Николас ?Нико“ Тинберген
ФРС (15. април 1907 ? 21. децембар 1988.) био ?е холандски биолог и
орнитолог
ко?и ?е 1973. поделио
Нобелову награду за физиологи?у и медицину
са
Карлом фон Фришом
и
Конрадом Лоренцом
за ?ихова откри?а у вези са организаци?ом и изазива?ем индивидуалних и друштвених обрасци понаша?а код животи?а. Сматра се ?едним од оснивача модерне етологи?е, проучава?а понаша?а животи?а.
Године 1951. об?авио ?е
Студи?а инстинката
, утица?ну к?игу о понаша?у животи?а. Шездесетих година 20. века сара?ивао ?е са редите?ем Х?уом Фалкусом на низу филмова о див?им животи?ама, ук?учу?у?и
Загонетку топа
(1972) и
Сигнали за прежив?ава?е
(1969), ко?и ?е те године осво?ио награду Итали?е и америчку плаву траку 1971.
Године 1951. об?ав?ена ?е Тинбергенова Студи?а инстинкта. Еколози понаша?а и еволуциони биолози ?ош увек препозна?у допринос ко?и ?е ова к?ига понудила области проучава?а бихе?виоралних наука. Студи?а инстинкта резимира Тинбергенове иде?е о уро?еним реакци?ама понаша?а код животи?а и прилагод?ивости и еволуционим аспектима ових понаша?а. Под понаша?ем он подразумева укупне покрете ко?е чини нетакнута животи?а; уро?ено понаша?е ?е оно ко?е се не ме?а процесом уче?а. Главно пита?е к?иге ?е улога унутраш?их и спо?аш?их стимуланса у контроли изражава?а понаша?а.
[1]
Посебно ?е био заинтересован да об?асни 'спонтана' понаша?а: она ко?а су се по?авила у свом потпуном облику први пут када су изведена и ко?а су изгледала отпорна на ефекте уче?а. Он об?аш?ава како се понаша?е може сматрати комбинаци?ом ових спонтаних образаца понаша?а и као постав?ена сери?а реакци?а на одре?ене стимулусе. Понаша?е ?е реакци?а по томе што се у извесно? мери осла?а на спо?аш?е стимулусе, али ?е и спонтано ?ер зависи и од унутраш?их узрочних фактора.
[1]
?егов модел за изазива?е одре?ених реакци?а у понаша?у заснован ?е на раду Конрада Лоренца. Лоренц ?е претпоставио да за сваки инстинктивни чин посто?и специфична енерги?а ко?а се накуп?а у резервоару у мозгу. У овом моделу, Лоренц ?е замислио резервоар са опружним вентилом на ?еговом дну на ко?и би могао да делу?е одговара?у?и стимуланс, слично као тег на тави ваге ко?и вуче опругу и ослоба?а резервоар енерги?е, рад?а ко?а би животи?у довела до изразити же?ено понаша?е.
[1]
Тинберген ?е додао сложеност овом моделу, моделу ко?и ?е сада познат као Тинбергенов хи?ерархи?ски модел. Он ?е сугерисао да се мотивациони импулси нагомилава?у у нервним центрима у мозгу ко?и се држе под контролом блокова. Блокови се укла?а?у уро?еним механизмом за ослоба?а?е ко?и омогу?ава да енерги?а тече до следе?ег центра (сваки центар садржи блок ко?и треба уклонити) у каскади док се понаша?е не изрази. Тинбергенов модел показу?е више нивоа сложености и да су повезана понаша?а груписана.
[2]
Пример ?е у ?еговим експериментима са пчелама ко?е траже храну. Показао ?е да пчеле показу?у радозналост за моделе цве?а од жутог и плавог папира и сугерисао да су то визуелни стимуланси ко?и изазива?у накуп?а?е енерги?е у ?едном одре?еном центру. Ме?утим, пчеле су ретко слетале на цветове модела осим ако ни?е приме?ен одговара?у?и мирис. У овом случа?у, хеми?ски стимуланси мириса омогу?или су ослоба?а?е следе?е карике у ланцу, подстичу?и пчелу да слети. Послед?и корак ?е био да пчела убаци сво? усне органе у цвет и започне сиса?е. Тинберген ?е ово замиш?ао као зак?учак скупа реакци?а на понаша?е пчела у исхрани.
[2]
Године 1973. Тинберген ?е, за?едно са Конрадом Лоренцом и Карлом фон Фришом, награ?ен Нобеловом наградом за физиологи?у и медицину ?за сво?а откри?а у вези са организаци?ом и открива?ем индивидуалних и друштвених образаца понаша?а“.
