Ова? чланак садржи списак литературе , сродне писане изворе или спо?аш?е везе , али ?егови извори оста?у не?асни, ?ер нису унети у сам текст . Помозите у ?еговом побо?шава?у наво?е?ем прецизни?их извора. ( дета?ни?е о укла?а?у овог шаблона обавеште?а )

Ова? чланак можда захтева чиш?е?е и/или прера?ива?е како би се задово?или стандарди квалитета Википеди?е. Проблем : Додава?е викивеза, пребацива?е у перфекат . Ако сте у могу?ности, побо?ша?те ова? чланак. ( дета?ни?е о укла?а?у овог шаблона обавеште?а )

Огата?-кан
Огата?-кан
Лични подаци
Датум ро?е?а	око 1186 .
Место ро?е?а	Монголско царство
Датум смрти	11. децембар 1241. ( 1241-12-11 )  ( 54/55 год. )
Место смрти	Монголи?а , Монголско царство
Породица
Супружник	Empress Borakchin , Alqui Khatun , Empress Hutieni , Toregene Khatun
Потомство	Гу?ук-кан , Godan Khan , Khochu , Khorachar , Khashi , Kadan , Mieli , Surkhakhan
Родите?и	?ингис-кан Борте
Династи?а	Бори?игин
Велики кан монголске импери?е
Период	13. септембар 1229 . - 11. децембар 1241 .
Претходник	?ингис-кан
Наследник	Гу?ук-кан
Савладар	Толу?

Огата?-кан или Огода?-кан (око 1186 ? 11. децембар 1241 ) био ?е син ?ингис-кана и велики кан монголске импери?е ( 13. септембар 1229 ? 11. децембар 1241 ). Уз помо? сво?е ?убазности и великодушности Огата? ?е успео да очува царство, па чак због сво?их способноси и да га прошири. За време ?егове владавине Монголско царство ?е било на?ве?е. Простирало се од Коре?е на истоку, до Угарске на западу и од ?ужне Руси?е на северу до, Хорезми?ског царства на ?угу. ?егова осва?а?а донела су политичку стабилност целом царству. За време ?егове владавине развила се трговина са Европом, са ко?ом се начеш?е трговало свилом. Огата? ?е био ?едан од ретких владара ко?и су били писмени.

Пре ступа?а на престо [ уреди | уреди извор ]

Дети?ство и младост [ уреди | уреди извор ]

Учествовао ?е у првим осва?а?има свог оца ?ингис-кана, али после ра?ава?а на Халахалджин песку 1203. године, када ?е ?ингис поражен, живот му ?е спасао ?ингисов усво?ени син Борокула . Иако ?е ве? био оже?ен, ?ингис га ?е 1204. године венчао са Торегеном, к?ерком Тохтоа, владара Меркита. Године 1206. Огата? ?е именован за заповедника у долини река Емил и Хобок. Огата?у ?е на то? дужности помагао Илугеи ко?и ?е био задужен и за Огата?ово образова?е. ^{[ тражи се извор ]}

Поход против династи?е ?ин [ уреди | уреди извор ]

У новембу 1211. године Огата? ?е послат са сво?ом бра?ом у поход против династи?е ?ин. У том походу Огата? ?е опустошио Хебе? , а онда су се 1213. године повлачили кроз северну област Шанси . За монголском во?ском кренула ?е конеска во?ска из Ордоса, али пратила их ?е до границе са западним царством С?а и тада се и она повукла.

Први рат против Хорезми?ског царства [ уреди | уреди извор ]

Огата? ?е са сво?им братом Чагатаиом напао источна Хорезми?ска подруч?а. После п?ачке града Отрара и масакрира?а ?егових становника. Пред кра? 1219. године опсели су град Ургенч, а почетком следе?е године им се придружио брат Жу-Чи, али Чагатаи и Жу-Чи нису били сложни. Због тога ?е ?ингис био приморан да имену?е Огата?а за главног заповедника во?ске, ко?а ?е опседала град. Град ?е пао 1221. године, али после тога ?е избила побуна, ко?и ?е Огата? угушио.

