Муслиманска бра?а , познати и као Друштво муслиманске бра?е или Муслиманско братство ( арап. ??????? ???????? ), назив ?е за исламистичку организаци?у.

Организаци?а [ уреди | уреди извор ]

Муслиманска бра?а су распростра?ена широм света и имала су утица? на многе политичке и религи?ске организаци?е на Блиском истоку . Иако често посматране као огранци глобалног братства, оне су структурално поде?ене, премда повезане за?едничком идеологи?ом политичног ислама и добром ме?усобном сарад?ом.

Идеологи?а [ уреди | уреди извор ]

Муслиманска бра?а пропагира?у ствара?е исламске владе, веру?у?и да ?е Бог у Курану одредио савршен начин живота и соци?алне организаци?е (као што и слоган братства каже ?Куран ?е наш устав“ ). ^[1] Братство изражава сво?у интерпретаци?у ислама кроз стриктно религи?ски приступ соци?алним пита?има као што ?е улога жене у друштву и тако?е веру?е да ислам подстиче ?уде да теже соци?ално? правди, искоре?ива?у сиромаштва и корупци?е, и политичким слободама ко?е гаранту?е исламска држава . Братство се увек противило и настав?а жестоко да се противи свим облицима колони?ализма , и било ?е важан фактор у борби против западне во?не и економске доминаци?е у Египту и осталим муслиманским државама током 20. века . Ци? братства ко?и ?е зацртао ?егов оснивач Хасан ел Бана ?е доктрина повратка исламске очигледне судбине; царство, основано у 7. веку, ко?е се простирало од Шпани?е до Индонези?е .

Утица? у исламском свету [ уреди | уреди извор ]

Бра?а су ?едан он на?утица?ни?их покрета у исламском свету, посебно у арапском свету. Прво муслиманско братство основано ?е у Египту 1928 , и Египат се ?ош увек сматра центром покрета; генерално ?е слаби?е у Магребу или северно? Африци него ?е то случа? са арапским светом. Огранци братства формира?у главну опозици?у владама у неколико исламских зема?а арапског света, као што ?е Египат , Сири?а и ?ордан , и политички ?е активно у готово свако? муслиманско? држави. Убрзо улази у сукоб са секуларним режимима ко?и сво?у идеологи?у теме?е на панарапском национализму и та? ?е сукоб у Египту кулминирати убиством председника Анвара ел Садата ( 1979 ). Повод том атентату било ?е потписива?е мировног споразума у Кемп Де?виду изме?у Израела и Египта. Ускоро се сличан сценарио поновио и у Сири?и где ?е 1982 . године покушан атентат на сири?ског председника Хафиза ел Асада , али атентат ни?е успео. У накнадним сукобима и акци?ама сири?ских безбедносних снага уби?ене су хи?аде ?уди. На?крвави?а епизода био ?е масакр у Хами у ко?ем ?е уби?ено изме?у 10.000 и 25.000 становника тог сири?ског града. ^{[2] [3]}

Покрет ужива огромну популарност у многим муслиманским зем?ама, и где ?е то легално могу?е, често управ?а важном мрежом исламске помо?и, што им гаранту?е ?аку подршку ме?у муслиманима слаби?ег имовинског ста?а. Ме?утим, ве?ина зема?а у ко?има ?е братство активно, управ?ана ?е недемократским режимима. Као последица, покрет ?е забра?ен у неколико арапских наци?а, а недостатак демократског система спречава га од стица?а власти путем демократских избора. За ситуаци?е во?не окупаци?е, и палестински огранак, Хамас , Братство тежи отпору Израелу , у ко?ем ?е често користио бомбашке нападе и сличне методе ко?е ци?а?у израелске во?не и цивилне ресурсе; што ?е резултовало карактериса?ем Хамаса као терористичког покрета од стране влада САД и по?единих европских држава.

Велики бро? присталица муслиманског братства ?е отишао у Авганистан у рат против СССР -а. ?едан од на?истакнути?их чланова муслиманског братства ко?и ?е отишао у Авганистан био ?е А?ман ел Завахри . Тамо ?е упознао Осаму бин Ладена с ко?им ?е основао организаци?у ко?а ?е постала заметак данаш?е Ал Каиде .

Муслиманско братство финансира?у ?ени чланови, поготово они богати?и у на пример Сауди?ско? Араби?и . ^[4]

Муслиманска бра?а у ?угоисточно? европи [ уреди | уреди извор ]

Везе по?единаца из Босне и Херцеговине са ?Муслиманским братством“ датира?у ?ош из 40их година 20. века. Тада ?е у Босни оснивана група ''Млади муслимани''.

ГЛОБСЕК, светски позната ме?ународна организаци?а, у оквиру про?екта за борбу против екстремизма истражило ?е током 2020. године присуство ?Муслиманске бра?е“ у пет зема?а: По?ска , Чешка , БиХ, Срби?а и Северна Македони?а ^[5] . У зак?учку истражива?а je наведено "да ова организаци?а ни?е директно повезана с радикализаци?ом или екстремизмом нити неким политичким покретом или странком у БиХ", али да се ?сага о присуству 'Муслиманске бра?е' у БиХ наставила с оснива?ем Странке демократске акци?е (СДА)“. Након смрти оснивача СДА, Али?е Изетбегови?а, странку ?е преузео ?егов син Бакир, ако и везе са ?Муслиманском бра?ом“, иако ?е повезаност с том организаци?ом често негирана, посебно, од стране ? Младих муслимана “, ко?и су, наводе, да су само у сво?им почецима долазили у контакте с различитим по?единцима ко?и су били дио исламског бу?е?а. Наведено ?е да ?е 2014. године Бакир Изетбегови? у Председништву БиХ дочекао делегаци?у ?Муслиманске бра?е“. Са сусрета ?е сачувана форографи?а где Бакир Изетбегови? користи симбол ?Рабиа“, познати гест ?Муслиманске бра?е“.

Београдски лист ?Политика“ ?е 2016. године об?авио чланак под насловом ?Бакир Изетбегови? под лупом америчких та?них служби“. У чланку ?Политике“ тврди се да су Бакира Изетбегови?а везе с во?ама ?Муслиманске бра?е“ ставиле под надзор америчке владе ^[6] .

2013. године идеолог “Муслиманске бра?е” ?усуф ел-Kардави био ?е присутан на ?едно? од конференци?а, за?едно с Бакиром Изетбегови?ем.

ГЛОБСЕК ?е у свом истражива?у нашао везу невладиних организаци?а АKОС и ?Удруже?е за културу и образова?е“ (АKЕА), а ко?а ?е деловала на Kосову и Метохи?и као организаци?а повезана с ?Муслиманском бра?ом“ ^[7] .

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Исламски тероризам

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Званична страница (?език: енглески)