Нови двор
Зграда Новог двора
Опште информаци?е
Место	Београд
Општина	Стари град
Држава	Срби?а
Тип културног добра	споменик културе
Власник	Република Срби?а
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje .rs

Нови двор ?е монументално зда?е у центру Београда , на Андри?евом венцу у коме се налази седиште Председника Републике Срби?е . Ова гра?евина ?е споменик културе под заштитом државе. ^[1] Изгра?ена ?е у периоду од 1911 . до 1922 . године као двор кра?а Александра I Кара?ор?еви?а. Двор ?е сагра?ен према про?екту архитекте Сто?ана Тителбаха (1877?1916) у академском маниру, са елементима ренесансне и барокне архитектуре, али ?е оригинални изглед временом изме?ен.

Налази се на Андри?евом венцу бро? 1 и са зградом Старог двора , у ко?о? се налази Скупштина града Београда , чини знача?ну амби?енталну целину - дворски комплекс на Терази?ама .

У Новом двору ?е боравио кра? Александар , у ?ему ?е био смештен Музе? кнеза Павла . Од 1953 . године Нови двор користили су Извршно ве?е Срби?е , Скупштина Срби?е , Председништво СР Срби?е и, на?дуже, председник Републике Срби?е са прате?им службама. После одржава?а председничких избора 2017. године , на?ав?ена ?е могу?ност да се председништво из ове зграде исели у Палату Срби?а , те да се Новом двору врати музе?ска намена. ^[2]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Град?а двора [ уреди | уреди извор ]

Нови двор, гра?ен као нова резиденци?а династи?е Кара?ор?еви? и послед?е подигнуто зда?е у ансамблу об?еката дворског комплекса на Терази?ама, за?едно са суседним палатама Старог двора , ко?о? у?едно представ?а архитектонско-ликовни пандан, и Народне скупштине , чини ансамбл на?знача?ни?их ?авних гра?евина Београда и Срби?е . Гра?ен ?е према првобитно? замисли архитекте Александра Бугарског из осамдесетих година 19. века, као ?едно крило замиш?еног дворског комплекса. Према том просторном реше?у, централни део комплекса заузимао би кра?ев двор, ко?и ?е требало да буде изгра?ен на месту Старог конака (некадаш?ег Сими?евог зда?а). Лево крило комплекса чинио би Стари двор подигнут 1884. године, док би десно крило представ?ало дворац престолонаследника подигнут на месту на ко?ем се ?ош од средине седме децени?е 19. века налазио дворац за престолонаследника Михаила Обренови? . Иако се сматра да ?е про?екат дворца кнеза Михаила у духу романтизма израдио архитекта Коста Шреплови?, по?едини извори наводе да ?е он водио надзор при завршним радовима на подиза?у зграде, а да су планове на?вероватни?е израдили ?ован Френцл и ?осиф Касано, на?познати?и архитекти у Главно? управи гра?евина. Изград?ом овог об?екта ве? се уочавала иде?а да се простор дворског комплекса организу?е као трочлана композици?а. Ме?утим, кнез Михаило никада ни?е становао у ово? згради, ве? се уселио у Стари конак, а у ново зда?е ?е сместио Министарство иностраних и унутраш?их послова.

Иде?а о изград?и Новог двора иницирана ?е након ма?ских дога?а?а 1903, и руше?а Старог конака наредне године, где се до тада налазила владарска резиденци?а. Кра? Петар I Кара?ор?еви? , по доласку на власт, боравио ?е у Старом двору Обренови?а, ко?и у претходном раздоб?у ни?е кориш?ен за станова?е, ве? за репрезентативне потребе владара. Како ?е простор Старог двора био непогодан за стални боравак кра?евске породице, реше?е ?е било у изград?и нове резиденци?е.

Подиза?у Новог двора за престолонаследника Александра I Кара?ор?еви?а приступило се 1911 . године, према про?екту Сто?ана Тителбаха (1877-1916), истакнутог српског градите?а са почетка 20. века. ^[3] , ко?и ?е лично и надзирао град?у ^[4] . Данас Нови двор представ?а ?едино ?егово познато дело ко?е ?е радио као архитекта Министарства гра?евина. Изград?а двора ?е завршена 1914 . године, али ?е ве? током Првог светског рата зграда била знача?но оште?ена. ?една граната се забила шест метара под зем?у и теме?е двора - изва?ена ?е 1921. ^[5] Теме?на обнова уследила ?е у периоду 1919?1922. године, под надзором посебно оформ?ене Комиси?е, ко?а ?е истовремено радила и на обнови Старог двора. У Комиси?и, ко?а се бринула о комплетном уре?е?у буду?ег кра?евог дома и седишта Маршалата двора, изме?у осталих, били су сликар Урош Преди? и архитекте Министарства гра?евина Петар Попови? и Момир Корунови? . Опрема?е двора ?е након конкурса било поверено париско? ку?и Бези?е за 2.700.195 фр. - ве?и део намешта?а, лустера, тапета, тепиха ?е био изра?ен до проле?а 1921. ^[6] ?уна 1922 , када се у зда?е уселио кра? Александар I Кара?ор?еви? са кра?ицом Мари?ом , Нови двор постао ?е званична владарска резиденци?а (с тим што ?е кра?евски пар лето након венча?а провео на Бледу, Мари?анским Лазнама и у Паризу).