Долазак на власт [ уреди | уреди извор ]

?ингис ?е умро 1227. године, а ?егов првенец Жу-Чи ?ош рани?е, па га ?е Огата?, по ?егово? же?и и после одлуке на курулта?у Кадое Аралу на реци Керулен, наследио. Огата? у ствари ни?е био прави владар ?ер се сва власт налазила у рукама ?еговог мла?ег брата и регента Толу?а , ко?и ?е збачен 13. септембра 1229 . године. Тада се Огата? крунисао и постао ?е прави монголски владар Монголског царства. Чагатаи ни?е сматрао Огата?а за правог владара него Толу?а. ^{[ тражи се извор ]}

Други рат против Хорезми?ског царства [ уреди | уреди извор ]

Прва кампа?а [ уреди | уреди извор ]

?ингис-кан ?е Хорезми?ско царство покорио 1226. године, али када отишао у рат против царства западних Ксиа син погинулог хорезми?ског владара Ала ад-Дина Мухамеда II, ?елал ад-Дин Манкбурни ?е дигао устанак. Две арми?е су послате да помогну Манкбурни?евим непри?ате?има. ?една ?е поражена у бици код Дамгана, док ?е друга однела Пирову победу у бици код Исфахана, али та победа ни?е искориштена, ве? ?е кампа?а заустав?ена.

Друга кампа?а [ уреди | уреди извор ]

Ту кампа?у ?е одлучно наставио Огата?. Он ?е скупио од 30. до 50.000 во?ника и на ?ихово чело поставио генерала Чормагана из Бухаре. Ова во?ска ?е 1230. године без отпора тамош?их становника осво?ила Велики Хорасан . После тога напала ?е Хорезми?ско царство у Авганистану, а у ?есен осво?ила Мазандаран. Када ?е стигла до града Ра?а во?ска се одморила и ту направила камп да би ту остала преко зиме. За то време део во?ске ?е послат да осва?а остале делове северне Перси?е. Године 1231. Монголи су осво?или градове Ком и Хамадан, док су им се предале покра?уне Фарс и Керман. Док су Монголи осва?али Хорезми?ско царство Манкбурни ?е осва?ао Кабул, Газни и Завулистан, али за монголско осва?а?е Хорезми?ског царства ?е окрив?ен Манкбурни и протеран у Европу. Убрзо потом и послед?и хорезми?ски град ?е пао под монголску власт.

Рат против Поволшке Бугарске [ уреди | уреди извор ]

Огата? ?е по доласку на власт послао во?ску да покори Поволшку Бугарску, али ?е поражена на реци Уралу, али ?е осво?ила гор?у долину Урала. После тога 1229. године во?ска се повукла, али се вратила 1232. године и покорила ?угоисточну Башкири?у и окупирали ?ужне делове Поволшке Бугарске. На великом куралта?у у Каракоруму Монголи су одлучили да сво?е на?бо?е генерале из Кине и Араби?е пребаце у Поволшку Бугарску. Предво?ени Бату-каном , Монголи су са 300.000 ?уди напали Поволшку Бугарску. ?едан ?ихов део од од око 150.000 ?уди ?е осво?ио град Билар, ко?и ?е бранио Мир-Гази са око 30.000 ?уди од ко?их су сви изгинули, док ?е код Монгола било мало жртава. За то време остали део во?ске ?е осво?ио градове Булгар, Сувар, Жукотин... Сви поволшки Бугари су или уби?ени или одведени у роб?е. То ?е био кра? Поволшке Бугарске, ко?а ?е прик?учена Монголско? провинци?и Златним хордама . ^{[ тражи се извор ]}

Покорава?е династи?е ?ин [ уреди | уреди извор ]

Осва?а?е области Шанси [ уреди | уреди извор ]

Док се водио рат у Перси?и, Огата? ?е са ?едним сво?им генералом по имену Докулку водио рат против династи?е ?ин. Докулку ?е кра?ем 1230. године жестоко поразио династи?у ?ин у ?едно? бици. Огата? ?е сматрао да ту победу треба до кра?а искористити, па се и он придружио Докулку. Ускоро им се придружио и Толу?. По Огата?евом наре?е?у нападнута ?е и оп?ачкана област Шанси.

Слом [ уреди | уреди извор ]

После тога кампа?а ?е неко време заустав?ена, али наставила се у ?есен 1231. године. У ово? кампа?и Монголи су осво?или Хенан. Убрзо после тога опседнута ?е престоница династи?е ?ин град Ка?фенг , ко?и су осво?или 1232. године. Огата? ?е убрзо после тога отишао натраг на север остав?а?у?и во?ску под заповедништвом сво?их генерала. Убрзо после тога во?ска ?е осво?ила неколико градова. Династи?а Сонг ?е обе?ала помо? династи?и ?ин, али помо? ?е закаснила, а за то време осво?ени су преостали градови династи?е ?ин Луо?анг и С?ан. До фебруара 1234. године сва територи?а династи?е ?ин била ?е монголска.

