Народна странка НС
Во?а	Предраг Попови?
Оснивач	Новак Килибарда
Основана	1990 .
Седиште	Подгорица   Црна Гора
Омладински огранак	Млади клуб Народне странке
Идеологи?а	Српско-црногорски унионизам , Демохриш?анство , Културни конзервативизам .
Политичка   позици?а	Десни центар / десница
Европско чланство	Европски хриш?ански политички покрет
Слоган	Неоту?иво ?е право чов?ека на живот, слободу и имовину

Народна странка ( НС ) ?е политичка странка у Црно? Гори . Основана ?е 1990 . године, и од тада па све до 2009 . године била ?е парламентарна странка у Црно? Гори. Имала ?е знача?ну улогу у политичком животу. Редовно ?е учествовала на републичким и локалним изборима. Повремено ?е учествовала и на савезним изборима. У по?единим периодима учествовала ?е и у власти, на републичком и савезном нивоу. ^[1]

Иако се програмски залагала за очува?е државног ?единства Црне Горе и Срби?е , прво у оквиру Савезне Републике ?угослави?е (1992-2003), а потом у оквиру Државне за?еднице Срби?е и Црне Горе (2003-2006), Народна странка ?е у пракси знача?но допринела дестабилизаци?и за?едничке државе, бо?коту?у?и савезне изборе у ма?у 1992. године и септембру 2000. године , а на?ве?и раскорак изме?у програмских начела НС и ?ене политичке д?елатности догодио се у раздоб?у од кра?а 1997. до почетка 2001. године, када ?е НС сво?им приста?а?ем уз републичку власт пресудно допринела учврш?ива?у режима Мила ?уканови?а . ^[2]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Средином фебруара 1990 . године, у Подгорици ?е формиран Иници?ативни одбор за оснива?е Народне странке . ^[3] Током наредних м?есеци, у ствара?е странке ук?учио се низ истакнутих ?авних личности, ме?у ко?има су ве?ину чинили дотадаш?и политички дисиденти и други опозиционо ори?ентисани интелектуалци: Новак Килибарда , Павле Мили? , Нада Лазареви? , Божидар Бо?ови? , Митар Чворови? , Драган Шо? и други. Народна странка ?е и званично основана 12. ма?а 1990 . године, непосредно након уво?е?а вишестраначког система. За првог предс?едника изабран ?е Новак Килибарда, ко?и ?е на то? дужности остао од 1990. до 2000. године. ^{[4] [5]}

Пита?е страначког назива [ уреди | уреди извор ]

?едно од к?учних пита?а ко?е се поставило током припрема за оснива?е странке, било ?е пита?е о ?еном буду?ем називу. Ве? током првих расправа, показало се да то пита?е има посебан знача? за политичко и идентитетско профилиса?е странке. ^[6] У то ври?еме, када су чи?ени први кораци ка уво?е?у вишестраначког система, у опозиционим круговима посто?ала ?е склоност ка позива?у на обнову старих политичких традици?а, што се на по?у страначке политике манифестовало у виду теж?е за обновом некадаш?их истори?ских странака. Стога ?е ве? од ствара?а Иници?ативног одбора посто?ала теж?а ка усва?а?у назива Народна странка , уз позива?е на политички континуитет са истори?ском Народном странком из времена К?ажевине Црне Горе , ко?а ?е била основана 1906 . године, те ?е у ?авности често поми?ана и као на?стари?а странка у Црно? Гори. ^[7]