Први дворски бал у Новом двору, и први после рата, одржан ?е 9. ?ануара 1923. ^[7] Престолонаследник Петар ?е ро?ен 6. септембра исте године.

Првобитни изглед двора [ уреди | уреди извор ]

Зграда Новог двора, са четири етаже и карактеристичним угаоним кубетом, представ?а вредно архитектонско остваре?е београдског градите?ства после Првог светског рата. Просторна организаци?а зграде Новог двора одре?ена ?е про?ектом из 1911. године у складу са наменом зда?а.

У призем?у се налазила дворана за при?еме и трпезари?а и изме?у ?их Босанска соба, за ?пуше?е и кавениса?е”. ^[8] С обзиром на локаци?у, ко?у одре?у?е угао две?у улица и денивелаци?а терена, свечани улаз у Нови двор про?ектован ?е из правца Старог двора, што се одразило и на архитектонску композици?у фасада ко?е су различито обликоване у зависности од функционалног распореда унутраш?ег простора, али и од ори?ентаци?е у односу на непосредну околину. У призем?е се улазило из правца Старог двора, преко монументалног степеништа под овалном колонадом са удво?еним стубовима. Степениште ?е, преко улазног хола, водило до централног вестибила из ко?ег се могло приступити великом салону и осталим ода?ама распоре?еним око вестибила: ма?им салонима, трпезари?и и помо?ним простори?ама. Лево од улазног хола налазило се главно степениште, повезано са вестибилом. Бочни, споредни улаз са ма?им степеништем налазио се са гор?е стране Дворског парка .

На првом спрату биле су смештене кра?еве и кра?ичине приватне и радне простори?е: спава?е собе са прате?им ода?ама, кабинети, салони, библиотека и трпезари?а. На другом спрату налазили су се енглески и ?апански салон, спава?е собе и библиотека. Намешта? и уре?е?е простора носе особености стилова Лу?а XIV , Лу?а XV и Лу?а XVI .

Диза?н ентери?ера су урадили 1914. немачки диза?нери Аугуст и Елза Бозе, али ?е почетак рата спречио да се двор по томе уреди. После рата диза?н ентери?ера поверен ?е француско? компани?и Бези?е. ^[9]

Садаш?и изглед двора [ уреди | уреди извор ]

Архитектура Новог двора подржавала ?е иде?у истори?ског заокружива?а дворског комплекса, тако што ?е сама гра?евина обликована као сво?еврсни пандан Старом двору. На та? начин истакнута ?е потреба да се просторно и симболички заокружи целина ко?а конотира саму иде?у државе. Двоспратно зда?е обликовано ?е у стилу академизма, са стилским елементима преузетим углавном из ренесансне и барокне архитектуре. ^[3] На?репрезентативни?а фасада окренута ?е према врту, а угаони ризалит обликован ?е у виду куле са куполом слично реше?у приме?еном на згради Старог двора. У систему рашчла?ава?а фасада централну композици?у представ?а?у призем?е и први спрат решени као ?единствена композициона целина, сутерен ?е обликован рустично, док ?е други спрат третиран независно, са системом поделе фасадних површина и ма?е упад?ивом архитектонском пластиком. Разу?еност главне фасаде постигнута ?е истица?ем бочних и средиш?ег ризалита, у чи?ем ?е средишту позициониран главни улаз, истакнут овалним тремом. ^[10] Сходно намени зда?а, посебно место у декоративном обликова?у фасада дато ?е хералдичким симболима. У лунети средиш?ег ризалита налазио се монументално обликован потпуни грб кра?евске династи?е Кара?ор?еви?. На?виши и у?едно на?доминантни?и део Новог двора - кула са куполом и ши?ком на чи?ем врху се налазила бронзана фигура двоглавог орла у полету представ?а главни архитектонски елемент ко?и спа?а фасаде према Улици кра?а Милана и Андри?евом венцу. Поред хералдичких знаме?а, посебно ?е знача?на композици?а ко?а ?е била постав?ена на сам завршетак угаоног ризалита, испод куполе, две истоветне, симетрично постав?ене представе штитова с крстом и четири оцила, то ?ест део грба Кра?евине Срби?е и касни?е интегрални сегмент грба Кра?евине ?угослави?е . Централни мотив фасадне композици?е према Андри?евом венцу представ?а лучни ризалит над чи?ом се атиком налазила декоративна композици?а са грбом у средишту.

Просторна организаци?а зграде Новог двора одре?ена ?е про?ектом из 1911. године у складу са наменом зда?а. У призем?у се налазила дворана за при?еме и трпезари?а, а део ка Улици кра?а Милана био ?е резервисан за боравак високих гости?у, док су први и други спрат наме?ени станова?у кра?евске породице. Про?ектом Новог двора ни?е била предви?ена простори?а за кухи?у, ве? ?е за ту намену служила оближ?а шумади?ска ку?а, повезана тунелом са сутереном двора. Целокупно репрезентативно унутраш?е уре?е?е и опрема?е дворских простори?а скупоценим намешта?ем извела ?е француска фирма Бези?е. Посебна паж?а била ?е посве?ена уре?е?у вестибила, дворане за при?еме, трпезари?е, босанске собе, ?апанског и енглеског салона и ода?а наме?еним станова?у кра?а и кра?ице.

