Напад на При?едор

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Напад на При?едор 1992.
Део Рата у БиХ
Време 22 ? 30. ма? 1992 .
Место
Исход Поб?еда Во?ске Републике Српске
Сукоб?ене стране
Република Српска
43. при?едорска моторизована бригада
Босна и Херцеговина
Арми?а Републике Босне и Херцеговине
Жртве и губици
36 погинулих, 134 ра?ених велики

Напад на При?едор ?е била акци?а муслиманских параво?них формаци?а са ци?ем окупаци?е града. Акци?ом припадника МУП-а и во?ника ВРС напад ?е одби?ен и спречен ?е масакр над цивилним становништвом ко?и ?е планиран. Тог дана муслиманске снаге су починиле ратне злочине над зароб?еним во?ницима и полица?цима.

Почетак напада [ уреди | уреди извор ]

Дана 22. ма?а 1992, у 19 часова, муслиманске параво?не формаци?е са подруч?а Хамбарина извршиле су оружани напад на припаднике Во?ске Републике Српске . Напад на челу са Азизом Алискови?ем ?е изведен тако што су на цивилни аутомобил у ко?ем су се возили припадници ВРС ко?и су се вра?али сво?им ку?ама, на?пре зауставили на контролном пункту нелегалних снага, а потом отворили ватру на ?их. То се десило на излазу из при?едорског по?а , на ко?ем ?е отворена ватра и при том су смртно страдала два припадника ВРС а четворица су ра?ена.

У том нападу погинули су Радован Мило?ица и Раде Луки? док су Раде Мило?ица, Синиша Ми?атови? теже ра?ени, а Неде?ко Антунови? и Миленко Лули? су лакше ра?ени.

Иако ?е кризни штаб у При?едору тражио од м?есне за?еднице Хамбарине да се изруче кривци за напад, нико се ни?е одазвао позиву.

Истог дана Кризни штаб При?едор , нешто при?е 15 часова, путем Радио При?едора ?е саопштио ?авности одлуку о преда?и нелегално стеченог оруж?а до 27. ма?а у касарни Жарко Зго?анин у При?едору. Тако ?е кренула акци?а вра?а?а нелегално стеченог оруж?а, у ко?о? ?е прикуп?ено око 500 ци?еви углавном оруж?а ТО . Ме?утим оруж?е су одбили предати м?ештани М?есне за?еднице Козарац и ?ош неколико околних муслиманских села.

Напад на во?ну колону [ уреди | уреди извор ]

Следе?ег дана, 24. ма?а 1992, у 14 часова, муслимански екстремисти и зелене беретке су из правца Козарца и Камичана напали во?ну колону на магистралном путу При?едор ? Ба?а Лука, а во?ска ?е нападнута у м?есту Камичани и после узвра?еног напада се показало да зелене беретке има?у велику количину наоружа?а и да су се дуго и теме?ито припремали за рат .

Напад на касарну [ уреди | уреди извор ]

У но?и изме?у неде?е и понеде?ка, око 2 сата, извршен ?е напад на касарну Жарко Зго?анин и на припаднике ВРС. У исто ври?еме кад ?е из насе?а Гор?а Пухарска нападнута касарна тра?ао ?е и напад муслиманских формаци?а у Козарцу и Кев?анима , што говори о организованом нападу и синхронизованом д?елова?у зелених беретки. Сви напади су усп?ешно одби?ени. Починиоци напада на касарну су похапшени а то су Сенад Гроздани?, ?евад Гроздани?, Саид Гроздани? и Хамди?а Бали? са сво?ом групом.