Иако ?е то било тачно за подруч?е некадаш?е Црне Горе (к?ажевине и кра?евине), савремена Црна Гора ?е за?едно са тим нас?е?ем равноправно баштинила и политичко нас?е?е других области, ко?е су касни?е ушле у ?ен састав, што се у првом реду односило на подруч?е Боке которске , ко?е ?е имало знатно стари?у традици?у политичког организова?а. ?ош од 1879 . године, на том подруч?у ?е д?еловала Српска народна странка , ко?а ?е била за више од четврт ви?ека стари?а од Народне странке у тадаш?о? К?ажевини Црно? Гори. Стога се ме?у иници?аторима ве? током про?е?а 1990. године ?авило при?едлог у прилог назива са српском националном одредницом, ко?и би гласио: Српска народна странка . За та? при?едлог на?више се залагао Бого?уб Ши?акови? , али томе се одлучно супротстав?ао Новак Килибарда , за ко?им се потом повела и ве?ина чланова Иници?ативног одбора . Не желе?и да се сложи са таквим односом према српско? идентитетско? одредници, Ши?акови? ?е у знак протеста напустио Иници?ативни одбор , чиме ?е на симболичан начин био означен и почетак бро?них разилаже?а ко?а су током наредних година оби?ежила разво? ове странке. ^[8]

Пита?е о уво?е?у српске одреднице у назив странке покретано ?е и током наредих година, али без усп?еха. Тим поводом се у страначком руководству развила посебна врста односа према називу Народна странка , ко?и ?е уздигнут на степен симбола са посебним значе?ем, уз редовно позива?е на политички континуитет са истори?ском Народном странком (1906) ко?а ?е упорно проглашавана за "на?стари?у" политичку странку у Црно? Гори. ^{[7] [9]} Тиме ?е на посредан начин пре?уткивано да политичке традици?е Боке которске и тамош?е знатно стари?е Српске народне странке (1879) тако?е представ?а?у равноправни дио политичке баштине савремене Црне Горе.

Након замира?а политичке д?елатности, почевши од 2016 . године, руководство Народне странке ?е постепено сведено на неколицину чувара страначког назива, ко?и никада ни?е ни имао оно значе?е и знача? ко?и су му упорно придавали Новак Килибарда и ?егови идеолошки с?едбеници, ко?и су се годинама борили против сваког при?едлога за уво?е?е српске одреднице у назив странке. Чак и 2018 . године, у ври?еме када се по?авила иници?атива за у?еди?е?е остатака Народне странке са политички активном Демократском српском странком (ДСС), руководиоци ве? увелико расуте Народне странке предлагали су да се страначко об?еди?ава?е изврши управо под називом Народне странке , на шта руководство ДСС ни?е могло пристати, управо због тога што би прихвата?е назива без српске националне одреднице представ?ало чин одрица?а од аутентичног српског политичког идентитета, ко?и ?е био оби?еж?е ДСС од ?еног оснива?а. ^[10]

Опозициона д?елатност [ уреди | уреди извор ]

На првим вишестраначким скупштинским изборима ко?и су у Црно? Гори одржани у децембру 1990 . године, Народна странка ?е осво?ила 39,146 гласова (13,84%) и 13 посланичких мандата, што ?е био знача?ан усп?ех. Ме?утим, ве? током 1991 . године, дошло ?е до озби?них под?ела у странци, ко?е су настале управо поводом односа страначког руководства према националном пита?у. Пошто ?е ве?и дио руководства стао уз Новака Килибарду, странку ?е напустило дво?е потпредс?едника, Павле Мили? и Нада Лазареви? , ко?и су потом формирали Српску народну обнову у Црно? Гори . У про?е?е 1992 . године дошло ?е до нових потреса у странци, ко?и су били подстакнути одлуком Новака Килибарде да НС не учеству?е на савезним изборима , расписаним за 31. ма? . Након низа унутраш?их спорова, дошло ?е до коначног раскола у странци, а отц?еп?ено крило ?е потом формирало Народну демократску странку на челу са Митром Чворови?ем . У ме?увремену, Килибарда ?е одлучио да пружи подршку тадаш?ем савезном преми?еру Милану Пани?у , тако да ?е Народна странка учествовала на новим савезним изборима ко?и су одржани у децембру 1992. године, осво?ивши 34,436 гласова и 4 мандата. ^[11]