Саставни део дворског комплекса и елемент ко?и ?е повезивао старо и ново дворско зда?е била ?е ограда са капи?ама и стражарским местима, ко?и су дворове и дворску башту одва?али од Улице кра?а Милана. Сличну функци?у добила ?е и зграда Маршалата двора, чи?у ?е доград?у и прераду фасада 1919/1920. године извео архитекта Момир Корунови?, тако да она допринесе стилском и урбанистичком повезива?у дворских палата. Капи?е три?умфалног изгледа са истакнутом пластичном декораци?ом и хералдичким знаме?ем, лучна зграда дворске страже, као и партерно уре?ен дворски врт са фонтаном изме?у дворова читавом ансамблу давали су репрезентативан и свечан изглед.

Музе? кнеза Павла [ уреди | уреди извор ]

Нови двор ?е био званична резиденци?а кра?а Александра Кара?ор?еви?а од 1922 . до 1934 . године, када ?е, након пресе?е?а кра?евске породице у новосагра?ени двор на Деди?у , по же?и кра?а Александра уступ?ен за Кра?евски музе?, касни?е назван Музе? кнеза Павла . ^[11] Музе? ?е био ?една од на?знача?ни?их институци?а културе у Кра?евини, а према миш?е?у савременика спадао ?е у ред на?савремени?их европских музе?а. На?важни?и феноменолошки аспект Музе?а кнеза Павла била ?е сама поставка. У призем?у су били изложени предмети матери?алне културе из преистори?е, антике и сред?ег века; први спрат био ?е резервисан за споменике националне истори?е и ?угословенску уметност 19. века; на другом спрату налазила се збирка савремене европске уметности, у ко?о? су важно место заузимала дела дома?их уметника. Музе? кнеза Павла остао ?е у зда?у Новог двора све до 1948 . године када ?е оно у новом државном уре?е?у добило другачи?у улогу.

Измене изгледа двора [ уреди | уреди извор ]

Након Другог светског рата, реконструкци?а Старог и Новог двора и ?ихова нова намена били су повезани са ?едним ширим захватом претвара?а некадаш?ег дворског комплекса у управно средиште државе и републике. У ци?у повезива?а некадаш?ег дворског комплекса са зградом Народне скупштине укло?ена ?е ограда, срушена зграда Маршалат двора а сама дворска башта преуре?ена у данаш?и Пионирски парк. У периоду од 1948 . до 1953 . године, према про?екту архитекте Милана Мини?а изведени су и радови на реконструкци?и и доград?и зграде бившег Новог двора, за потребе Председништва владе НРС. Извршено ?е прошире?е об?екта доград?ом велике свечане сале са приступним вестибилом . Фасада према Старом двору добила ?е потпуно ново архитектонско реше?е истакнуто колонадом ?онских стубова, док су ивични фронтови и лини?е оригиналног реше?а задржани према Улици кра?а Милана и Андри?евом венцу. У складу са изменама на Старом двору, нови прилаз згради Новог двора обликован ?е на источно? страни, према Пионирском парку, док су хералдичке представе заме?ене амблемима новог државног уре?е?а. У унутраш?ем уре?е?у посебна паж?а посве?ена ?е ентери?еру догра?еног дела, ко?и ?е оплеме?ен делима на?знача?ни?их ?угословенских уметника - Томе Росанди?а , Петра Лубарде , Мила Милунови?а , Милице Зори? и других.

Зда?е Новог двора од 1953. године до данас наме?ено ?е смешта?у на?виших републичких органа. У ?ему се налазило Извршно ве?е НРС, Скупштина НРС, Председништво СРС и на?дуже седиште председника Републике Срби?е. Данас Нови двор за?едно са споменичким зда?има ко?и га окружу?у представ?а део ?едног од на?вредни?их амби?ената истори?ског ?езгра Београда. Због сво?их истори?ских, културолошких, друштвених и архитектонско-урбанистичких вредности утвр?ен ?е за споменик културе 1983. године. ^[12]

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

• 
  Зграда Новог двора
• 
  Фасада ка парку, 2010
• 
  Почасна стража
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
  Руинирана капи?а 1944.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Кра?евски дворови Кра?евског Дома ?угослави?е и Срби?е
• Списак споменика културе у Београду
• Стари двор

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београдско насле?е
• Политика онла?н - Престоница богати?а за шест споменика културе
• Андри?ев венац: Кра?евски двор за председника Срби?е
• Истори?а Новог двора, Фото галери?а и текст о ум?етничким делима у Новом двору на званично? страници Председника Републике Срби?е
• Srpski Versaj u centru Beograda чланак из Независних новина
• "Политика", 3. ма? 1922 , стр. 3-4 (опис простори?а)

Нови двор на Викимеди?ино? остави .