Обала Слоноваче
(
фр.
Cote d’Ivoire
), званично
Република Обала Слоноваче
(
фр.
Republique de Cote d’Ivoire
), или
Кот д’ Ивоар
,
[а]
званично
Република Кот д’ Ивоар
,
[2]
[3]
[б]
позната и као
Обала Слонове Кости
, ?е зем?а у
западно? Африци
ко?а граничи са
Либери?ом
,
Гвине?ом
,
Мали?ем
,
Буркином Фасо
и
Ганом
са западне, северне и источне стране, док се са ?ужне стране налази
Гвине?ски залив
.
[5]
Економски разво? ове некада на?разви?ени?е зем?е
западне Африке
заустав?ен ?е
гра?анским ратом
ко?и ?е зем?у поделио на два дела. Рат ?е окончан кра?ем
2007
. године.
Ни?е много тога познато о Обали Слоноваче из периода пре доласка
европских
бродова
1460
.тих година. Главне етничке групе су се населиле не тако давно из суседних подруч?а. Народ
Кру
?е мигрирао из
Либери?е
око 1600;
Сенуфо
и
Лоби
мигрирали су према ?угу из
Буркине Фасо
и
Мали?а
. Тек у
18.
и
19. веку
народ
Акан
, ук?учу?у?и
Бауле
, мигрирао ?е из
Гане
у источне делове зем?е, а
Малинке
народ ?е мигрирао из
Гвине?е
у северозападни део зем?е.
До колони?алног доба ни?е посто?ала никаква државна организаци?а на ?угу Обале Слоноваче. На северу зем?е се од 11. до 13. века по?авио утица?
сахелских
кра?евстава, као што ?е
Кра?евина Мали
. У исто време овде се по?авио
ислам
и то путем трговачких веза и ратних похода.
Португалци су од 15. века трговали са приморским племенима, али од 17. века их потиску?у Французи. Обала Слоноваче ?е француска колони?а од 1893. У поре?е?у са суседном Ганом, Обала Слоноваче ни?е претрпела пуно трговином роб?а.
Први председник Обале Слоноваче
после стица?а независности
7. августа
1960
. био ?е
Феликс Упуе-Боа?и
, бивши фармер какаоа, синдикални во?а и први министар у Влади Француске афричког порекла. У то време Обала Слоноваче ?е била економски на?напредни?а зем?а западне Африке, ко?а ?е била прва у свету по производ?и какаоа и тре?а по производ?и кафе. Зем?а ?е привукла многе европске струч?аке, а привредни раст ?е дуго износио близу 10% годиш?е. Улуе-Боа?и ?е зем?ом владао у ?еднопарти?ском систему. Сво?е родно село
?амасукро
?е изградио и радио на томе да се главни град премести на ову локаци?у у центру зем?е, што се остварило 1983. У етнички и религи?ски поде?ено? зем?и трудио се да не фаворизу?е ни?едну за?едницу. Преминуо ?е 1993.
Нови председник
Анри Конан Беди?е
заоштрио ?е ме?уетничке односе у зем?и, у ко?у су се традиционално досе?авали ?уди из суседних зема?а. Забранио ?е свом ривалу са севера зем?е,
Аласану Утари
да се кандиду?е за председника, ?ер наводно ни?е имао држав?анство Обале Слоноваче. Беди?еа су са власти сменили незадово?ни официри предво?ени генералом Робером Гве?ем.
Наоружани гра?ани Обале Слоноваче поред оклопног возила француске
Леги?е странаца
.
На изборима 2000. за председника ?е изабран
Лоран Багбо
ко?и ?е тиме окончао во?ну власт. Врховни суд ?е из избора поново дисквалификовао Аласана Утару. Ово ?е изазвало протесте ?егових присталица са севера зем?е, и септембра 2002. избила ?е побуна у више градова. Во?ска ?е осигурала Аби?ан, али ?е изгубила контролу над севером државе. Ту су се учврстили побу?еници са центром у граду
Буаке
. Француске снаге су помогле режиму у Аби?ану да се одбрани од прет?и са севера, а Аласан Утара се склонио у француску амбасаду, ?ер му ?е спа?ена ку?а. Тиме ?е започео гра?ански рат у зем?и изме?у севера и ?уга. Иако се ве?ина борби окончала до кра?а 2004, зем?а ?е остала поде?ена.
Избори за председника су коначно организовани кра?ем 2010. на цело? територи?и зем?е и под ме?ународним надзором. У другом кругу 21. новембра 2010, гласало се изме?у актуелног председника Лорана Багбоа (чи?и ?е легални мандат истекао 2005) и Аласана Утаре.