Народна странка ?е кра?ем 1993 . године одиграла неславну улогу у процесу доноше?а новог закона о државним симболима. ^[12] Иако се на ри?ечима залагало за изворну црвено-плаво-би?елу тробо?ку, руководство НС ?е накнадно прихватило "компромисни" при?едлог да се плава бо?а озакони као плаветна , уз позива?е на употребу тог термина у Уставу Црне Горе из 1905 . године. Иако ?е та? термин био поетски синоним за плаву бо?у, ве? током расправе ?е постало изв?есно да се поменути термин од стране влада?у?е ДПС предлаже са другачи?ом нам?ером, како би се у нову државну заставу увела нека посебна ни?анса плаве бо?е. Иако се могло очекивати да ?е руководство НС одбацити такве покуша?е манипулаци?е, догодило се управо супротно - посланици НС су подржали при?едлог влада?у?е ДПС , за ко?и су потом и гласали. Тако ?е на?ве?а просрпска странка постала саучесник у озваниче?у потпуно нових р?еше?а, ко?а су се недуго потом показала као саставни дио осмиш?ене антисрпске политике. ^{[13] [14] [15]}

Током 1996 . године, руководство НС се заложило за ствара?е шире коалици?е опозиционих странака, ступивши у преговоре са Либералним свезом Црне Горе (ЛСЦГ). Иако су дви?е странке у програмском смислу знатно уда?ене, ?ихова руководства су усп?ела да се договоре о склапа?у коалици?е, са ци?ем пром?ене тадаш?е власти. На скупштинским изборима ко?и су у Црно? Гори одржани у новембру 1996 . године, НС и ЛСЦГ су наступиле у оквиру коалици?е под називом Народна слога , ко?а ?е осво?ила 74,963 гласова (24,91%), односно 19 мандата. ^[16]

Непосредно по конституиса?у новоизабраног сазива Скупштине Црне Горе , у руководству НС ?е почетком 1997 . године дошло до спора по пита?у да?е сарад?е са ЛСЦГ. Дио руководства око предс?едника Новака Килибарде залагао се за наставак сарад?е са ЛСЦГ у оквиру коалици?е Народна слога , што ?е довело до ствара?а за?едничког посланичког клуба. Са том одлуком ни?е се слагао дио руководства НС окуп?ен око потпредс?едника Божидара Бо?ови?а , позива?у?и се на одредбе коалиционог споразума ко?и ?е предви?ао да ?е дви?е странке у случа?у изборног неусп?еха наставити да д?елу?у самостално, што ?е подразум?евало пуну слободу политичког д?елова?а, уз ствара?е одво?ених посланичких клубова. ^[17]

У исто ври?еме, дио руководства НС око предс?едника Новака Килибарде почео се из?аш?авати за успостав?а?е сарад?е са влада?у?ом Демократском парти?ом соци?алиста , односно са оним ди?елом ДПС ко?и ?е предводио Мило ?уканови? . Ус?ед све изражени?их програмских разлика, дошло до унутраш?ег страначког раскола и ствара?а посебне Српске народне странке , на челу са Божидаром Бо?ови?ем. ^[18]

Подршка ?уканови?евом режиму (1997-2001) [ уреди | уреди извор ]

На предс?едничким изборима ко?и су у Црно? Гори одржани у октобру 1997. године, руководство НС ?е подржало избор Мила ?уканови?а . Уочи избора, НС ?е 25. августа склопила посебан споразум са по?единим суверенистичким и ма?инским странкама, ко?им су све потписнице преузеле обавезу да на предсто?е?им изборима не?е истицали сопствене председничке кандидате, ^[19] чиме су створени предуслови за пото?е сврстава?е опозици?е уз Мила ?уканови?а, а против Момира Булатови?а . Иако ?е изборни процес био пра?ен бро?ним неправилностима, руководство НС ?е признало званичне изборне резултате, сврставши се отворено на страну ?уканови?евог режима. У ври?еме спора око изборних резултата, Новак Килибарда ?е као председник НС упутио ?авни позив НАТО пакту да интервенише у Црно? Гори, што ?е наишло на бурне реакци?е у политичко? и широ? ?авности. ^[20]

Коалици?а изме?у Народне странке и ?уканови?евог режима озваничена ?е 5. фебруара 1998. године, када ?е извршена реконструкци?а Владе Црне Горе, у ко?у су ушли и представници НС. За потпредс?едника Владе изабран ?е Предраг Дрецун , високи функционер НС, а странка ?е добила и два министарска м?еста. ^{[21] [22]} Уласком у власт, НС ?е као дотадаш?а опозициона странка прибавила неопходну демократску легитимизаци?у ?уканови?евом режиму.

