Микроклима
(
грч.
mikros
? мали и
грч.
klima
? нагиб) ?е
клима
приземног сло?а
ваздуха
и ма?е посматране територи?е до на?више два метра висине. Може се односити на -
ливаду
,
по?е
, ободе
шума
, кварт
града
, ма?е
насе?е
и др. Тако?е, микроклима може бити и разлика
метеоролошког
режима унутар типа локалне климе. Микроклима се односи и на
климу
агеографских простора (нпр. клима у складишту, у хлад?ачи, у становима, радним простори?ама, клима круне дрвета, мрави?ака итд.). Микроклима ?е специфична вари?анта
макроклиме
, и микроклима се унутар макроклиме формира под утица?ем:
Подруч?е микроклиме може да обухвата од неколико квадратних метара до неколико квадратних километара.
Утица? микроклиме на стену у
?ужно? Африци
Микроклиматологи?а ?е део
климатологи?е
ко?и проучава особине
климе
малих површина или приземног сло?а ваздуха нижег од два метра. Ова
наука
?е почела да се разви?а на самом почетку XX века.
[1]
Микроклиматска проучава?а има?у велики практични знача? за
по?опривреду
, при избору места за изград?у
туристичких об?еката
, за кориш?е?е
соларне енерги?е
. Микроклиматолошка поучава?а поред практичног, има?у и научни, теорски знача?. Задатак микроклиматологи?е ?е да се у пуно? мери прикажу климатске разлике по?единих делова терирори?е у вези са разликама подлоге и
ре?ефа
на тим деловима територи?е.
[2]
Методе микроклиматских осматра?а
[
уреди
|
уреди извор
]
Микроклиматска проучава?а или такозвана микроклиматска снима?а заснива?у се на подацима осматра?а на?ближе стандардне
метеоролошке станице
и неколико привремених станица смештених на карактеристичним тачкама проучаване територи?е. Особине микроклиме неког кра?а или
насе?а
на?изразити?е се запажа?у у току топлог или тихог времена. Пошто се у приземном сло?у ваздуха величине
климатских елемената
ме?а?у и при незнатним променама висине, потребна мере?а врше се на само? подлози, затим и на уде?ености од 2, 5, 10, 15, 20, 30 и 50 cm, затим на висини од 1 и 1,5 m. На та? начин могу се регистровати просечне вредности температуре, влажности ваздуха, брзине ветра у приземном сло?у као и друге по?аве. Поред оваких проучава?а посто?е и маршрутна снима?а. Она се своде на мере?е по?единих климатских елемената дуж одре?еног пута. При томе осматрачи могу да користе и моторна возила, ко?а су специ?ално опрем?ена у ту сврху.
[1]
Микроклиматска проучава?а су веома разви?ена у
САД
,
Немачко?
,
Руси?и
,
Аустри?и
,
?апану
,
Велико? Британи?и
итд.
Фактори ко?и утичу на образова?е микроклиме
[
уреди
|
уреди извор
]
Измена микроклиме под утица?ем човека
Човек сво?ом делетнош?у утиче на све, па и на климу.
Изград?ом об?еката од бетона, цигле и асфалта он утиче на околну природу. Такве творевине акумулира?у више топлоте, те су ма?е шансе да у овим подруч?има буду ектремно ниске температуре или мраз, какве би могле да буду тамо где ?е природа очувана. Тако?е зграде представ?а?у штит од ветра.
Ре?еф има велики утица? на микроклиму. Узвише?а сма?у?у амплитуду дневних температура, док ?е разна удуб?е?а пове?ава?у. То се дешава ?ер расхла?ени и гуш?и ваздух клизи низ
падине
и скуп?а се у удуб?е?има ? у долинама, ?аругама, вртачама, увалама, крашким по?има и котлинама. Тако?е у току дана ваздуха у долинама, и уопште у удуб?е?има, више се загре?е и ту се, због ма?ег проветрава?а, на?ве?им делом задржава. Посто?е и разлике у температури ваздуха на падинама удуб?е?а ко?е су услов?ене експозици?ом страна. Присо?не стране су лети увек топли?е од осо?них. А експозици?а утиче и на влажност тла. Тако?е посто?е и разлике у температури ко?е наста?у као последица не?еднаког упадног угла Сунчевих зракова. Ре?еф утиче и на величину испарава?а. Оно ?е ве?е на узвише?има, ?ер су тамо ?ача и чеш?а стру?а?а ваздуха, него на удуб?е?има и у долинама. Микроклима се тако?е доста ме?а у
алуви?алним равнима
река. Ту ?е лети температура нижа, а зими виша од уобича?не. Ово се постебно запажа у алуви?алним равнима великих река као што су
Волга
,
Кама
,
Об
,
?енисе?