[6]
Изборна комиси?а ?е 2. децембра потврдила да ?е победио Утара односом гласова 54% према 46%. Уставно ве?е ?е поништило ове резултате, затворило границе зем?е, и прогласило Багба за победника избора. После вишемесечног двовлаш?а, и сукоба у ко?има ?е погинуло више од 1000 ?уди, Лоран Багбо се предао.
[7]
Обала Слоноваче ?е поде?ена на 34 департмана.
Обалом Слоноваче управ?а конституци?а ко?а ?е изабрана на ?авном референдуму у ?улу 2000. На челу државе ?е изабрани председник, ко?и постав?а преми?ера на челу владе. Председник и преми?ер се савету?у на савету министара ко?и ?е изабрао преми?ер. Председника и 225 чланова ?еднодомне Генералне скупштине бира народ универзалним правом гласа на термин од пет година.
Главне политичке странке у Обали Слоноваче су: Демократска странка Обале Слоноваче (
PDCI; Parti Democratique de la Cote d’Ivoire
), соци?алдемократски Народни Фронт Обале Слоноваче (
FPI; Front Populaire Ivoirien
), и центристички Збор Републиканаца (
RDR; Rassemblement des Republicains
). PDCI ?е била ?едина легална политичка странка од 1960. до 1990, када ?е усво?ен вишестраначки систем. Задржала ?е контролу над државом док ?ихов во?а ни?е истеран во?ним ударом у децембру 1999. године. На изборима одржаним у децембру 2000. године и ?ануару 2001, FPI ?е добио на?више посланичких мандата у Генерално? скупштини, са 96 мандата напрема 94 за PDCI.
Судски систем ук?учу?е врховни суд ко?и садржи уставни, судски, административни (управни) и порески дом. Високи суд правде ?е опуномо?ен да суди владиним функционерима, ук?учу?у?и и председника, за тешке злочине. Други судови су жалбени суд, суд државне безбедности и судови за разне друге случа?еве.
Обала Слоноваче се налази се у Западно? Африци. Излази на
Атлантски океан
. Површина ?о? ?е 322.460 km² и има око 16 милиона становника. Главни град ?е
?амусукро
а остали су:
Аби?ан
,
Буаке
,
Данане
,
Ман
,
Далоа
,
Агбовил
,
Сан Педро
и
Корхого
.
Физичка мапа Обале Слоноваче
Уз
море
?е низи?а, а у унутраш?ости су брда. На?виши врх ?е 1.750 m. Обала Обале Слоноваче оивичена ?е са неколико великих и дубоких лагуна, од ко?их ?е ве?ина неприступачна бродовима због пли?ака у близини обале. Ограничава?у?и обалу, зона густих тропских шума простире се око 265 km ка унутраш?ости на истоку и западу и око 100 km у центру. Да?е од овог на северу и центру лежи пространа
савана
. Западни део државе ?е таласаст, са планинским ланцима у реги?ама Одиен и Ман. Неколико врхова ?е више од 1500 m.
Главне реке су Сасандра, Бандама и Комое, од ко?их ни?една ни?е пловна више од 65 km због брзе и плитке воде током сушне сезоне.
Клима
?е
тропска
влажна, а на самом ?угу
екватори?ална
. ?ужни део Обале Слоноваче има тропску климу, ко?а ?е врела и влажна са ?аким кишама. Температуре варира?у од 22 °C до 32 °C, и на??аче кише пада?у од априла до ?ула, и у октобру и новембру. Да?е од обале, у савани, температурне разлике поста?у екстремни?е, по но?и у ?ануару температура се спушта до 12 °C, а по дану у лето диже се преко 40 °C. Просечне падавине износе 2100 mm у приобалном
Аби?ану
и 1200 mm у
Буакеу
, лоцираном на средиш?о? равници државе.
Централни по?ас Обале Слоноваче ?е прекривен шумом са преко 225 врсти дрве?а, ме?у ко?има су неке драгоцене врсте дрве?а као што су: обече, махагони, ироко, макоре и сипо. Животи?ски свет државе ук?учу?е:
шакала
,
хи?ену
,
пантера
,
слона
,
шимпанзу
,
крокодила
, разне гуштере и отровне зми?е.
