ж. С. [Живорад Сто?кови?]: стр. 517-525. ( COBISS ) [ мртва веза ]
  • Graditelji svijeta : Balzak - Dikens - Dostojevski / Stefan Cvajg ; preveli Isak Samokovlija i Miodrag Petrovi?. - Sarajevo : "Veselin Masle?a", 1955 (Tuzla : Grafi?ar). - 156 str. - Prevod dela: Drei Meister. ( COBISS ) [ мртва веза ]
  • Figures et messages dans La Comedie humaine / Tahsin Yucel. - Tours : Mame, 1972. - 230 str. - (Univers semiotiques) ( COBISS ) [ мртва веза ]
  • Романтични Балзак / Радиво?е Константинови?. - Предговор. - У: Лу? Ламбер / Оноре де Балзак. - Београд : Српска к?ижевна задруга, - (Српска к?ижевна задруга ; коло 92, к?. 609). 1999.  ISBN 978-86-379-0687-2 .. - Стр. VII-XV. ( COBISS ) [ мртва веза ]
  • Од Стендала до Бекета : огледи о француском роману / Иван Дими?. - Сремски Карловци ; Нови Сад : Издавачка к?ижарница Зорана Сто?анови?а, 1991 ([Нови Сад : Добра вест]). - 303 стр. - Библиографска белешка: стр. 301-302. - Садржа?: Уводна белешка: радознали читалац (7?11). - I део (13?79): Стендал - сто година испред сво?е епохе (15?25); Балзакова нежни?а страна (Евгени?а Гранде) (26?33); Сре?а у чита?у: оби?е и мо? (Дима)--- (34?39); ---Нежност и хумор (Доде) (40?44); Иго - продор у та?не приповеда?а (45?47); Случа? Сименон (48?53); Мартен ди Гар: загонетна прозирност (54?63); Интелектуална стру?а?а : Бергсон (64?71); Поводом поетике Жила Ромена (72?79). - II део (81?299): На?дуб?а промена: Прустово приповеда?е (83?102); Смисао неких средиш?их структура у "Трага?у" (103?115); Прве речи Ками?евог "Странца" (116?132); Ками?ево духовно клатно (133?145); Мишел Битор и нови роман (146?159); Психологи?а и време у Биторовом трага?у (160?177); Маргерита Дирас: иза привида равнодушности (178?184); Натали Сарот: распад лика--- (185?199); ---Поглед и време (200?216); Ален Роб-Гри?е: емоци?а и ментални реализам (217?233); Клод Симон: фрагментарност света и трага?е за обликом (234?253); ---Чароли?а приповеда?а (254?280); Бекетов "Молоа" или загонетка непрекидног говора (281?299). Библиографска белешка (301?302). ( COBISS ) [ мртва веза ]
  • Le theatre de Honore de Balzac : d'apres des documents nouveaux et inedits / Douchan Z. Milatchitch. - Paris : Librairie Hachette, 1930. - 432 str. ( COBISS ) [ мртва веза ]
  • Посесивне категори?е и конструкци?е у француском ?езику : (докторска дисертаци?а) / Вера Д. Рогли?. - Београд : [с.н.], 1990. - 228 листова.

( COBISS ) [ мртва веза ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оноре_де_Балзак&oldid=27856625 ”