Народна Република Монголи?а Б?гд Найрамдах Монгол Ард Улс
Застава Грб
Географи?а
Престоница		Улан Батор
Друштво
Службени ?език		монголски
Политика
Облик државе		народна република , соци?алистичка држава
Владари
? Председник		Пунсалма?ин Очирбат
? Преми?ер		Дашин Б?амбасирен
Влада?у?а парти?а		Монголска народна револуционарна парти?а
Истори?а
Дога?а?и
? Кра? кинеске окупаци?е		6. ?ул 1921 .
? Проглаше?е		26. новембар 1924 .
? Укинута		13. фебруар 1992 .
Географске и друге карактеристике
Површина
? укупно		1.564.116 km²
Становништво		2.318.000 (1992)
Валута		тугрик
Зем?е претходнице и наследнице Монголи?е
Претходнице:		Наследнице:
	Монголски канат	Монголи?а

Народна Република Монголи?а ( монг. Б?гд Найрамдах Монгол Ард Улс ) ?е била соци?алистичка држава у Ази?и , ко?а ?е посто?ала од 1924 . до 1992 . године. Била ?е савезник Сов?етског Савеза током целог свог посто?а?а. Државом ?е владала Монголска народна револуционарна парти?а .

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Формира?е [ уреди | уреди извор ]

Након изби?а?а националистичке револуци?е у Кини и свргава?а династи?е ?инг 1911 . године, монголски великаши прогласили су отцеп?е?е Унутраш?е Монголи?е од Републике Кине . Кина ни?е била способна вратити Монголи?у због слабе во?ске и хаотичног ста?а у зем?и. Године 1915 , Руси?а , Монголи?а и Кина склопиле су уговор у ко?ем ?е Монголи?и доде?ен аутономни статус под суверенитетом Кине. ^[1]

Године 1919 , Кина ?е укинула аутономни статус Монголи?е искористивши изби?а?е Октобарске револуци?е под изговором заштите од шире?а бо?шевизма . У исто ?е време основана Монголска радничка парти?а , чи?и су се чланови обратили Сов?етско? Руси?и за помо?. Марта 1921 . године, ?единице Беле арми?е ушле су у Монголи?у, након чега ?е поновно проглашена независност, а Монголи?а формирана као теократска држава. Убрзо ?е у Спо?но? Монголи?и избила соци?алистичка револуци?а. До ?ула 1921 , ?единице Црвене арми?е и Монголске радничке парти?е заузеле су Монголи?у, док ?е дотадаш?и владар остао само формално на власти.

Након што су Сов?ети консолидовали власт, све више ?е растао ?ихов утица? ?е у Монголи?и, па ?е 26. новембра 1924 . године проглашена Народна Република Монголи?а.

Консолиаци?а власти (1925?1938) [ уреди | уреди извор ]

Изме?у 1925 . и 1928 . године, нова соци?алстичка влада ?е учврстила сво?е позици?е у Монголи?и. Од 1928. године покренута ?е колективизаци?а и аграрба реформа, т?. одузима?е зем?е племству и клеру, те ?ена расподела сиромашним се?ацима. Забра?ено ?е и приватно власништво. ?апанска импери?алистичка политика потакла ?е Сов?ете да 1937 . расподеле по Монголи?и ?единице Црвене арми?е.

Ве?е ангажова?е Сов?ета у Монголи?и потакло ?е ста?инске чистке у монголско? парти?и од 1937. до 1938 . године. Тадаш?и председник Монголи?е био ?е Хорлогин Чо?балсан , ко?и ?е у многим стварима ?копирао“ Ста?инове потезе у СССР-у. Проце?у?е се да ?е у чисткама страдало изме?у 30.000 и 35.000 ?уди, ^[2] што ?е у то време било око 5% монголског становништва, а будизам као религи?а ?е престао да се практику?е готово у целости.

Други светски рат (1939?1945) [ уреди | уреди извор ]

У лето 1939 . године, сов?етска и монголска арми?а поразиле су ?апанске снаге у бици код Калкин Гола . Након битке потписано ?е примир?е и формирана комиси?а ко?а ?е у ?есен исте године утврдила тачну границу изме?у Монголи?е и Ман?ури?е .

Од 1941 . године, монголска економи?а ?е користила Сов?етском Савезу у борбама на западу против Нацистичке Немачке и ?ених савезника. У лето 1945 . године, Сов?етски Савез ?е из Монголи?е покренуо офанзиву на Ман?ури?у, па су ?апанци избачени из Ман?ури?е. Тада ?е у Монголи?и било стационирано око 650.000 сов?етских во?ника. Монголска народна арми?а тако?е ?е имала ограниченог учеш?а у ослоба?а?у Ман?ури?е, што ?е Ста?ин искористио да Кинезима наметне призна?е Монголи?е као суверене државе.

