Образова?е у Северно? Македони?и има дугу истори?у и разноврстан разво?.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Разво? школства, просвете и народне културе у Македони?и почео ?е 30-их година 19. века, а интензивирао се после Кримског рата , али су после 1870. године многе школе пале у руке Бугарске егзархи?е , а истовремено ?е дошло до ?ача?а стране пропаганде у Македони?и тако да ?е процес образова?а кренуо у другом правцу.

Оснива?е првих школа [ уреди | уреди извор ]

Почетком 19. века у Македони?и, ?едини центри македонско-словенске писмености биле су кели?ске школе при црквама и манастирима у ко?има се школовало свештенство.

Ме?утим, разво?ем трговине и занатства створила се потреба, али и услови за ствара?е школа са световним образова?ем ко?е би задово?иле потребе македонског гра?анства. Ме?утим, отвара?е првих световних школа на македонском народном ?езику омела ?е неразви?еност македонског гра?анства и Цариградске патри?арши?е , односно грчка пропаганда у Македони?и.

Патри?арши?а у Македони?и имала ?е разгранат школски систем у коме се настава изводила на грчком ?езику и распростра?ена грчка култура.

Стога ?е процес ствара?а македонских школа почео борбом да се грчки ?език потисне и замени македонским народним ?езиком у грчким школама. Велику улогу у ово? борби одиграли су македонски учите?и ко?и су се школовали у Грчко? и као грчки учите?и имали прилику да постепено избаце грчки ?език из наставе.

Прве школе биле су у: Скоп?у (1835 или 1836), Велесу (1837), Банском (1838), Штипу (1840), Прилепу (1843), Куманову и Тетову (1852). Поред црквених, у ове школе су уведени и световни предмети, а велике заслуге за разво? наставе у овим школама имао ?е ?ордан Ха?и Константинов-?инот.

Правни оквир [ уреди | уреди извор ]

Предшколско образова?е [ уреди | уреди извор ]

Образова?е почи?е од на?мла?ег узраста. Предшколско васпита?е и образова?е у узрасту од 3 до 6 година ?е к?учно за разво? мозга и уче?е, посебно разво? интелектуалне радозналости, истра?ности, соци?алних вештина и емоционалне стабилности у дети?ству и адолесценци?и. Ове вештине су под?еднако важне за успех деце у доживотном уче?у, соци?ално? интеграци?и, личном разво?у и касни?е, у запош?ава?у. Предшколско васпита?е и образова?е ?е факултативно и регулисано ?е Законом о деч?о? заштити, а ве?ину надлежности има Министарство рада и соци?алне политике. Завод за разво? образова?а истиче потребу доноше?а посебног закона о предшколском васпита?у и образова?у и потпуног преноше?а надлежности на Министарство просвете и науке, како би се подигао квалитет и унапредила функционална повезаност са основним образова?ем. И поред тренда пове?а?а обухвата деце предшколским образова?ем, он ?е на незадово?ава?у?ем нивоу и за децу узраста 36-59 месеци износи 36,8%. Посебно ?е слаб обухват у руралним подруч?има и ромским насе?има, као и за децу са смет?ама у разво?у. Недостатак простора ?е ?едан од главних разлога за слабу покривеност. Бро? деце по групи ?е обично два до три пута ве?и од законски прописаног, а упис деце ?е отежан због дугих листа чека?а ^[1] .

Школско образова?е [ уреди | уреди извор ]