Слабо разви?ена зем?а ко?а осе?а последице
колони?ализма
. У ?ено? привреди велики капитал има?у
Американци
,
Французи
и остале европске зем?е. На?више ?уди ?е запослено у по?опривреди 79%. Главни производи су;
ше?ерна трска
,
каучук
,
кафа
,
какао
,
банана
,
кикирики
,
кукуруз
,
ше?ерна репа
,
просо
,
со?а
и
кромпир
. Индустри?а; електротехничка, дрвна, рафинери?а нафте, хеми?ска, прехрамбена, производ?а алумини?ума, кожна, текстилна. Руде;
ди?аманти
,
злато
,
нафта
,
манган
,
боксит
, гвоздена руда.
Привреда Обале Слоноваче ?е углавном по?опривредна, са 60% од укупне радне снаге запослене у по?опривреди и шумарству. Ме?утим, влада покушава унети разноликост у економи?у да избегне зависност од малог бро?а извозних усева. Просечан бу?ет израчунат ?е на приближно 1,8 мили?арди амер. долара прихода и отприлике исто толико трошка.
Главни уновчени усеви Обале Слоноваче су какао, кафа,
памук
и
ананас
. Она ?е ?едан од воде?их светских произво?ача какаоа, ко?и бро?и преко 40% зараде у извозу, и ?едан ?е од на?ве?их афричких произво?ача кафе, тако?е. Влада ?е охрабрила производ?у памука и ананаса да унесе разноликост у привреду, ко?а ?е патила осамдесетих када су цене какаоа и кафе знача?но опале. Други усеви ко?и су разви?ени су за извоз су палмина ?езгра и каучук. На?чеш?и усеви за локалну употребу су:
?ам
,
маниок
,
боквица
,
пиринач
и кукуруз. Влада ?е покренула програме да оствари самодово?ност хране.
Производ?а дрвене гра?е ?е од главне привредне важности за Обалу Слоноваче. На?важни?е извозно дрве?е ?е
махагони
, ироко, сипо, обече и макоре. Око 12,1 милиона m³ дрвене гра?е ?е произведено у 2002. Рибарство се води дуж обале; улов 2001. године ?е био 74.581 метричких тона.
Нафта у трговачким вредностима ?е прона?ена 1977. године у близини обале, а производ?а ?е почела 1980. год.; производ?а 2001. године ?е била 4,4 милиона барела. Обала Слоноваче ?е, тако?е, произвела око 75.000 карата ди?аманата у 1996. године, а ископава?е злата ?е почело у раним деведесетим. Индустри?а ук?учу?е фабрике за производ?у хране, текстилне фабрике и фабрике за производ?у тесане гра?е, рафинери?е у?а, фабрике за монтажу бицикала и аутомобила, и производ?у шперплоче, нам?ешта?а, цемента, челичних конте?нера, обу?е, и алумини?умских табли.
Обала Слоноваче ?е чланица Западноафричке Монетарне Уни?е, ко?у чини шест наци?а. Валута ?е CFA франак, пуштен у оптица? од стране Централне Банке за Државе западне Африке (697 CFA франака ?е ?еднако 1 амер. долару, просек из 2002). Заменска стопа да ?е 50 CFA франака ?еднако ?едном француском франку ?е била у снази од 1948. до 1994. године, када ?е сма?ена вредност CFA франка за 50%.
У 2000. години извоз ?е износио 3,6 мили?арди амер. долара, а увоз ?е био 2,5 мили?арди амер. долара. Главни трговачки партнери за извоз су
Француска
,
Холанди?а
,
Немачка
,
Итали?а
,
Буркина Фасо
и
САД
; на?важни?и партнери за увоз су САД,
Гана
, Немачка и Итали?а.
Лука
Аби?ан
?е ?една од на?заузети?их у Западно? Африци. Посто?и нова лука Сан Педро, ко?а ?е повезана са
Мали?ем
железницом. Железница повезу?е Аби?ан са
Бобо Диуласом
и
Уагадугуом
у
Буркини Фасо
. Укупна дужина железничких пруга ко?е функционишу у држави ?е 639 km. Само мали део од укупних 50.400 km улица ?е асфалтиран. Влада управ?а са неколико ради?ских и телевизи?ских станица. У 2000. год. 135 радио-при?емника и 55 телевизора ?е ишло на 1000 становника. Обала Слоноваче ?е имала 20 главних телефонских лини?а за сваких 1000 ?уди у 2002. год.
Становништво Обале Слоноваче ?е разнолично, састо?и се од преко 60 етничких група. Главне групе ук?учу?у ?уде Акан говорног ?езика на ?угоистоку, Кру на ?угозападу, Волтаик групе на североистоку и Мандинка (тако?е познати и као Мандинго или Малинке) и ?ужни Манд ?уди ко?и се налазе на северозападу. Посто?и и знача?на Либанска за?едница.