На скупштинским изборима ко?и су у Црно? Гори одржани у ма?у 1998 . године, Народна странка ?е учествовала у оквиру коалици?е Да живимо бо?е , ко?у ?е предводио Мило ?уканови?. Након изборне поб?еде, челници НС су изабрани на високе државне функци?е. ^[23] Новак Килибарда ?е изабран за потпредседника Владе Црне Горе, уместо Предрага Дрецуна, а остали челници НС су добили министарске и друге функци?е у разним државним органима и агенци?ама. Поставши дио влада?у?ег режима, НС ?е почела да води политику ко?а се знатно разликовала од изворног страначког програма. Руководство НС ?е на челу са Новаком Килибардом наставило да заступа ставове ко?и су били уперени не само против тадаш?ег државног руководства СР?, ве? и против Во?ске СР? , ^[24] што ?е дошло до посебног изража?а уочи и током НАТО агреси?е у про?е?е 1999 . године. ^[25]

Непосредно по оконча?у рата, у ври?еме тешке унутраш?е кризе у тадаш?о? СР?, ?уканови?ев режим ?е иступио са захт?евом да се СР? трансформише у уни?у конфедералног типа, на?авивши усва?а?е посебне политичке деклараци?е. Иако ?е руководство НС током преговора са коалиционим партнерима било склони?е моделу лабаве федераци?е, ^[26] на кра?у ?е ипак прихва?ен конфедерални модел. Управо у то ври?еме, до изража?а су почела да долазе унутраш?а неслага?а у врху НС око разних стратешких и тактичких пита?а. ^[27] Упркос томе, сагласност са коалиционим партнерима ?е постигнута: Влада Црне Горе ?е 5. августа 1999. године усво?ила политичку деклараци?у под називом Основи нових односа Црне Горе и Срби?е , ^{[28] [29]} а у доноше?у и промоци?и тог документа ?е активно учествовало и руководство НС. ^[30]

Такво радикално одступа?е руководства НС од изворног програма довело ?е до по?аве незадово?ства у страначко? бази, а критике су стизале не само од српских опозиционих странака у Црно? Гори, ве? и од по?единих демократских странака у Срби?и, са ко?има ?е НС имала традиционално добру сарад?у. Почетком 2000. године, ус?ед све ве?ег раскорака изме?у страначког програма и праксе, у странци ?е дошло до озби?них унутраш?их под?ела. Након сукоба са ве?им ди?елом страначког врха, Новак Килибарда се повукао са функци?е потпредс?едника Владе Црне Горе, ^[31] на ко?у ?е потом изабран Саво ?ур?евац , високи функционер НС. У ме?увремену, Килибарда ?е изгубио и функци?у предс?едника НС, ^[32] на ко?у ?е изабран Драган Шо?, а високе функци?е у странци су задржали Предраг Дрецун, Саво Маркови? и Предраг Попови? . Ме?утим, ново руководство НС ?е упркос позивима опозиционих странака из Срби?е одбило да учеству?е на савезним изборима , ко?и су одржани у септембру 2000. године. ^[33]

