Ова? чланак не наводи ни?едан извор . Побо?ша?те га додава?ем референци ка поузданим изворима . Садржа? непоткреп?ен изворима може бити доведен у пита?е, а потом и избрисан . Претражи Google : "Ни?агара" река ( вести   · новине   · к?иге   · академик   · бесплатне слике ) · JSTOR Претражи Google : "Nijagara" reka ( вести   · новине   · к?иге   · академик   · бесплатне слике ) · JSTOR ( ?ун 2022 ) ( дета?ни?е о укла?а?у овог шаблона обавеште?а )

Ни?агара
Ни?агарини водопади
Опште информаци?е
Дужина	65 km
Река на Викимеди?ино? остави

Ни?агара ( енгл. Niagara ) ?е река у Северно? Америци , дуга 65 km, одва?а Канаду и САД , а спа?а ?езера Ири и Онтарио . Пресечена ?е Ни?агариним водопадима (висина око 50 метара) знача?ним туристичким местом са великим хидроелектричним постро?е?има.

Геологи?а [ уреди | уреди извор ]

Регион Ни?агаре ?е смештен на делу велике плане ко?а се протеже од истока према западу почевши од северних Високих Лауренти?ана (канадска страна) приближно 161 km северно од Торонта , Онтарио , према ?ужном Алегеи платоу. Зем?ишна плоча Ни?агаре покрива 100 km², и са истока и запада реке Ни?агара. Ова плана ?е мали део депреси?е зем?ишта Великих ?езера где се налазе ?езера Гор?е ?езеро , Мичиген , Х?урон , Ири и Онтарио . Подруч?е депреси?е Великих ?езера окружу?у високе планине. Клима у подруч?у Ни?агаре ?е слична оно? у протеклих 5.000 година. У данаш?е време Велика ?езера сачи?ава?у 20 процената светских залиха свеже питке воде, са тим да ?е 99 процената те воде глаци?алног порекла, тако да ?е полуострво Ни?агара у ствари природни насип.

Плато Ни?агаре почи?е од Вотертауна , ?у?орк , САД а завршава се на острву Манутолин , у канадско? провинци?и Онтарио. Укупно ?е у дугачак 1.609 km и представ?а дно древног мора. Кроз сво?у дужину од Хамилтона , Онтарио до Ватертауна, ?у?орк плато се издиже од 183 до 189 метара надморске висине. Плато Ни?агаре ?е основни разлог настанка Ни?агариних водопада . Без платоа, не би било ни Ни?агариних водопада и ве? милионима година плато Ни?агаре настав?а да еродира у северном правцу. Подруч?е ко?е сада представ?а ?ужни Онтарио ?е изронило из мора у палеозоику пре више од 245 милиона година. Ордовиканска и Сурлианска стена су на?стари?е на?ене у подруч?у старости од 430-415 милона година.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Први ?уди су стигли у регион Ни?агара пре скоро 12.000 година, у право време да сведоче о настанку Ни?агариних водопада. Зем?а ?е била другачи?а тада, састо?ала се од тундре и зимзелене шуме. Током овог периода (Палео-Инди?ан период, тра?ао до пре 9.000 год.) Ни?агара ?е била насе?ена народом Кловис . Пре 9.5000 година велике шуме су покривале на?северни?и део Онари?а. Шуме су биле извор хране за ловце-сакуп?аче Архаичног периода (9.000 до 3.000 год. п. н. е.) са ?еленом , лососом , рибом и ?естивим би?ем. Мале групе су ловиле зими , хране?и се ?еш?ацима и животи?ама ухва?еним у шумама. Ве?е групе су се окуп?але лети , праве?и кампове током сезоне лова на рибу на обалама река и око ?езера. Период Шума ?е тра?ао од 3.000 до 300 год. п. н. е., завршава?у?и се врхунцом културе Иркоеза на северном Онтари?у. Када су европски истраживачи стигли почетком 17. века , Иркоеска села су била под директним утица?ем разних поглавица изабраних из на?ве?их кланова. За узврат, ова села су била зашти?ена мо?ном конфедераци?ом племена. Нажалост, унутраш?и сукоби Народа Пет-Племена ?езера Ири су додатно погоршани упадом Европ?ана, представ?ених трима конфедераци?ама: Х?урон , Петун и Неутралнима . Ни?агара се одржавала као територи?а где се живело у ме?усобно? и хармони?и са природом све до рата рата због крзна 1651 . изме?у Х?урона и Иркоеса, ко?и су подстакли Французи, када су Иркоези у потпунсти уништили Неутралце.

До америчке револуци?е Ирокези су успели да држе белце скоро у потпуности ван подруч?а Ни?агара. Године 1812 . амерички председник ?е?мс Медисон ?е об?авио рат Канади. Матери?ални докази тог рата и данас покрива?у обале реке. Недавно су на?ени скелети америчких во?ника близу старе твр?аве Ири.

Године 1820. постав?ене су прве степенице до обале реке код Те?бл Рок-а и превоз броди?има низводно од водопада ?е могао почети. До 1827. макадам ?е сагра?ен од пристаништа до врха пута на канадско? страни. Ни?агара има можда на?комплексни?у истори?у превоза у цело? северно? Америци.

Изме?у 1849. и 1962. године направ?ено ?е 13 мостова преко реке Ни?агара. Четири од ?их ?ош увек посто?е. Ко?ска путничка запрега ?е радила изме?у 1700. и 1896. године. Прва же?езница вучена ко?има ?е отворена 1841. и ишла ?е изме?у Чипаве и Квинстона . Ко?и су 1854. године заме?ени парном локомотивом да превозе путнике онога што ?е поста?ало град Ни?агара. Изме?у касних 1700. и средине 1800-их, чамци су били главни начин да се стигне до Ни?агариних водопада. Права железница ?е пуштена у промет 1902. године преко првог у свету висе?ег моста ко?и ?е могао да издржи тежину воза. Кориште?е чамаца ?е константно опадало како су туристи све више почели да користе аутомобиле , аутобусе или воз за посету. Туристичка путова?а су почела 1820-тих и за педесет година су се удесетостручила и постала доминантна привредна грана ове области.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Ни?агара на Викимеди?ино? остави .

• Ни?агарини водопади
• Вртлог Ни?агара