У Обали Слоноваче живи приближно 24.400.000 становника. Просечна густина насе?ености ?е 55 особа на km².
Проце?ено ?е да 37% ?уди прати традиционалне религи?е; 40% су Муслимани и 24% су хриш?ани, углавном Римокатолици. Француски ?е званични ?език наци?е; тако?е се говоре и бро?ни афрички ?езици.
На?ве?и градови су:
Аби?ан
, са становништвом од 3,8 милиона ?уди (2000. проце?ено, на?ве?и град),
Буаке
(1988, 329.850) важан управни и трговински центар. У друге урбане центре спада?у
Далоа
(121.842); Гагноа, маркетиншки град и Ман.
?амусукро
(1990, 120.000), изме?у Буафлеа и Димбокроа, именован ?е новим главним градом 1983, али многе владине канцелари?е су остале у Аби?ану.
Образова?е у Обали Слоноваче ?е слободно, примарно образова?е ?е обавезно. Огроман телевизи?ски едукациони програм ?е започет у раним седамдесетим. У 2000. године и 2001. године само 79% деце основношколског узраста и 23% сред?ошколског узраста ?е било уписано у школу. Национални Универзитет Обале Слоноваче (1958), у Аби?ану, годиш?е поха?а око 21.000 ученика. Знатан бро? унапре?ених студената студира у иностранству. Проце?ено ?е да ?е 52,3% одрасле популаци?е писмено .
Модернизовани сектор популаци?е Обале Слоноваче ?е под великим утица?ем француске културе. Домородачка култура државе оста?е снажна, ме?утим, добро ?е позната по уметничким креаци?ама, посебно маскама. Француски ?език ?е готово универзално кориштен у писано? литератури Обале Слоноваче, доводи до иск?учива?а афричких ?езика.
Обала Слоноваче ?е некад имала на?ве?е кишне шуме у Западно? Африци, али ?е искориштава?ем дрве?а у индустри?и и поступком сече и па?е?а, покривеност шумама сма?ена на 22,4% од укупне површине државе. Године 1996. влада ?е забранила извоз дрвета, али илегална сеча шума се настав?а.
По?опривредници су на огромним површинама некадаш?их шума посадили
кафу
и
какао
, ко?и добро успева?у у богатом тлу. Након што ?е 1960. године проглашена независност Обале Слоноваче од
Француске
, двосмислена зем?опоседничка политика ?е охрабрила многе по?опривреднике у држави да се одрекну непродуктивне зем?е и да секу шуме. Од шездесетих година заса?ено ?е неколико десетина хи?ада садница, али стопа крче?а шума ?е премашу?е.
Привредна зависност Обале Слоноваче од по?опривреде ?е довела до експлоатаци?е природних ресурса државе у времену економских тегоба. Током осамдесетих, кад ?е цена какаоа и кафе пала широм света, Обала Слоноваче ?е пове?ала извоз дрвета да надокнади за сма?ени по?опривредни приход.
Премда ?е 6,2% укупне површине службено зашти?ено као национални паркови и резервати, досе?ени по?опривредници настав?а?у да укла?а?у шуме и се?у усеве у зашти?еним подруч?има. Обала Слоноваче ?е забранила лов 1973. године, али бесправан лов и да?е прети животи?ском свету.
Обала Слоноваче ?е ратификовала ме?ународне договоре у намери да се заштити би?на разноврсност, угрожене врсте, тропске шуме, мочваре и озонски омотач. Тако?е ?е потписала одредбе ко?е ограничава?у поморско зага?е?е и опасан отпад.
- ^
Или Кот д'Ивуар
- ^
Кот д'Ивоар ?е име ко?е се чеш?е користи у дипломатским препискама.
[4]
- Appiah, Anthony; Gates, Henry Louis, ур. (2010).
Encyclopedia of Africa
.
1
.
Oxford University Press
.
ISBN
978-0195337709
— преко Google Books.
- Baten, Jorg (2016).
A History of the Global Economy. From 1500 to the Present
. Cambridge University Press.
ISBN
9781107507180
.
- Auzias, Dominique; Labourdette, Jean-Paul (2008).
Cote d'Ivoire
. Petit fute Country Guides (на ?езику: француски). Petit Fute.
ISBN
9782746924086
.
- Blanchard, Pierre (1818).
Le Voyageur de la jeunesse dans les quatre parties du monde
(на ?езику: француски) (5th изд.). Paris: Le Prieur.
- Chisholm, Hugh, ур. (1911). ?Ivory Coast”.