До знача?ног заокрета у политици Народне странке дошло ?е кра?ем 2000. године, када су ?ени коалициони партнери (ДПС и СДП) одлучили да одустану од дотадаш?ег залага?а за конфедерални модел односа изме?у Црне Горе и Срби?е. Када су ДПС и СДП предложиле да Влада Црне Горе усво?и нову програмску деклараци?у, засновану на концепту државне независности Црне Горе, руководство НС се успротивило таквом предлогу, бране?и конфедерални модел. ^{[34] [35]} Пошто се испоставило да компромис о том пита?у ни?е могу?, Влада Црне Горе ?е 28. децембра 2000. године ве?ином гласова усво?ила нову политичку деклараци?у, засновану на концепту државне независности Црне Горе. За усва?а?е тог документа гласали су министри из редова ДПС и СДП, док су министри из редова НС на?авили напушта?е влада?у?е коалици?е. Та одлука ?е реализована почетком ?ануара 2001. године, када ?е НС и званично одустала од да?ег учеш?а у власти, преузевши поново улогу опозиционе странке. ^{[36] [37]}

Током раздоб?а сарад?е са влада?у?ом ДПС, од предс?едничких избора из 1997. године до почетка 2001. године, руководство НС ?е сво?им сврстава?ем уз влада?у?у странку знача?но доприн?ело легитимизаци?и и учврш?ива?у режима Мила ?уканови?а. Иако ?е касни?е руководство странке у више наврата покушало да сву одговорност за сарад?у НС са ?уканови?евим режимом припише тадаш?ем предс?еднику Новаку Килибарди, у спрово?е?у такве политике активно ?е учествовало целокупно страначко руководство, коме су припадали и касни?и челници странке Драган Шо? и Предраг Попови?.

Однос према референдуму (2006) [ уреди | уреди извор ]

Након раскида сарад?е са ?уканови?евим режимом (2001), Народна странка се под руководством Драгана Шо?а почела вра?ати свом рани?ем програмском залага?у за очува?е државног ?единства Црне Горе и Срби?е. На скупштинским изборима ко?и су у Црно? Гори одржани у про?е?е 2001 . године, НС ?е учествовала у оквиру коалици?е " За?едно за ?угослави?у ", ко?о? су тако?е припадале СНП и СНС . Коалици?а ?е осво?ила 148.513 гласова (40,56%) и 33 посланичка мандата, након чега су поведени преговори са Либералним савезом Црне Горе ради формира?а парламентарне ве?ине, али споразум ни?е постигнут, ус?ед чега ?е дошло до расписива?а нових избора. На скупштинским изборима ко?и су у Црно? Гори одржани 2002 . године, НС ?е учествовала у оквиру коалици?е " За?едно за пром?ене ", тако?е са СНП и СНС. Коалици?а ?е осво?ила 133.900 гласова (37,92%) и 30 посланичких мандата. Након повлаче?а Драгана Шо?а са функци?е предс?едника НС у марту 2005 . године, ^{[38] [39]} за новог предс?едника ?е изабран Предраг Попови? . ^{[40] [41]}

Након на?аве референдума о државном статусу Црне Горе, НС ?е узела учеш?е у ствара?у шире коалици?е унионистичких странака. Пошто ?е кра?ем 2005. и почетком 2006. године дошло до интензивира?а ?авне расправе о доноше?у посебног референдумског закона, руководство НС се заложило за покрета?е ме?устраначких договора ко?и су потом довели до формулиса?а за?едничких ставова унионистичког блока. У то ври?еме, Народна странка ?е заступала став да одлука о независности Црне Горе може бити дони?ета само ако се у прилог независности из?асни апсолутна ве?ина од укупног бро?а гра?ана са правом гласа, а исти став су заступале и друге унионистичке странке. Насупрот томе, црногорске режимске странке су заступале став да ?е за доноше?е одлуке о независности дово?но да се у прилог независности из?асни проста ве?ина од оног бро?а гра?ана ко?и ?е иза?и на гласа?е. ^{[42] [43] [44]}

