милош шумо?а
Милош Шумо?а, 1967 .
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1918-09-23 ) 23. септембар 1918.
Место ро?е?а	Тушилови? , код Карловца , Аустроугарска
Датум смрти	22. март 2006. ( 2006-03-22 )  ( 87 год. )
Место смрти	Београд , Срби?а , Срби?а и Црна Гора
Професи?а	во?но лице
Породица
Супружник	Анка Шумо?а
Делова?е
Члан  КП?  од	марта 1942 .
Учеш?е у ратовима	Априлски рат Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО ?угослави?е ?угословенска народна арми?а 1941 ? 1978 .
Чин	генерал-пуковник ?НА
Начелник Генералштаба ?НА
Период	1967 ? 1970 .
Претходник	Раде Хамови?
Наследник	Виктор Буба?
Амбасадор СФР? у Холанди?и
Период	1977 ? 1981 .
Претходник	Тарик А?анови?
Наследник	Драгомир Петрови?
Херо?
Народни херо?  од	23. ?уна 1953 .
Одликова?а

Милош Шумо?а ( Тушилови? , код Карловца , 23. септембар 1918  ? Београд , 22. март 2006 ), учесник Народноослободилачке борбе , генерал-пуковник ?НА , амбасадор СФР? и народни херо? ?угослави?е . У периоду од 15. ?уна 1967 . до 5. ?ануара 1970 . године обав?ао ?е функци?у Начелника Генералштаба ?угословенске народне арми?е .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е 23. септембра 1918. године у селу Тушилови?у , код Карловца . Основну школу ?е завршио у родном селу, а потом ?е отишао у Карловац, где ?е завршио четири разреда гимнази?е. Пошто ?е ?егов отац Драгомир био учите? и он се одлучио за та? позив. Завршио ?е Учите?ску школу у Карловцу и до 1941 . године радио као учите? у селу Славско По?е , код Вргинмоста . Во?ни рок ?е одслужио у Школи резервних пешади?ских официра, ко?у ?е завршио 1938 . године.

После Априлског рата и окупаци?е Кра?евине ?угослави?е , у ко?ем учеству?е као резервни потпоручник ?угословенске во?ске и командир вода , те успостав?а?а усташке Независне Државе Хрватске (НДХ), априла 1941. године, на Кордуну су, као и у другим деловима НДХ, отпочела масовна убиства и прогони Срба . Милош се тада повезао са члановима Комунистичке парти?е ?угослави?е (КП?) и учествовао у припреми оружаног устанка на Кордуну . Током новембра и децембра 1941. године, сара?ивао ?е са борцима партизанских одреда северног дела Кордуна, а 9. ?ануара 1942 . године ?е постао борац Првог кордунашког партизанског одреда . Убрзо по доласку у партизане , постав?ен ?е за официра у Штабу групе Кордунашких партизанских одреда, а половином марта 1942. године, ?е прим?ен у чланство Комунистичке парти?е ?угослави?е.

Током Народноослободилачког рата , налазио се на дужностима ? команданта Првог кордунашког партизанског одреда; политичког комесара и команданта Пете кордунашке бригаде ; начелника Штаба, политичког комесара и команданта Осме кордунашке ударне дивизи?е и команданта Четвртог хрватског корпуса . Учествовао ?е у многим борбама, а посебно се истакао ? 14. ма?а 1942. године у пробо?у усташко - домобранског обруча на Петрово? гори . Као командант Пете кордунашке бригаде, имао ?е заслуге за успешне борбе с ?единицама немачке Седме СС дивизи?е ?Принц Еуген” , на почетку Четврте непри?ате?ске офанзиве  ? око Карловца, Ве?уна , Раковице ; а затим на Дреновачи , у нападу на Цазин и у нападу на четничке формаци?е , 7. ?ануара 1943 . године, у Личко? ?есеници . Истакао се и као командант Осме кордунашке дивизи?е , октобра 1943. године, у борбама с немачком 392. легионарском дивизи?ом у Плашчанско? долини, у борбама на Бани?и , у Покуп?у , на Жумберку , у нападу на усташко-домобранску посаду у Вукмани?у , борби с Немцима код Примиш?а , у нападу на Цазин. Као командант Четвртог хрватског корпуса , 1945 . године, ?е учествовао у борбама, код Ваганца и Биха?а , и у униште?у 97. немачког корпуса код Илирске Бистрице .