Побуне у Ман?ури?и [ уреди | уреди извор ]

Источно царство С?а ?е подржавало побуну против Монголске власти у ?ужно? Ман?ури?и, ко?у ?е Огата? угушио 1233. године и осво?ио источно царство С?а. После тога угушио ?е и побуну Тунгуза у северно? Ман?ури?и 1237. године.

Покорава?е Кра?евине Грузи?е и ?ених вазала [ уреди | уреди извор ]

Године 1232. Монголи под генералом Чормаганом су напали Кавказ. Први отпор им ?е дао град Ган?а, али ?ега су заузели 1235. године уз помо? катапулта и овна. Након победе повукли су се у град Ербил да се одморе и опораве. Тражили су по?ача?е, ко?е ?е Огата? на кра?у послао под заповедништвом Толу?евог сина Монгке-кана . Монгке ?е 1238. године напао северни Кавказ и тако омогу?ио Чормагану да осво?и ?ермени?у и град Тбилиси . После тога пао ?е богат Манкбурни?ев град Лорхе, из кога ?е Манкбурни са породицом пре опсаде побегао остав?а?у?и Хасан ?елала да комадну?е одбраном града. Монголи нису успели да осво?е град. За то време Монгке ?е продирао ка Га?ану у коме ?е на власти као кнез био неки Авак . У бици ?е монголски командант Тохта извршио поко? Авакових ?уди и опколио остале преживеле. Авак се нда предао. После опоравка у Грузи?у се после овог дога?а?а вратио Чормаган. До 1240. године он ?е присилио грузи?ске племи?е да се преда?у. Тада ?е цело Закавказ?е пало под монголску власт. ^{[ тражи се извор ]}

Рат против Коре?е [ уреди | уреди извор ]

Први поход [ уреди | уреди извор ]

Године 1224. године уби?ен ?е монголски изасланк у Коре?и, ?ер ?е одбио да пла?а данак Коре?и. Године 1231. Огата? ?е послао свог генерала Саратаиа да би осветио изасланика. Коре?ски кра? Го?онг ни?е хтео рат, па се предао. Ме?утим, када су се у лето Монголи повукли из Коре?е, Чое Ву ?е из Каесонга преместио престолницу на острва Канхвадо. У ме?увремену Саратаиева во?ска се изгубила, а сам Саратаи ?е пого?ен са стрелом и од те ране умро.

Други поход [ уреди | уреди извор ]

Године 1234. почео ?е нови Монголски поход против Коре?е. Сада ?е во?а монголске во?ске у походу био генерал Данку. У овом походу Монголи су потпуно поразили коре?ске генерале и осво?или 40 градова. Када ?е Го?онг 1238. године поново питао за мир, Огата? ?е захтевао да Го?онг до?е код ?ега лично. Уместо тога Го?онг ?е послао таоце. До мира ?е дошло 1241. године, када ?е огата? одредбама мира морао да узме неколико коре?аца за сво?у кешикску гарду.

Рат против династи?е Сонг [ уреди | уреди извор ]

Године 1235. Огата?ови синови су са 450.000 ?уди напали династи?у Сонг. Продрли су до градова Ченгдуа , С?анг?анг и реке ?ангцек?анг , али морали су да се повуку због климе и због тога што ?е у трупама династи?е Сонг било 1 500.000 ?уди. У то? експедици?и умро ?е Огата?ов син Хочу. Године 1240. Огата?ов син Куден ?е са 30.000 ?уди напао Тибет . Ускоро су Кинези убили монголске изасланике. Ова? рат против династи?е сонг се завршио тек после Огата?ове смрти 1245. године. ^{[ тражи се извор ]}

Осва?а?е Инди?е [ уреди | уреди извор ]

Године 1235. Монголи су напали Кашмир и са лако?ом осва?али градове на кра?у им се предао Кашмирски владар Оточи ?егов брат Намо.

Године 1241. Огата? ?е именовао Да?ира Газни и свог генерала Менгету за заповеднике града Кундуза. Пред кра? 1241. године Монголски заповедници долине Инда под заповедништвом Да?ира су опсели важан град Лахор. Да?ир ?е умро у ?уришу против града 30. децембра 1241. године. Та? ?уриш ?е ипак био успешан ?ер су Монголи осво?или град.