[3]
Награда ?е признала ?ихове студи?е о генетски програмираним обрасцима понаша?а, ?иховом пореклу, сазрева?у и ?иховом изазива?у к?учним стимулусима. У свом Нобеловом предава?у, Тинберген се осврнуо на помало неконвенционалну одлуку Нобелове фондаци?е да додели награду за физиологи?у или медицину тро?ици мушкараца ко?и су до недавно сматрани ?обичним посматрачима животи?а“. Тинберген ?е из?авио да би ?ихово ожив?ава?е приступа проучава?у понаша?а ?гледа?а и чу?е?а“ заиста могло да допринесе ублажава?у ?удске пат?е.
[4]
Студи?е ко?е ?е трио спровео на рибама, инсектима и птицама поставиле су основу за да?а проучава?а знача?а специфичних искустава током критичних периода нормалног разво?а, као и ефеката абнормалних психосоци?алних ситуаци?а код сисара. У то време ?е наведено да су ова откри?а изазвала ?пробо? у разумева?у механизама ко?и сто?е иза различитих симптома психи?атри?ских болести, као што су бол, компулзивна опсеси?а, стереотипно понаша?е и кататонично држа?е“. Тинбергенов допринос овим студи?ама ук?учивао ?е тестира?е хипотеза Лоренца/фон Фриша помо?у ?свеобухватних, паж?ивих и гени?алних експеримената“, као и ?егов рад на натприродним стимулусима. Тако?е се сматрало да Тинбергенов рад у то време има могу?е импликаци?е за да?а истражива?а разво?а и понаша?а деце.
[5]
Тако?е ?е изазвао интригу посветивши велики део свог говора о прихвата?у ФМ Александру, зачетнику Александер технике, методе ко?а истражу?е постуралне рефлексе и реакци?е код ?удских би?а.
Главни део Тинбергеновог истражива?а фокусирао се на оно што ?е он назвао натприродним стимулусом. Ово ?е био концепт да се може изградити вештачки об?екат ко?и ?е био ?ачи стимуланс или ослоба?ач за инстинкт од об?екта за ко?и ?е инстинкт првобитно еволуирао. Конструисао ?е гипсана ?а?а да види на ко?о? птица преферира да седи, откривши да ?е изабрати она ко?а су ве?а, ко?а има?у дефинисани?е ознаке или заси?ени?е бо?е?и ?едно светло светло са црним тачкама би се бирало уместо птичи?ег. сопствена бледа, шарена ?а?а.
[6]
Тинберген ?е открио да би територи?ални муж?ак трбушне трпчице (мала слатководна риба) напао дрвени модел рибе снажни?е од правог муж?ака ако би му до?а страна била црвени?а. Конструисао ?е картонске лутке лептира са више дефинисаним ознакама са ко?има би мушки лептири покушавали да се паре, а не праве женке. Суперстимулус ?е сво?им преувеличава?ем ?асно оцртавао ко?е карактеристике изазива?у инстинктивни одговор.
Ме?у модерним радовима ко?и скре?у паж?у на Тинбергеново класично дело ?е к?ига Дирдре Барет из 2010, Супернормални стимуланси.
Тинберген ?е применио сво?е методе посматра?а на проблеме аутистичне деце. Он ?е препоручио ?терапи?у држа?а“ у ко?о? родите?и држе сво?у аутистичну децу током дужег временског периода покушава?у?и да успоставе контакт очима, чак и када се дете опире загр?а?у. Ме?утим, ?еговим тумаче?има аутистичног понаша?а и терапи?и држа?а ко?у ?е препоручио, недоста?ала ?е научна подршка и терапи?а ?е описана као контроверзна и потенци?ално увред?ива, посебно од стране самих особа са аутизмом.
[7]
- ^
а
б
в
Hinde, R. A.
Ethological Models and the Concept of 'Drive'
. British Journal for the Philosophy of Science, 6, 321?331 (1956)
- ^
а
б
Tinbergen, Nikolaas (1951).
The Study of Instinct
. Oxford University Press. pp. nnn?mmm.
- ^
?The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1973”
.
NobelPrize.org
(на ?езику: енглески)
. Приступ?ено
2022-08-17
.
- ^
Tinbergen, N. Ethology and stress diseases. Physiology Or Medicine: 1971?1980 19711980, 113 (1992)
- ^
Zetterstrom, R. The Nobel Prize for the introduction of ethology, or animal behaviour, as a new research field: possible implications for child development and behaviour: Nobel prizes of importance to Paediatrics. Acta Paediatrica 96, 1105?1108 (2007)
- ^
Tinbergen, N. Ethology and stress diseases. Physiology Or Medicine: 1971?1980 19711980, 113 (1992)
- ^
Williams, Betty Fry; Williams, Randy Lee (2010-08-05).
Effective Programs for Treating Autism Spectrum Disorder: Applied Behavior Analysis Models
(на ?езику: енглески). Taylor & Francis.
ISBN
978-0-203-85503-4
.