Неутрална тачка гледишта овог чланка ?е оспорена . Релевантна расправа се може прона?и на страници за разговор . Не укла?а?те ову поруку док се стекну услови за то. ( дета?ни?е о укла?а?у овог шаблона обавеште?а )

Др Никола Добречи? (ро?. Станиши? ; Бартула , Стари Бар , 28. ?ануар 1872 ? Загреб , 14. новембар 1955 ) био ?е српски римокатолички свештеник, ?едан од на?познати?их Надбискупа барских и примаса Срби?е , патриотски Србокатолик , обновите? римокатоличке цркве у Црно? Гори , реформатор, п?есник, добротвор, теолог и филозоф, задужбинар, оснивач надбискупске резиденци?е у Бару.

Животопис [ уреди | уреди извор ]

Породично пори?екло му ?е из засеока Добреци из Ливара , ^[1] и презиме носе по том засеоку (што ?е рани?е била честа пракса). ^[2] Родио се у м?есташцу Бартула код Старог Бара тада ?ош под Турском импери?ом, у католичко? породици Станиши?а. Стари Бар ?е ослобо?ен од Турака током црногорско-турских ратова 1877. године, што ?е и Берлинским конгресом 1878. године признато за?едно са независнош?у К?ажевине Црне Горе , а у Бару ?е одмах отворена ?Србска основна школа“, док ?е имао ?ош шест година. Никола Станиши? ?е поха?ао ову српску народну школу, али ?е у школски дневник уписан под презименом " Добрец ", по имену засеока недалеко од Ливара код Скадарског ?езера , одакле ?е пори?еклом са очеве стране. То му ?е остало као утиснути надимак, па ?е и сво?е презиме не много касни?е извео од надимка, " Добречи? ". Први разред ?е завршио врло добар, али ?е морао посли?е поновити основно образова?е при?е вишег разреда, ?ер су се школска правила установ?ивала и на?ма?е осмогодиш?аци су см?ели уписивати школу, а Никола ?е тек био навршио седам година. У од?е?е?у са 33 ученика ко?е ?е млади Никола поха?ао, било ?е чак и шеснаестогодиш?ака. Брат му ?е Филип Добречи? .

Родите?и су га 1890. године упутили у Рим у Кра?евини Итали?и , гд?е ?е поха?ао градски коле?, усп?ешно га завршио и докторирао теологи?у , али потом и философи?у . За римокатоличког свештеника рукоположен ?е у базилици Светог Ивана у Латерану 1898. године. Био ?е парох у близини свог родног кра?а, у Зупцима , од 1899. до 1905. године, када ?е под Шимуном Милинови?ем парох новостворене римокатоличке парохи?е на Цети?у . Док ?е служио ту, предавао ?е у цети?ско? основно? школи, а започео ?е и кари?еру у државним службеним пословима раде?и као стенограф за Црногорску народну скупштину.

Смр?у Милинови?а, 1912. године га ?е римска кури?а одабрала за новог барског надбискупа и српског примаса. Као поглавар римокатоличке цркве у Црно? Гори, редовно ?у ?е представ?ао у скупштини Кра?евине Црне Горе и ти?есно сара?ивао са црногорским властима и двором Петрови?а , све до та?ног б?екства кра?а Николе 1916. године у ?еку пада под окупаци?у Централних сила током Првог св?етског рата , што га ?е посебно озло?едило и разочарало у политику Николе I. Први св?етски рат ?е прва инстанца када ?е показао сво?е српско-црногорско родо?уб?е и патриотизам кроз писану д?елатност моралне подршке комитама из покрета отпора.

Био ?е 1918. године поборник иде?е у?еди?е?а Црне Горе и Срби?е и признао, подржао и поздравио у име римокатоличке за?еднице одлуку Велике народне скупштине српског народа у Црно? Гори ко?а ?е збацила влада?у?и династи?у Петрови?а и прогласила безусловно у?еди?е?е са Срби?ом са династи?ом Кара?ор?еви?а. Наредне године службено ?е у име Кра?евине Срба, Хрвата и Словенаца ишао до Свете столице, од ко?е ?е усп?ешно задобио призна?е новостворене државе, а протестна нота црногорске владе у егзилу у Француско? под во?ством збаченога кра?а Николе ни?е имала ефекта.

Током одлучива?а о новом београдском надбискупу 1923. године, био ?е кандидат српско-хрватско-словеначке владе Николе Паши?а , али то м?есто ни?е добио. У Бару ?е 23. октобра 1923 . године угостио на ручку кра?а Александра Кара?ор?еви?а (са влада?у?ом династи?ом ?е био у добрим односима), ко?и му ?е наздравио:

У Бару на овом првом кораку слободног српског мора дижем чашу за ваше благоста?е.

.. на што ?е др Никола поздравио кра?а у име ци?елог ?Српског примор?а":

Нарочито ово дивно Српско Примор?е, ова? старославни град Бар, [..] од Вашег Величанства [..] очеку?е да буде главна лука при излазу трансбалканске же?езнице. Ова же?езница ко?а би пролазила кроз Црну Гору и сишла на Бар, усре?ила би Црну Гору а Ваше Величанство и Ваша кра?евска влада задужили би Црну Гору за в?ечна времена.

Никола Добречи? ?е донио препород барско? архиепископи?и, 1927. године ?е под ?им изгра?ена арцибискупска палата ко?а оста?е резиденци?а барских архибискупа и примаса Срби?е до данаш?ега дана, а била ?е с?едиште културног живота града Бара у ?егово ври?еме, када ?е у ?о? наступало и изводило опере познато из тих кра?ева музичко-п?евачко и позоришно друштво ?Братимство“, састав?ено из м?ешовитог хора и скромног оркестра. Надбискуп Добречи? ?е помагао ово соколарско друштво и претворио сво?у резиденци?у у соколску при?естоницу, чи?и ?е ци? био ?ача?е ?угословенског народног духа и ?единства, а Добречи? ?е финанси?ски помагао и друга национална и просв?етна друштва као што су били Народна одбрана , ?адранска стража , Доброво?ци или Женско добротворно .