Монголска инвази?а Европе [ уреди | уреди извор ]

Осва?а?е Руси?е [ уреди | уреди извор ]

Бату-кан ?е 16. децембра 1237. године опсео град Р?аза?, престолницу истоименог во?водства. Град ?е бранио ?ури? Игоревич , ко?и се предао 21. децембра. Тада ?е срав?ен са зем?ом и скоро сви ?егови становници су поуби?ани. 1. ?ануара 1238. године код града Коломне Монголима се супротставио новгородски кнез Всеволод Уревич, кнез Коломне Роман Ингваревич и владимирсузда?ски во?вода Ерме? Глебович са око 12 500 во?ника. Бату-кан ?е уз помо? Субата?а и Киул-кана и око 60.000 во?ника поразио Русе у то? бици, али Киул ?е погинуо. Ве? почетком фебруара био ?е опседнут град Владимир престолница во?водства Владимир-Сузда? . Град ?е бранио Всеволод Уревич и Петар Ослиадиукович. Одбрана града ?е била неуспешна и град су осво?или монголи предво?ени Субатаием и Бату-каном. Убрзо после тога заповедништво над Монголском во?ском у Руси?и добио ?е Бурундаи. 21. фебруара опседнут ?е од старане Монгола новгородски град Торжок. 4. марта у ?арославсо? области на реци Сит, Монголе ?е напао владимирсузда?ски во?вода ?ури? II. Бурундаи ?е у ово? бици имао велике губитке, али успео да победи и изврши поко? целе ?ури?еве во?ске за?едно са ?ури?ем. Град Торжок ?е пао 5. марта. У марту Бату-кан ?е са Субата?ем опсео град Козелск, ко?и ?е бранио черниговски кнез Васили?е. У ма?у Монголи су почели да продиру у град, али становници су им дали жесток отпор, па ?е у том продору у град погинуло 4 000 Монгола. Раз?арени Бату-кан ?е сравни град са зем?ом и поклао ?егове становнике. После тога ни?е било ве?их отпора против Монгола у Руси?и. Монголи су осво?или град Чернигов , где су затекли ве?и отпор и град Магас. У ?есен 1240. године Бату-кан и Субатаи су опсели Ки?ев , ко?и ?е бранио галици?сковолини?ски кнез Димитри?е. Огромна монголска во?ска ?е у 6. децембра поразила 1 000 браните?а града и упала у град. Побила ?е све браните?е, 47 000 цивила и оп?ачкала град. Ускоро ?е Велика Кнежевина Литвани?а осво?ила руски град Минск , а Новгородска република ?е постала монголски вазал.

Осва?а?е По?ске [ уреди | уреди извор ]

Дана 13. фебруара 1241. године монголски генерал Ба?дар и огата?ов син Кадан су оп?ачкали по?ски град Сандом?еж и побили доста по?ских витезова ко?и су бранили град. Истог дана краковски во?вода Владимир ?е са сво?их 1 500 во?ника пружио отпор Монголима у близини села Турско-Велке. У то? бици 1 000 Монгола генерала Ба?дара ?е уз велике губитке поразило По?аке и ?их 800 су побили. Истог дана Кадан ?е са 10.000 ?уди наишао на тре?и отпор тог дана и то код села Терчека, где ?е успео да лако порази По?аке и настави продор у По?ску. 18. марта Ба?дар ?е да?е продиру?и у По?ску стигао до града Хм?ел?ика где су наишли на жесток отпор од неколико хи?ада ?уди под во?ством Владимира и во?воде Сандом?ежа, Пакослава. У по?ско? во?сци ?е било много жртава, а ме?у ?има су били Владимир и Пакослав. 20. марта ?е дошло до битке код Ра?ибожа, где ?е ра?ибошки и ополски кнез, М?ешко II Дебели , победио малобро?не Монголе и побио ?их 400. 22. марта Монголи су опсели Краков, ко?и ?е пао 28. марта, после поко?а По?ских витезова. Монголи су тада уништили ве?ину града. Почетком априла по?аци из Шлези?е и Малопо?ске предво?ени Владиславом Ополским пружили су отпор Монголима код Ополе , али су поражени. По?аци , Темплари , Хоспиталци , Свето римско царство , Моравска марка, Баварско во?водство и Тевтонски ред су склопили савез против Монгола. ?ихову во?ску водио ?е велики по?ски кнез Хенрик II П?аст , М?ешко Дебели и Болеслав Моравски. У то? во?сци су сви страни витезови били пешадинци, било ?е по?ских регрута, пле?еника и баварсих рудара. У цело? во?сци ?е било око 6 500 витезова, док ?е у монголско? во?сци било око 14 000 ко?аника, од ко?их су ве?ина били стрелци са ко?а. Монголи су били под заповедништвом Ба?дара, Кадана и Орда-кана. 9. априла изме?у ових во?ски дошло ?е до битке код Легнице у ко?о? су Монголи до ногу потукли хриш?ане. То ?е био послед?и по?ски отпор.