Кинеско-сов?етски споразум (1945) [ уреди | уреди извор ]

Иако ?е Монголи?а де факто била држава независна од Кине, она ?е де ?уре ?ош увек била део Кине. Ста?ин се посебно залагао за то да Чанг Ка? Шек призна независност Спо?не Монголи?е (што ?е била Народна република). Чанг ?е напослетку пристао на захтев, а Ста?ин ?е заузврат обе?ао Чангу да не?е покушавати да у?едини Спо?ну са Унутраш?ом Монголи?ом (ко?а ?е тако остала део Кине). Сем тога, споразум ?е гарантовао независност Спо?не Монголи?е. Тим споразумом окончан ?е Чо?балсанов сан о у?еди?е?у две Монголи?е и ствара?у Велике Монголи?е. ^[3]

Хладни рат (1945?1985) [ уреди | уреди извор ]

Након завршетка рата, монголска влада се усредоточила на економски разво?. Монголи?а ?е успоставила добре односе са Северном Коре?ом и соци?алистичким државама у источно? Европи . Монголи?а и Народна Република Кина признале су ?една другу 1949 . године, а Кина се одрекла било каквих претензи?а на територи?у НР Монголи?е. Ипак, Мао Цедунг се пота?но надао да ?е ?едном успети да интегрише Монголи?у у Кину. Након Ста?инове смрти и Хрушчов?еве денцунци?аци?е Ста?ина 1956 . године, Кинези су покушали да ревидира?у Сов?етско-кинески уговор тврде?и да се радило о ?едно? од Ста?инових грешака. ^[4]

Током 1950 -их, сарад?а изме?у Монголи?е и Кине била ?е разви?ена. Кина ?е економски помагала Монголи?у, поготово у индустри?ализаци?и. Хи?аде кинеских радника долазили су у Многлои?у и учествовали у изград?и зем?е. Кина ?е повукла сво?е учеш?е у свим про?ектима након сов?етско-кинеског разлаза 1962 . године.

Монголи?а ?е током сов?етско-кинеског разлаза чврсто стала на страну СССР-а, а од 1963 . с обе стране монголско-кинеске границе почеле су се гомилати во?не трупе. Монголска влада ?е 1965 . позвала Сов?ете да стационира?у сво?е трупе, што ?е 1966 . означило почетак сов?етске во?не присутности у Монголи?и ко?а ?е тра?ати све до 1990 -их. Тако ?е у Монголи?и од 1967 . године била стационирана 39. сов?етска арми?а.

Сов?етски Савез ?е после Другог светскога рата подстицао Монголи?у да учеству?е у ме?ународним конференци?ама и организаци?ама. Монголи?а ?е 1955 . године поднела захтев за чланством у У?еди?еним наци?ама , али ?е на та? захтев вето ставила влада Републике Кине, ко?а се након победе комуниста у Кини налазила на острву Та?ван . У то време кинеска влада на Та?вану ?е била призната у УН-у, а влада комунистичке Кине са седиштем у Пекингу ни?е била представ?ена у УН-у. Након победе комуниста на копненом делу Кине 1949 , Република Кина (са седиштем на Та?вану) обновила ?е сво?е претензи?е на Спо?ну Монголи?у. Монголи?а ?е постала члан УН-а 1961 . када ?е СССР запретио ветом на приступа?е УН-у тек деколонизованих зема?а Африке . Монголи?а ни?е имала дипломатске односе са САД -ом све до кра?а Хладног рата , кра?ем 1980 -их.

Кра? Народне републике (1985?1992) [ уреди | уреди извор ]

Након промоци?е Горбачов?евих Перестро?ке и Гласности , сличне реформе су започеле и у Монголи?и. Након масовних демонстраци?а у зими 1990 . године, Парти?а ?е почела губити надзор над државом. Политбиро МНРП дао ?е оставку у марту , а у ма?у ?е усво?ен нови устав у ко?ем ?е укло?ена референца на улогу МНРП-а као главне силе води?е у зем?и, допуштено оснива?е нових парти?а и установ?ен кабинет председника . Први вишепарти?ски избори у Монголи?и одржани су 29. ?ула 1990. године. Чак 85% гласова осво?ила ?е Монголска народна револуционарна парти?а, ко?а ?е остала на власти до 1996 . године.

Сов?етски Савез ?е повукао све сво?е во?не трупе и логистику изме?у 1987 . и 1992. године. ^[5] Од тада ?е примарни ци? спо?не политике Монголи?е одржава?е добрих односа са суседима, Руси?ом и Кином, и несврстава?е .

Извори [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Монголска народна револуци?а 1921.
• Монголска демократска револуци?а 1990.
• Истори?а Монголи?е
• Народна Република Тува

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Народна Република Монголи?а на Викимеди?ино? остави .