Минерална или лековита вода , ?е она вода ко?а у ?едном литру садржи више од ?едног грама растворених минералних матери?а . Минералне воде у ко?има количина минералних матери?а превазилази 50 грама по литру, сврстава?у се у растворе .

Подела [ уреди | уреди извор ]

Посто?е више врста подела минералних вода, али ?една од на?стари?их ко?у ?е предложио Т. Миркови?а 1892. године, минералне воде, по групама, дели на: сулфатне, бикарбонатне, гвож?евите и недефинисаног карактера. ^[1]

У лековите минералне воде убра?а?у се и оне ко?е садрже ма?е од 1 грам растворених минералних матери?а по литру, ако се одлику?у пове?аним садржа?ем гасова. Такве воде се назива?у гасним водама, и оне се на?чеш?е флашира?у.

Ако ?е реч о гасним еманаци?ама ради?ума (радон), у савремено? балнеологи?и посебно се цени и издва?а доста ретка и недово?на истражена група радиоактивних лековитих вода.

Минералне воде, раствори, гасови и радиоактивне воде, ко?е потичу из ве?их дубина унутраш?ости Зем?е, често има?у повишену температуру, па се такве воде назива?у термоминералним водама. Према температури минералне воде се деле на хладне или акротопеге и топле или акрототерме.

Хладне минералне воде , су температуре до 20°C и због при?атног укуса углавном се употреб?ава?у за пи?е. У балнеологи?и хладне минералне воде се приме?у?у за лече?е болести органа за варе?е и мокра?них канала.

Топле минералне воде или акрототерме , су воде температуре ве?е од 20°C, ко?е се користе у балнео терапи?и код болести где ?е за ?ихово лече?е потребна повишена температура (купа?е, облоге, орошава?е, испира?е). Акрототерме се могу поделити у три групе:

• хипотермалне од 20 до 34°C,
• хомеотермалне од 34 до 38°C,
• хипертермалне преко 38°C.

Доказано ?е да ?е вода из извора Нишке Ба?е, због сво?е топлоте (38,2° до 38,5°C), разноврсног хеми?ског састава, ко?и поред алкали?а садржи и одре?ене количине гвож?а, алумини?ума, сулфата, нитрата и бората, и знатне радиоактивности, термоминерална вода ко?а припада групи акротермних, радиоактивних, минералних вода. ^[1]

Минерална вода у Срби?и [ уреди | уреди извор ]

У Срби?и посто?и преко 700 минералних извора. Произво?ачи минералне воде у Срби?и су: Вода Хеба, Ву?и? Вода , Вода Роса , Пролом Вода , Минаква , Вода К?аз Милош , Вода Ла Фантана , Вода Вр?ачко Врело , Вода ?азак и Троноша вода .

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Сода вода

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• LaMoreaux, Philip E., & Tanner, Judy T, ур. (2001). Springs and bottled water of the world: Ancient history, source, occurrence, quality and use . Berlin, Heidelberg, New York: Springer-Verlag. ISBN   978-3-540-61841-6 . Приступ?ено 13. 7. 2010 .   CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак уредника ( веза )

Минерална вода на Викимеди?ино? остави .