Као посредник у ово? расправи по?авила се Европска уни?а , чи?и су представници предложили компромисно р?еше?е, по коме би се одлука о независности имала сматрати важе?ом уколико се у прилог независности из?асни више од 55% у односу на укупан бро? важе?их гласова (укупан бро? оних ко?и су гласали, ума?ен за бро? неваже?их гласова). Та? при?едлог ЕУ ?е довео до покрета?а нових расправа, како ме?у опозиционим, тако и ме?у влада?у?им странкама. Пошто ?е проц?енила да се праг од 55% ипак може дости?и, влада?у?а Демократска парти?а соци?алиста Црне Горе ?е одлучила да подржи при?едлог ЕУ. Ме?утим, ДПС ни?е могла самостално да изгласа референдумски закон, тако да ?е к?учна улога у избору коначног р?еше?а припала опозиционим странкама, ме?у ко?има ?е била и Народна странка. Почетком фебруара 2006. године, руководство Народне странке се ?ош увек залагало за принцип апсолуте ве?ине у односу на укупни бро? бирача. Ме?утим, под отвореним притиском ЕУ, руководство НС ?е средином фебруара попустило, а Предраг Попови? ?е 19. фебруара 2006. године постао први ме?у страначким лидерима унионистичког блока ко?и се ?авно заложио за прихвата?е при?едлога ЕУ. Та? став ?е наредног дана подржало и Предс?едништво НС, а на с?едници одржано? 22. фебруара за прихвата?е при?едлога ЕУ се из?аснио и Главни одбор НС. У исто ври?еме, при?едлог ЕУ су прихватила и руководства осталих унионистичких странака. ^{[45] [46] [47] [48] [49] [50] [51] [52] [53] [54]}

Скупштина Црне Горе ?е 1. марта 2006. године изгласала "Закон о референдуму о државно-правном статусу Републике Црне Горе". ^[55] Од тадаш?ег укупног бро?а посланика (75), за усва?а?е закона гласало ?е ?их 60, ук?учу?у?и и посланике Народне странке. ^{[56] [57]} Референдум ?е одржан ?е 21. ма?а . Од укупно 484,718 гра?ана са правом гласа, на референдум ?е изашло 419,236 (86.49%), а у прилог независности се из?аснило 230,711 гра?ана, што ?е представ?ало 47,5% у односу на укупно бирачко ти?ело, односно 55,5% у односу на бро? гласалих. ^[58] Током спрово?е?а референдумског процеса, дошло ?е до бро?них неправилности, услед ко?их ?е легитимитет званично саопштених резултата био доведен у пита?е. ^[59]

Званични резултати референдума д?еловали су поразно на Народну странку и остале чланице унионистичког блока, пошто се показало да ?е изгласава?е државне независности Црне Горе, упркос непосто?а?у апсолуте ве?ине, на кра?у било омогу?ено управо захва?у?у?и приста?а?у унионистичких странака на озако?е?е изну?ених р?еше?а, ко?а су била пропагирана од стране Европске уни?е. Напушта?ем основног демократског принципа, по коме се к?учне референдумске одлуке од државног и истори?ског знача?а доносе ве?ином гласова у односу на укупан бро? бирача, тадаш?е руководство Народне странке ?е за?едно са руководствима других опозиционих странака омогу?ило влада?у?о? ДПС и другим сепаратистичким странкама да програм државне независности остваре без подршке апсолуте ве?ине бирачког ти?ела у Црно? Гори. Иако ?е у фебруару био први заговорник прихвата?а спорног при?едлога ЕУ (ве?ина од 55% у односу на бро? изашлих гласача), предс?едник Народне странке Предраг Попови? ?е непосредно након референдума био изричит у ставу да лидери унионистичког блока не сносе одговорност за исход референдума, нагласивши да ни ?едан од ?их не би требало да поднесе оставку. ^[60]

Д?елатност након 2006. године [ уреди | уреди извор ]

Након референдума, Народна странка ?е одбила да призна резултате због бро?них доказа о нам?ешта?у, уц?енама, куповини гласова и неправилностима у бирачким списковима. Ме?утим, накнадно ?е прихватила посто?е?е ста?е. Након тога, НС се залагала за укла?а?е Мила ?уканови?а са власти и побо?ша?е односа са Срби?ом. Народна странка ?е наставила да ?егу?е истори?у, традици?у и културу династи?е Петрови?-?егош, сматра?у?и да ?е Црна Гора српска национална држава, ко?а по сво?о? специфично? истори?и и државности ни на ко?и начин не заоста?е за Срби?ом. Народна странка ?е била у процесу стица?а статуса посматрача у Европско? народно? парти?и и Ме?ународно? демократско? уни?и . Почевши од 2007. године, Народна странка ?е члан Европског хриш?анског политичког покрета .