Био ?е ?едан од ве?ника Зема?ског антифашистичког ве?а народног ослобо?е?а Хрватске (ЗАВНОХ), на ?еговом Другом заседа?у одржаном 12. до 15. октобра 1943. године у селу Плашком у Лици .

Послератни период [ уреди | уреди извор ]

После ослобо?е?а ?угослави?е , 1945. године, наставио ?е професионалну службу у ?угословенско? арми?и (?А) врше?и дужност начелника Оперативног оде?е?а Команде Четврте арми?е ?А . У периоду од 1945. до 1947 . године се налазио на школова?у на Во?но? академи?и ?Фрунзе” у Сов?етском Савезу . После повратка у ?угослави?у, обав?ао ?е дужности ? команданта Дванаесте арми?е Пете во?не области, до 1948 , потом до 1952 . начелника оде?е?а и Прве управе у Генералштабу ?НА, и до 1953 . начелника Тре?е управе Генералштаба ?НА. Од 1953. до 1962 . године налазио се на функци?и начелника Кабинета Врховног команданта Оружаних снага СФР? маршала ?осипа Броза Тита , до 1967. команданта Сплитске арми?ске области, Начелника Генералштаба ?НА , од 15. ?уна 1967. до 5. ?ануара 1970. године, и заменика Савезног секретара за народну одбрану СФР? , Николе ?убичи?а . Имао ?е чин генерал-пуковника ?НА, у ко?ем ?е пензионисан 1978 . године.

Као начелник Кабинета Врховног команданта маршала Тита , био ?е у прат?и Председника Републике у време ?егове посете Енглеско? , Грчко? , Турско? , Инди?и , Бурми , Египту , Етиопи?и , Француско? , Сов?етском Савезу, Индонези?и , Це?лону , Судану , Сири?и , Мароку , Тунису , Гвине?и и другим зем?ама. После демобилиса?а из ?НА, прешао ?е у дипломатску службу и био амбасадор СФР? у Холанди?и , од 1977 . до 1981 . године.

Био ?е члан Конференци?е Организаци?е Савеза комуниста у ?НА . Као први председник Савеза за клиза?е и хоке? на леду ?угослави?е (СКХЛ?), од 1950 . до 1955 . године знатно ?е допринео организова?у тих спортова, ствара?у услова за ?ихову делатност и ук?учива?у у ме?ународна такмиче?а. Од 1955. до 1963 . године био ?е председник Атлетског клуба ?Партизан” , а ?едно време и председник ?угословенског спортског друштва ?Партизан” . Од 1972 . године ?е био вишегодиш?и председник Атлетског савеза ?угослави?е (АС?).

У чин генерал-ма?ора ?е унапре?ен 1947, генерал-потпуковника 1955. и генерал-пуковника ?НА 1962. године.

Бавио се и во?ном публицистиком и об?авио ве?и бро? радова на тему Народноослободилачког рата (НОР). ^[1]

Преминуо ?е 22. марта 2006. године у Београду . Сахра?ен ?е у Але?и народних херо?а на Новом гроб?у у Београду .

Носилац ?е Партизанске споменице 1941. и више других ?угословенских одликова?а , ме?у ко?има су ? Орден ратне заставе , Орден ?угословенске заставе са лентом, Орден партизанске звезде са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден народне арми?е са ловоровим венцем, Орден рада са црвеном заставом, Орден за во?не заслуге са великом звездом, Орден партизанске звезде са сребрним венцем, Орден братства и ?единства са сребрним венцем и Орден за храброст . Орденом народног херо?а одликован ?е 23. ?уна 1953. године.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]