У Македони?и основно и сред?е образова?е ?е обавезно за сву децу. Посебним законима, Законом о основном образова?у и васпита?у и Законом о сред?ем образова?у и васпита?у, уре?у?у се образовни процес, делатност, организаци?а, функциониса?е и управ?а?е оба нивоа образова?а. Закон о основном образова?у и васпита?у заснива се на праву на бесплатно и квалитетно образова?е сваког детета (члан 3.) и истиче основне принципе основног образова?а, ук?учу?у?и на?бо?и интерес детета, ?еднакост, доступност, доступност и инклузивност, квалитет образова?а и васпита?а. и ме?ународна упоредивост зна?а ученика и др. (члан 4). Законом о сред?ем образова?у и васпита?у ?е прописано да ?е сред?е образова?е (гимнази?ско и стручно) обавезно за сваког гра?анина, бесплатно и под ?еднаким условима за све (члан 3). И поред тога што ?е основно и сред?е образова?е обавезно и бесплатно, 1,7% деце ни?е ук?учено у основно образова?е, док 8,4% ни?е ук?учено у сред?е образова?е. Приступ образова?у ?е посебан изазов за ромску децу, од ко?их 18,7% не поха?а основно образова?е, а 52,8% не поха?а сред?е образова?е. Уложени су одре?ени напори да се ?ихов обим пове?а, али посто?и низ системских препрека ко?е отежава?у ова? процес ^[1] . Ученици ко?и нису примили неопходне вакцине оста?у ван образовног система. Уставни суд ?е зак?учио да услов?ава?е уписа детета у основну школу подноше?ем доказа о вакцинаци?и ни?е дискриминаци?а. Више пута се указу?е Влади на потребу проналаже?а реше?а ко?е не?е ометати ову децу у остварива?у права на образова?е, али проблем ни?е превази?ен. Деца са ретким ста?има/болестима ко?а дуже време нису у могу?ности да поха?а?у редовну наставу, не доби?а?у увек адекватну подршку у школама. Током пандеми?е КОВИД-19, ученици су имали знача?не проблеме са поха?а?ем онла?н наставе. Нису сви ученици могли да поха?а?у онла?н наставу (због недостатка техничких уре?а?а и интернета) и да доби?у исти ниво подршке код ку?е. Неопходне припреме за академску 2020/21. годину нису биле благовремене. Нити ?е наставни кадар прошао потребну обуку, нити су обезбе?ени технички уре?а?и и интернет за ученике ко?и то нису имали. Током планира?а ни?е било опсежних консултаци?а наставника, родите?а и ученика ^[1] .

Ци?еви образова?а [ уреди | уреди извор ]

Приступ квалитетном образова?у ?е основно право сваког детета.

Законом о основном образова?у и васпита?у дефинисани су ци?еви основног образова?а и васпита?а (члан 7) и ме?у ?има: обезбе?ива?е пуне покривености образовним процесом и одговара?е на различите потребе свих ученика обезбе?ива?ем суштинског учеш?а свих ученика у ?ему:

• Постиза?е националних стандарда за ученике основног образова?а у областима као што су ?езичка писменост, уче?е других ?езика, математика, природне науке и технологи?а, дигитална писменост, лични и друштвени разво?, демократска култура и гра?анство, предузетништво и финанси?ска писменост као и уметничко изражава?е, култура и мултикултура
• Разви?а?е самопоузда?а и свести ученика о сво?о? индивидуалности и одговорности за сво?е поступке ? васпита?е за поштова?е различитости, сарад?у, поштова?е различитости, основних ?удских слобода и права, истраживачке способности и вештине, експериментиса?е и решава?е проблема,
• Стица?е општих и примен?ивих зна?а и вештина потребних у свакодневном животу или за да?е образова?е, ? оспособ?ава?е за да?е образова?е и доживотно уче?е
• Резултати ПИСА тестова показу?у да су способности ученика у чита?у, математици и науци испод ме?ународни просек. Образовни систем недово?но разви?а критичко миш?е?е и научни приступ у сагледава?у информаци?а од стране ученика. Ученици не дожив?ава?у наставни садржа? као релевантан за свакодневни живот и примен?ив, ?ихова мотиваци?а ?е у велико? мери инструментална и уче због оцена, а не зна?а.
• Традиционалне наставне методе се претежно користе у школама, где ?е наставник преносилац зна?а, а ученици пасивни примаоци од ко?их се на?чеш?е очеку?е репродукци?а зна?а ^[1] .

?ош увек посто?и сегрегаци?а ромских ученика, углавном кроз неформалне облике, друштвене притиске и праксе сегрегаци?е. Статус ?ромске школе“ разлог ?е што се ученици других националности упису?у у суседне школе. Истовремено, у неким од више?езичних школа настава ?е просторно и временски организована тако да не дозво?ава ученицима са различитих наставних ?езика да за?едно уче (у исто? згради/делу зграде и у истом смена) и да има услове за директан контакт. Подела ученика по ?езичким и етничким лини?ама не подстиче упознава?е и уче?е о другим етничким за?едницама, ве? доводи до ствара?а ме?унационалних подела ко?е се да?е рефлекту?у на друге области. Школске активности за изград?у разумева?а, мира, толеранци?е и ме?уетничке интеграци?е углавном подржава?у невладине организаци?е ^[1] .

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Култура Северне Македони?е

Референце [ уреди | уреди извор ]