На скупштинским изборима ко?и су у Црно? Гори одржани у септембру 2006. године, НС ?е наступила у коалици?и са СНП и ДСС , остваривши знатно лоши?и резултат у односу на претходне изборе, ус?ед чега ?е предс?едник Предраг Попови? понудио оставку, али ?е након изгласава?а пов?ере?а ипак наставио да води странку. ^[61]

Током расправе о доноше?у новог Устава Црне Горе (2007), руководство Народне странке ни?е подржало при?едлог Српске листе да се да основу заставе Црне Горе узме црвено-плаво-би?ела тробо?ка, ве? ?е подржало при?едлог СНП да се средиш?а бо?а дефинише као плаветна , чиме ?е потвр?ен став ко?и ?е НС имала према том пита?у ?ош од времена Новака Килибарде. ^[62] Иако ?е та? израз, ко?и ?е био поетски синоним за плаву бо?у, сво?евремено (1993-1994) злоупотреб?ен од стране режима ради уво?е?а у заставу потпуно нове сви?етлоплаве бо?е, руководство Народне странке ?е прешло преко бро?них упозоре?а стручне и шире српске ?авности, ослонивши се на тумаче?а свог високог функционера ?ована Маркуша , ко?и ?е исте 2007 . године об?авио прегледан рад о државним симболима Црне Горе, у коме ?е ово пита?е релативизовано, ради спасава?а страначког угледа. ^[63]

Током 2008 . године, у руководству странке дошло ?е до спора изме?у предс?едника Предрага Попови?а и потпредс?едника Живка Пекови?а , ко?и ?е затражио Попови?еву оставку или см?ену због поновног одступа?а од изворних страначких начела. Ме?утим, ве?и дио руководства ?е остао уз Попови?а, ко?и ?е наставио да води странку. ^{[64] [65]} Кра?ем исте године, руководство НС ни?е подржало при?едлог Српске народне странке о у?еди?е?у српских и просрпских странака у Црно? Гори, уз образложе?е да би Народна странка тиме нестала са политичке сцене, што ?е од стране Предрага Попови?а оц?е?ено као неприхват?иво. ^[66]

Почетком 2009 . године, руководство НС ?е на челу са Предрагом Попови?ем изразило спремност на сарад?у са црногорским влада?у?им странкама, ^[67] што ?е наишло на лош од?ек у страначко? бази. Управо у то ври?еме, бивши предс?едник Народне странке Драган Шо? об?авио ?е сво?у одлуку о повлаче?у из активног бав?е?а политиком. ^[68] Уочи скупштинских избора ко?и су у Црно? Гори одржани у марту 2009 . године, Народна странка ?е у за?едници са Демократском српском странком формирала Народ?ачку коалици?у , ко?а ни?е усп?ела да пре?е изборни праг, осво?ивши 9448 гласова (2,86%). Тиме ?е НС остала без мандата, изгубивши по први пут у сво?о? истори?и статус парламентарне странке. Упркос томе, Предраг Попови? ?е у про?е?е исте године поново изабран за предс?едника НС. ^[69]