У ме?уратном периоду Никола Добречи? ?е често путовао по сви?ету налазе?и ?угословенску економску емиграци?у и покушава?у?и да ?е заинтересу?е за инвестици?е у сво?о? ота?бини, залагао се за ве?и привредни разво? црногорског ди?ела ?угословенске монархи?е, а поготово ?еговог родног кра?а, барског примор?а, гд?е ?е иницирао више акци?а, можда на?славни?а од свих изград?а Фордове фабрике у Бару, за шта ?е он на?заслужни?и. Заслужан ?е и за матери?ално уздиза?е ц?елокупне барске арцибискупи?е и прос?ечно свог свештенства. Истицао ?е потребу за жестоким развитком источног ?адранског примор?а, често упоре?у?у?и ?хрватско Примор?е“ са ?потпуно запуштеним Српским Примор?ем":

град и село, ра? и пакао

Дана 20. ?уна 1935 . године отворио ?е ?Арцибискупско с?емениште Примаси?е Српске“ при сво?о? резиденци?и, како би побо?шао образова?е, а поред ве? нагови?ештеног забавишта, при ?егово? резиденци?и ?е у ?егово ври?еме радило и сиротиште, за напуштену д?ецу из приморског кра?а. Док ?е Милан Сто?адинови? био предс?едник ?угословенске владе, поклонио ?е барском Соколском друштву соколску заставу. 1936. године су Соколи одржали у Добречи?евом забавишту одржали ?едну од на?ве?их свечаности икада, са преко 5.000 учесника из Улци?а , Тивта, Зеленике, ?енови?а, Котора, Мори?а, Рисна, Херцег Новог, Будве, Цети?е и самог Бара, а свечаности ?е присуствовао и сам бан Зетске бановине Петар Иванишеви? ме?у ви?ени?има.

Године 1939. се ?авила иде?а о оснива?у управо у Бару ?Српске католичке богослови?е“, и у том ци?у су 15. ?уна ви?ени?и дубровачки Србо-католици Лука Боне , Божо Хопе и др М. Граци? писали ?Примасу свега кра?евства српског“, истичу?и потребу за оснива?ем богослови?е кола би ту била за српски католички пук на примор?у, али била и централна за сав католички жива? са простора бивших Црне Горе, Срби?е и Во?водине (Бара?е, Бачке, Баната и Срема). Надбискуп Добречи? ?е то одбио, у духу ширих потреба и погледа, тврде?и да би (на ?егову жалост, ни?едно од та два се ни?е никада остварило):

.. при?е Богослови?е овде би требало отворити ?едно с?емениште са потпуном класичном гимнази?ом за све српске кра?еве.

Године 1941. ?егова држава пада под нову окупаци?у посли?е крактотра?не инвази?е током Априлског рата , овог пута од стране сила Осовине у Другом св?етском рату . И поред великог притиска од стране итали?анских фашиста , он ?е остао на страни покрета отпора и подржавао општенародну борбу до кра?а ослобо?е?а 1944. и 1945. године, у на?тежа времена, када се по други пут показала ?екова родо?убивост. Одмах потом рата, др Никола Добречи? ?е осудио тзв. ?Пастирско писмо“ надбискупа Ало?зи?а Степинца из 1945. године ко?е ?е говорило о наводним неправдама спроведеним у прво? ?угослави?и против Римокатоличке цркве, супротстав?а?у?и се зак?учцима дони?етим на бискупско? конференци?и у Загребу. У ври?еме службене пос?ете Загребу, умро ?е 14. новембра 1955. године.

Никола Добречи? ?е, поред свог матер?ег српског , познавао ?ош осам других ?езика. ?егова сестра Роза ?е жив?ела у Дубровнику. Добречи? ?е аутор масе п?есама посве?еним црногорским и срби?анским државницима и црквеним великодосто?ницима, на српском, латинском, француском и итали?анском ?езику. На сво?о? лично? задужбинско? католичко? цркви ко?у ?е подигао уз архиепископско с?едиште, цркви Светог Николе, ?е српски и ?ирилицом утиснуо сво?е арцибискупско гесло:

За Бога и за сво? Народ.

Цети?ски в?есник ?е писао 1912 . године о посве?е?у српског примаса. ^[3] 1920. ?е добио телеграм-позивницу за свечани дога?а? у?еди?е?а покра?инских српских цркава у Сри?емским Карловцима у ?единствену Српску патри?арши?у. ^[4] У писму од 29. ?ануара 1913. Добречи? пише министру просв?ете Црне Горе, ?овану Пламенцу, о конкордату изме?у Ватикана и Срби?е. Изме?у осталога ?е написао: ...да се господар и Кр. влада заузму да Кра?евска влада Срби?е признаде ово? столици Примаство српско, те ову важну миси?у склапа?а конкордата пов?ери мени, Србину родом и срцем, а не ту?ину... Примаство српско на?бо?е показу?е гд?е ?е Пи?емонт Српства... ?ер ?е у томе погледу бити великих интрига од стране непри?ате?а Српства. ^[5]

Д?ела [ уреди | уреди извор ]

• есе? ?Виктор Иго као национални и ме?ународни п?есник“
• збирка п?есама ??убиларне п?есме“

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Дуркови?-?акши?, ?убомир (1990). Срби?а и Ватикан, 1804.-1918 . Жичко и шумади?ско владичанство.