Осва?а?е Угарске [ уреди | уреди извор ]

После овога Монголи су напали Угарску, не дочекавши никакав отпор до реке Хорнад . Одатле су кренули на ?уг и допрли до села Мухи . Ту су 11. априла се 50.000 Монгола, ве?ином ко?аника под во?ством Субуда?а и Бату-кана сукобили са Угарима и темпларима под заповедништвом угарског кра?а Беле IV , ко?их ?е било више од 25 000. Угари су изгубили битку, у ко?о? ?е поби?ено око 20.000 ?их. Кра?ев брат Коломан ?е у бици био ра?ен, па ?е умро у Чазми. Бела ?е побегао у Хрватску, где ?е звао аустри?ског во?воду Фридриха II Свад?иви , али онда се пошто му помо? ни?е стигла склонио у Загреб . 18. ?уна се обратио папи Гргуру IX, али он ?е био на страни Монгола. За то време Монголи су поразили Угарску во?ску у бици код Кронштата и Херманштата и тиме покорили Ерде?, док ?е други одред осво?ио Пешту. Од свих места у Угарско? нарочито ?е био оп?ачкан Велики Варадин . Бату-кан ?е Белу ?урио до Драве, а онда ?е Белу ?урио Кадан. Бела ?е морао да бежи из Загреба, ко?и су после ?еговог бега Монголи оп?ачкали. ^{[ тражи се извор ]}

Осва?а?е осталих балканских држава [ уреди | уреди извор ]

Угарски кра? се склонио у у Далмаци?у у тврди град Трогир . Кадан ?е кренуо за ?им, али ?е поражен под Клисом, пошто ни?е имао флоте, а ни опсадних справа. Ни?е могао да да поновао нападне град, ?ер су му стигле вести о побуни у Руси?и и Бату-канова наредба да се повуче. Ова? пут кренуо ?е другим путем, кроз Босну, Срби?у и Бугарску. У овом походу страдали су градови Свич, Дриваст, Котор и цело Косово. У Срби?и су начинили малу штету, али су у Бугарско? изазвали потпуну помет?у, ?ер ?е у ?уну те године умро бугарски цар ?ован Асен II , наследио га Коломан I Асен , ко?и ни?е био дово?но способан за владара. У п?ачка?у Бугарске, Кадану се придружио и Бату-кан, али Коломан ?е да би се спасао постао монголски вазал. Због великих страда?а сво?их во?ника, Кадан ?е морао да се брзо повуче и то без п?ачка?а. Цело то лето Монголи су учврш?ивали сво?у власт у Угарско?, а тек у ?есен рат се наставио, а ци? тог наставка рата било ?е осва?а?е Панони?е. Монголи су у овом делу рата постигли велике успехе, чак су изашли на ?адранско море код Далмаци?е и продрли до Беча.

Огата?ова смрт и последице [ уреди | уреди извор ]

У касну ?есен Огата? се придружио Бату-кану у Европи и за?едно са Батуом хтео да изврши опсаду Беча, али ?е умро на том путу 11. децембра.

Последице ?егове смрти биле су: повлече?е Бату-кана из Европе и слаб?е?е држава због одцеп?ива?а Златне хорде од Монголског царства. Све, од стране Монгола, покорене државе Европе, осим Руси?е, су се после овог дога?а?а ослободили. Огата?а ?е у сачуваним деловима импери?е наследио син Гу?ук-кан .

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Amitai-Preiss, Reuven, The Mamluk-Ilkhanid War , 1998
• Chambers, James, The Devil's Horsemen: The Mongol Invasion of Europe
• Hildinger, Erik, Warriors of the Steppe: A Military History of Central Asia, 500 B.C. to A.D. 1700
• Morgan, David (2007). The Mongols . Wiley. ISBN   978-1-4051-3539-9 .  
• Nicolle, David, The Mongol Warlords Brockhampton Press , 1998
• Reagan, Geoffry, The Guinness Book of Decisive Battles , Canopy Books, New York (1992)
• Saunders, J. J. (2001). The History of the Mongol Conquests . University of Pennsylvania Press. ISBN   978-0-8122-1766-7 .  
• Sicker, Martin, The Islamic World in Ascendancy: From the Arab Conquests to the Siege of Vienna, Praeger Publishers, 2000
• Soucek, Svatopluk, A History of Inner Asia , Cambridge, 2000

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Нога?

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Огата?-кан на Викимеди?ино? остави .