После усп?ешне акци?е одби?а?а напада муслиманских формаци?а, следе?ег ?утра ?е велики бро? муслиманских села почео да прикуп?а оруж?е и да га вра?а у касарну Жарко Зго?анин, а у уторак ?е приликом чиш?е?а оруж?а из Козарца ухва?ено преко 100 припадника Зелених беретки ко?и су потом разоружани. Кризни штаб ?е дошао до сазна?а да су во?е параво?них муслиманских снага Бе?ир Меду?анин, Мирза Му?а?и? и ?ош неколико команданата Зелених беретки из Козарца наредили па?е?е зб?ега муслиманског народа у Козарцу, у пред?елу Котловаче на планини Козара , како би оптужиле ВРС за напад на цивилно становништво; ВРС ?е усп?ешно угасила пожар на Котловачи.

Главни напад и покуша? заузима?а града При?едора [ уреди | уреди извор ]

Дан ?е започео нападом на санитетска кола код подвож?ака гд?е ?е возач санитета, Горан Драго?еви? [1] , изра?аван из разног п?ешади?ског оруж?а са 32 метка, а после узвра?еног ударца муслимански екстремисти су се разб?ежали и дан ?е протекао мирно, до у зору 30. ма?а 1992, када ?е отпочео план заузима?а града.

Велика група Зелених беретки пребацу?е се преко ри?еке Сане у град и ди?ели се на два ди?ела. Први дио ?е остао да контролише комуникаци?у, а друга група ?е кренула у заузима?е радио станице Козарски ви?есник, како би дезинформаци?ама довели народ и во?ску у панику; падом радио станице вероватно би пале и дви?е на?ве?е зграде у При?едору, ко?е би послужиле као одличан сна?перски положа?. Напад ?е заустав?ен у Партизанско? улици, гд?е ?е 43. моторизована бригада ВРС из При?едора потпуно уништила муслиманске екстремисте и спречила покуша? осва?а?а радио станице.

У борби ?е смртно ра?ен ма?ор Зоран Карлица .

Тре?а група екстремиста кренула ?е у осва?а?е зграде општине и станице ?авних безб?едности; падом ових зграда практично би пао град При?едор. Муслимански екстремисти су ископали ров на свега 50 метара од зграде општине и главне полици?ске станице, одакле су снажно тукли митра?езом и п?ешади?ским оруж?ем. Око 8 часова, после ликвидаци?е митра?еског гни?езда зелених беретки, ВРС ?е кренула у напад у коме су муслимански екстремисти разби?ени. Игора Кнежеви?а, дечака од 17 и по година су муслимански параво?ници заробили у месту За?еднице где су га након муче?а масакрирали. У Сред?о? мешовито? школи зароб?ена су петорица Срба ко?и су, иако ра?ени, страховито мучени и преби?ани. Мари?ан ?еши?, ко?и ?е тог дана зароб?ен док ?е превозио храну, испричао ?е како су муслимански параво?ници одбили да му пруже прву помо? буду?и да ?е био ра?ен. Штавише, затворили су га у ова? заточенички об?екат и мучили након чега су у ?ега испалили три метка. Само пуком сре?ом успео ?е да преживи ова? злочин.

Нападачи су пуцали по стамбеним зградама и цивилним об?ектима.

Четврта група нападача кренула ?е из Старог града према Пухарско? гд?е ?е требало да се спо?е са екстремистима из Пухарске и Цер?ека, али су заустав?ени ?ош при?е него што су усп?ели при?е?и у Пухарску.

Борци Во?ске Републике Српске су, полако али сигурно, сламали отпоре разби?ених муслиманских екстремиста по улицама.

Истраживачко документаци?ски центар (ИДЦ) наводи да ?е у раздоб?у од 1991. до 1995. у непосредним во?ним акци?ама уби?ено или нестало 5.209 гра?ана При?едора, од тога 4.093 Бош?ака, 933 Срба, те 182 Хрвата. Према подацима српских удруже?а, 122 страдалих Срба су били цивили и жртве ратног злочина.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Срна (29. 05. 2009). ?При?едор ? оби?ежена 17. годиш?ица одбране града” . rtrs.tv . РТРС . Приступ?ено 25. 11. 2013 .