Окупаци?а
представ?а заузима?е и контролу дела или целокупне
територи?е
?едне
зем?е
од стране
оружаних снага
друге зем?е.
По?ам окупаци?е може се посматрати са становишта дефиници?е окупаци?е и разликова?а окупаци?е од
анекси?е
.
Ме?ународно право
има посебан изгра?ен систем правила за ратну окупаци?у као посебан по?ам различит од мирне, мирнодопске окупаци?е ко?а се може десити у на?различити?им околностима и чи?а легитимност зависи од посебног скупа правила. Дефиници?у окупаци?е, за ко?у се може ре?и да ?е општеприхва?ена и неспорна у теори?и и пракси, да?е
Хашки правилник из 1907. године
, иначе анекс
Хашке конвенци?е из 1907. године
у члану 42:
Територи?а се сматра окупираном када се стварно налази под влаш?у непри?ате?ске арми?е.
Окупаци?а се простире само на територи?у на ко?о? ?е та власт успостав?ена и у могу?ности да врши власт.
?
из Хашке конвенци?е
Однос окупаци?е и
анекси?е
дуго ?е био однос истоветности ?ер се фактичка власт из?едначавала и са правном. Евентуална касни?а легализаци?а територи?алних осва?а?а (кроз одре?ени мировни споразум и др.) била ?е поже?на, али не и неопходна. Тек у ново доба по?мови се раздва?а?у, па и савремено регулиса?е ове матери?е показу?е да ?е став прихва?ен у ме?ународном праву та? да ?е окупаци?а факт, иако регулисан одре?еним нормама, те да се никако не сме из?едначавати са
суверенош?у
на одре?ено? територи?и. Читав низ правних правила усмерен ?е управо на то да се окупира?у?а сила спречи да спроводи мере против легалне власти и врши поступке ко?и су по природи ствари резервисане за државу чи?а ?е то територи?а.
Ствара?е правних извора ко?и ?е регулисати матери?у окупаци?е везано ?е пре свега за 20. век. Рани?е се може говорити о одре?еним обича?има или пак спорадично?, споредно? и необавезу?у?о? регулативи или примени уз помо? аналоги?е правила
ратног права
уопште. Први релевантан извор ?е Хашки правилник уз Хашку конвенци?у из 1907. г. До потребе да?ег регулиса?а ове матери?е дошло ?е после
Другог светског рата
и свега шта су чиниле окупаторске во?ске зара?ених страна на окупираним територи?ама, уопште не приме?у?у?и или приме?у?у?и кра??е селективно одредбе хашких докумената. Од знача?а су
Женевска конвенци?а о заштити гра?анских лица за време рата од 12. августа 1949. г.
(позната и као
IV Женевска конвенци?а
) и
Конвенци?а за заштиту културних добара у случа?у оружаног сукоба из 1954. године
. Релевантан извор ?е и Протокол I везан за IV Женевску конвенци?у сачи?ен 8. октобра 1977. године. Правила везана за окупаци?у могу се евентуално на?и и у неким другим документима, али ?е то пре свега узгредно регулисано. Наравно, у ситуаци?ама окупаци?е могу?а ?е примена и других правила ратног права што зависи од конкретне ситуаци?е.
Као релативно на?чисти?и пример окупаци?е наводи се мароканска окупаци?а
Западне Сахаре
, ко?у ?е
Мароко
самовласно анектирао иако на то? територи?и посто?и и друга власт (
Сахарска Арапска Демократска Република
) ко?у призна?у 43 зем?е света.
Сличан пример ?е
окупаци?а северног дела
Кипра
са покуша?ем
Турске
да се окупирани део (
ТРСК
) призна као независна држава. То ?е учинила до данас ?едино Турска. Ситуаци?у овде комплику?е то што локално становништво не сматра турску власт за окупациону ве? легитимну.
Дилеме изазива и статус територи?а
Голанске висоравни
,
Западне обале
и источног
?ерусалима
ко?е ?е
Израел
самовласно анектирао и да?е држи во?не окупационе снаге на ?има без обзира да десетине резолуци?а и председничких саопште?а
Савета безбедности УН
. Правна ситуаци?а ?е овде изме?ена формира?ем
Палестинске Самоуправе
и буду?и разво? ситуаци?е треба везивати за буду?ност те зем?е. Пита?е Голанске висоравни и да?е оста?е врло спорно, ?ер УН и зем?е у свету не призна?у било какав суверенитет Израела на то? територи?и, што ову ситуаци?у (и поред посебних израелских законских мера) фактички чини во?ном окупаци?ом. Споран ?е и статус
Курилских острва
?ер
сов?етска
окупаци?а ове територи?е после капитулаци?е
?апана
у Другом светском рату нема правног основа у важе?им документима.