Encyclopædia Britannica
.
15
(11th изд.).
- David, Philippe (2000).
La Cote d'Ivoire
(на ?езику: француски) (KARTHALA Editions, 2009 изд.). Paris: Meridiens.
ISBN
9782811101961
.
- Duckett, William (1853). ?Cote Des Dents”.
Dictionnaire de la conversation et de la lecture inventaire raisonne des notions generales les plus indispensables a tous
(на ?езику: француски).
6
(2nd изд.). Paris: Michel Levy freres.
- Essegbey, George; Diaby, Nouhou; Konte, Almamy (2015). ?West Africa”.
UNESCO Science Report: towards 2030
(PDF)
. Paris: UNESCO.
ISBN
978-92-3-100129-1
.
Архивирано
(PDF)
из оригинала 30. 6. 2017. г
. Приступ?ено
24. 8. 2017
.
- Homans, Isaac Smith (1858). ?Africa”.
A cyclopedia of commerce and commercial navigation
.
1
. New York: Harper & brothers.
- Human Development Report 2020 The Next Frontier: Human Development and the Anthropocene
(PDF)
. United Nations Development Programme. 15. 12. 2020.
ISBN
978-92-1-126442-5
. Приступ?ено
16. 12. 2020
.
- International Institute for Strategic Studies
(2012).
Military Balance 2012
(на ?езику: енглески).
Routledge
.
ISBN
978-0-429-33356-9
.
OCLC
1147908458
.
- Jessup, John E. (1998),
An Encyclopedic Dictionary of Conflict and Conflict Resolution, 1945?1996
,
Westport
, Connecticut:
Greenwood Publishing Group
,
ISBN
978-0-313-28112-9
,
OCLC
37742322
- Kipre, Pierre
(1992),
Histoire de la Cote d'Ivoire
(на ?езику: француски), Abidjan: Editions AMI,
OCLC
33233462
- Lea, David; Rowe, Annamarie (2001). ?Cote d'Ivoire”.
A Political Chronology of Africa
. Political Chronologies of the World.
4
. Taylor & Francis.
ISBN
9781857431162
.
- Lipski, John M. (2005).
A History of Afro-Hispanic Language: Five Centuries, Five Continents
. Cambridge University Press.
ISBN
9780521822657
.
- McGovern, Mike (2011).
Making War in Cote d'Ivoire
.
University of Chicago Press
.
ISBN
978-0226514604
.
- Ministry of Economy and Finances of the Republic of Cote d'Ivoire (2007),
La Cote d'Ivoire en chiffres
(на ?езику: француски), Abidjan: Dialogue Production,
OCLC
173763995
- Mortimer, Edward (1969).
France and the Africans 1944?1960 ? A Political
History
. London: Faber & Faber.
ISBN
0-571-08251-3
.
OCLC
31730
.
- Plee, Victorine Francois (1868). ?Cote des Dents ou d'Ivoire”.
Peinture geographique du monde moderne: suivant l'ordre dans lequel il a ete reconnu et decouvert
(на ?езику: француски). Paris: Pigoreau.
- Rougerie, Gabriel (1978),
L'Encyclopedie generale de la Cote d'Ivoire
(на ?езику: француски), Abidjan: Nouvelles publishers africaines,
ISBN
978-2-7236-0542-7
,
OCLC
5727980
- Thornton, John K. (1996). ?The African background to American colonization”. Ур.: Engerman, Stanley L.; Gallman, Robert E.
The Cambridge Economic History of the United States
.
1
. Cambridge University Press.
ISBN
9780521394420
.
- Vaissete, Jean Joseph
(1755).
Geographie historique, ecclesiastique et civile
(на ?езику: француски).
11
. Paris: chez Desaint & Saillant, J.-T. Herissant, J. Barois.
- Walckenaer, Charles-Athanase (1827).
Histoire generale des voyages ou Nouvelle collection des relations de voyages par mer et par terre
(на ?езику: француски).
8
. Paris: Lefevre.
- Warner, Rachel (1988).
?Historical Setting”
. Ур.: Handloff, Robert Earl.
Cote d'Ivoire: a country study
. Washington, D.C.:
Federal Research Division
,
Library of Congress
.
OCLC
44238009
.
Ова? чланак користи текст рада ко?и ?е у
?авном власништву
.
|
---|
Суверене државе
| |
---|
Зависне територи?е
| |
---|
Непризнате државе
| |
---|
1
Делом у Ази?и
|
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Географске
| |
---|
?уди
| |
---|
Остале
| |
---|