Народна странка се почетком 2011 . године нашла у незавидном положа?у, пошто ?е ?еном предс?еднику Предрагу Попови?у због додатног узима?а држав?анства Срби?е одузето држав?анство Црне Горе , ^[70] ко?е му ?е вра?ено тек 2016 . године. ^[71] У ме?увремену, пита?е држав?анства страначког предс?едника се негативно одразило на учеш?е странке у политичком животу, као и на во?е?е страначких послова. Непосредно након одузима?а држав?анства, за зам?еника предс?едника НС ?е на Попови?ев при?едлог изабран Де?ан Вучи?еви? , ко?и ?е кра?ем 2011. године именован и за вршиоца дужности предс?едника НС, што ?е сматрано привременим р?еше?ем. ^{[72] [73] [74] [75] [76]} Пошто се р?ешава?е пита?а о Попови?евом држав?анству одужило, функци?а вршиоца дужности предс?едника НС ?е у ме?увремену пренета на ?ована Маркуша , а такво ста?е ?е тра?ало све до 2016. године, ^[77] када ?е Попови?у вра?ено држав?анство, након чега ?е поново преузео активно обав?а?е функци?е предс?едника НС.

У ме?увремену, током тра?а?а в.д. ста?а (2011-2016), странка ?е претрпела неколико узастопних изборних неусп?еха, како на државном, тако и на локалном нивоу. Иако се средином 2012 . године ук?учила у ствара?е коалици?е под називом Српска слога , странка ни?е усп?ела да поврати парламентарни статус, пошто ?е коалициона листа на скупштинским изборима ко?и су одржани у октобру исте године осво?ила свега 5,275 гласова (1,45%), што ни?е било дово?но за доби?а?е посланичких мандата, тако да ?е НС поново остала изван парламента.

Током 2014 . године, у ври?еме припрема за одржава?е локалних избора у Црно? Гори, дио страначког руководства око Предрага Попови?а почео да заговара улазак НС у коалици?у са Демократском парти?ом соци?алиста Црне Горе . ^{[78] [79] [80]} У то време, могу?и повратак у редове НС ?е на?авио и бивши страначки потпредс?едник Предраг Дрецун , ко?и се залагао за гра?анско усм?ере?е странке и сарад?у са влада?у?им режимом. ^[81] Замисао о коалици?и са ДПС ни?е остварена, али ?е доприни?ела покрета?у разних пита?а о држа?у страначког руководства у неким рани?им и нови?им збива?има, што ?е довело до да?ег осипа?а странке, ко?а 2016 . године ни?е учествовала на скупштинским изборима у Црно? Гори. У про?е?е 2017 . године, дотадаш?и страначки предс?едник Предраг Попови? ?е об?авио да напушта активно бав?е?е политиком. ^[82]

Током 2018. године, по?авила се иници?атива за реорганизаци?у и обнову страначког рада. ^[83] Тим поводом се ?авила и замисао о у?еди?е?у Народне странке са Демократском српском странком , али та иници?атива ни?е спроведена у д?ело. ^[84]

Избори [ уреди | уреди извор ]

Скупштина Црне Горе

Година	Бр. гласова	% гласова	Осво?ени мандати	Пром?ене	Коалици?а	Власт	Лидер
1990.	39.146	12,84%	13 / 125		?	опозици?а	Новак Килибарда
1992.	37.549	12,71%	14 / 71	1	?	опозици?а	Новак Килибарда
1996.	74.963	24,91%	11 / 71	3	ЛСЦГ ? НС	опозици?а	Новак Килибарда
1998.	170.080	48,87%	5 / 75	6	ЕЦГ	влада?у?а	Новак Килибарда
2001.	148.513	40,56%	9 / 75	4	ЗЗ?	опозици?а	Драган Шо?
2002.	133.900	38,4%	5 / 75	4	ЗЗП	опозици?а	Драган Шо?
2006.	47.683	14,07%	2 / 81	3	СНП ? НС ? ДСС	опозици?а	Предраг Попови?
2009.	9.448	2,86%	0 / 81	2	НС ? ДСС	ванпарламентарна	Предраг Попови?
2012.	5.275	1,45%	0 / 81		Српска слога	ванпарламентарна	Предраг Попови?
2016.	Ни?е учествовала	Ни?е учествовала	0 / 81		?	ванпарламентарна	Предраг Попови?

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Стара адреса званичног са?та Народне странке
• Предраг Попови? на митингу ?Косово ?е Срби?а“ (ВИДЕО)