,
Мисисипи
итд.
[1]
Вегетаци?а да?е микроклими изразита сво?ствена обележ?а. Она сма?у?е освет?еност, ублажава дневне и годиш?е амплитуде температура, пове?ава релативну влажност и падавине, задржава снег, сма?у?е врзину ветра, а шумско тле акумулира више воде него отворено по?е. На?ве?и утица? на микроклиму има
шума
. Клима шуме од велике мере зависи од врсте дрве?а (
листопадно
,
четинарско
,
мешовито
), ?егове старости и начина кориш?е?а шума.
Вегетаци?а и водене површине (пример ?езеро)
[
уреди
|
уреди извор
]
?езера
има?у утица? на климу у свом приобалном по?асу. То се осе?а по свежини када им човек прилази лети, а по ма?о? хладно?и зими. Овакав утица? воде ?езера на климу може се уочити на
Охридском ?езеру
у
Македони?и
, ?ер ?е температура ваздуха у
Охриду
ма?а за 2,2 °C него у
Бито?у
. А ?ош су ве?и утица?и ?езера као што су
Каспи?ско
,
Аралско
или
Ба?калско
. Она на сво?у околину делу?у као
мора
, то ?ест да?у ?о? маритимне одлике. Тако?е око ?езера ве?а су испаре?а, а самим тим и ве?а ?е релативна влажност и количина падавина.
[1]
Микроклима у по?единим градовима и регионима
[
уреди
|
уреди извор
]
- Америка -
Сан Франциско
има различите микроклимате, па тако температура у ?едном кварту може бити и до 5 °C ве?а него у другом. То се дешава због различите градске топографи?е и утица?а водених површина.
Лос Ан?елес
и
Сан Ди?его
су подруч?а где температура може да варира и до 10 °C изме?у унутраш?ости и примор?а. Тако?е ту брда и планине блокира?у приморске ваздушне масе. Поред ових градова резличите типове микроклима поседу?у и многи други градови са различитим географским положа?има и одликама ре?ефа (
Калгари
,
Халифакс
,
Санти?аго
).
- Европа ? У
кантону Ти?ино
у
Шва?царско?
микроклимат омогу?у?е раст палме и дрве?а банане.
Канарска острва
назива?у се ?ош и ?Мини?атурни континент“ због различите микроклиме.
Лидс
у
Енглеско?
због великог бро?а долина ко?а окружу?у центар града има изме?ену микроклиму.
- Африка ? Марокански градови окренути ка
Атлантском океану
има?у блага лета, са температуром у просеку 23 до 26 °C упркос томе што се налазе у непосредно? близини топле климе пусти?е
Сахаре
.
- Ази?а ?
Аман
и
?ордан
има?у екстремне примере микроклиме, где скоро сваки кварт има сво?у сопствену микроклиму. Па тако у ?едном граду у предгра?у температура може бити ?ако ниска, а у центру виша. У
Ирану
, у граду
?азд
, традиционална архитектура дворишта са дрве?ем и базенима у саде?ству са ветром стврила ?е пово?ну микроклиму у ово? пусти?ско? области.
- Аустрали?а ? У
Сидне?у
температура ?е лети нижа близу приморског дела, а ?е зими виша него центру града.
- ^
а
б
в
г
Др Душан Дуки?(2006):
Климатолиги?а
. Београд: Универзитет у Београду, Географски факултет
- ^
Др Марко Милоса?еви? (1963):
Климатологи?а
. Београд: Универзитет у Београду, Географски факултет, страна 92.
- J. Racovec et al. Turbulent dissipation of the cold-air pool in a basin: comparison of observed and simulated development. Meteorol. Atmos. Phys. 79, 195-213 (2002)
- R. Geiger. The climate near the ground. Harvard University Press, 1957.
|
|---|
|
| Основни типови
| |
|---|
Остали типови
и подтипови
| |
|---|
| Повезано
| |
|---|
|