Ма?арски ?език
magyar nyelv, magyar
Изговор	[?m???r?]
Говори се у	Ма?арска   Словачка   Срби?а   Румуни?а   Укра?ина   Словени?а   Хрватска   Аустри?а делом и у Израелу , САД
Бро? говорника	15 милиона ( недоста?е датум )
?езичка породица	уралски угро-фински угарски Ма?арски ?език
Писмо	латиница ( ма?арска латиница )
Званични статус
Службени ?език у	Ма?арска   Во?водина (Срби?а)   Европска уни?а
Признати ма?ински ?език у	Словачка   Словени?а ( Прекомур?е )   Аустри?а ( Бургенланд )   Румуни?а   Укра?ина ( Закарпатска област ) ( Берегово , Мукачево , Виноградив , Ужгород )   Хрватска [1]
Регулише	Ма?арска академи?е наука (ма?арски: Magyar Tudomanyos Akademia )
?езички кодови
ISO 639-1	hu
ISO 639-2	hun
ISO 639-3	hun
Распростра?еност ма?арског ?езика [2]    Ве?ински ?език    Ма?ински ?език
Проценат говорника ма?арског ?езика у Европи

Ма?арски ?език ( magyar nyelv )
Ма?арска абецеда
Абецеда
? ? cs dz dzs gy Транскрипци?а
Граматика
Именице Глаголи
Истори?а
Звучне кореспонденци?е са уралским ?езицима
Остале карактеристике
Фонетика и фонологи?а Склад самогласника Правопис Старо ма?арско писмо Ма?арско Бра?ево писмо
Култура Ма?арске
Ма?арска имена Имендани Ди?алекти
Портал:Ма?арска ISO 639-1 =hu ISO 639-2 =hun ISO 639-3 =hun Регулаторно тело ( Magyar Tudomanyos Akademia )
п р у

Ма?арски ?език ( ма?. magyar nyelv ) ?е ?език ко?и припада угарско? подгрупи угро-финских ?езика ко?и су део уралских ?езика . ^[3] ?едини слични ?езици су ханти?ски и манси?ски . ?име говори 14,5 милиона ?уди.

Ма?арски ?е службени ?език Ма?арске , ?едан од шест службених ?езика Аутономне Покра?ине Во?водине ( Срби?а ), као и службени ?език на локалном нивоу у деловима Румуни?е ( Трансилвани?а ) и Републике Словени?е (околина места Лендава, у источно? Словени?и). Поред тога, ма?арски се говори и у деловима Словачке , Укра?ине , Хрватске и Аустри?е , али у ?има не ужива статус службеног ?езика. Пошто ?е ма?арски ?език службени ?език Ма?арске, он ?е истовремено и ?едан од службених ?езика Европске уни?е .

Ма?арски ?език специфичан ?е по томе да има велики бро? падежа ( лингвисти се не слажу око тачног бро?а, али сматра се да их има барем 18, остале сматра?у изузецима, ко?их има много), што га чини прилично компликованим за уче?е. Именица haz ко?а значи ку?а поприма облик hazbol у значе?у из ку?е , hazban у значе?у у ку?и , hazba у значе?у у ку?у , hazrol у значе?у са ку?е или ?о ку?и“, hazon у значе?у до ку?е , hazra у значе?у према ку?и , итд. Ово ?е типично за аглутинативне ?езике , као што ?е и ма?арски. У ма?арском школству се ни не користе падежи, него други системи анализе ?езика.

Комплексности ма?арске граматике доприноси и чи?еница да ма?арски не позна?е глагол имати . ?а имам се на ма?арском ?езику исказу?е са nekem van , што у дословном преводу значи мени посто?и .

Глаголи се кон?угира?у у зависности од тога, да ли има?у комплиментаран об?екат или не. Latok значи ?а видим (нешто) , али Latom a konyvet значи ?а видим к?игу .

Ма?арски ?език има пуно за?едничких речи са српским , а много речи су и ?едан и други ?език преузели из турског и немачког ?езика. Тако се на ма?арском папуча каже papucs , к?уч ?е kulcs , сто (астал) ?е asztal , итд. Има примера да ?е ма?арски ?език поза?мио словенске речи као kovacs , али има и ма?арских речи у српском ?езику, као што ?е то на пример ашов .

Особине [ уреди | уреди извор ]

Писмо [ уреди | уреди извор ]

Ма?арски се пише прилаго?еном латиницом , у ко?у су додати знакови:

• за кратке самогласнике : o и u ;
• за дуге самогласнике: a , e , i , o , ? , u , и ? ;
• слова q , x и w се обично не користе, осим код писа?а страних имена.

Одре?ени двослови ( cs , gy , ly , ny , sz , ty и zs ) представ?а?у ?едан глас.

Гласови [ уреди | уреди извор ]

Ма?арски поседу?е вокалну хармони?у , т?. самогласници у суфиксима се ме?а?у зависно од самогласника у корену.

Граматика [ уреди | уреди извор ]

Ма?арски ?е аглутинативни ?език , што значи да се користи великим бро?ем суфикса ко?и се разлику?у од падежа до падежа. Велики бро? падежа ( ?езикословци се не слажу око тачног бро?а, али сматра се да их има барем 24) чини ма?арски ?език врло сложеним за уче?е. Именица haz ко?а значи ку?а поприма облик hazbol у значе?у из ку?е , hazban у значе?у у ку?и , hazba у значе?у у ку?у , hazrol у значе?у с ку?е или о ку?и , hazon у значе?у на ку?и , hazra у значе?у на ку?у , итд.

Сложености ма?арске граматике доприноси и чи?еница да ма?арски не позна?е глагол имати . ?а имам се на ма?арском ?езику исказу?е с nekem van , што у дословном преводу значи мени ?е .

Глаголи се кон?угира?у зависно од тога има?у ли одре?ен об?ект или не. Latok значи ?а видим (уопштено)) , али Latom a konyvet значи ?а видим к?игу .

?ош неке карактеристике ма?арског:

• именице и заменице нема?у рода ( ? значи он или она )
• личне заменице се обично изостав?а?у
• посто?е одре?ени и неодре?ени члан
• нагласак ?е фиксиран на првом слогу, уз могу?ност секундарног нагласка у дужим речима
• ред речи ?е углавном слободан

Речник [ уреди | уреди извор ]

Ма?арски ?език има доста за?едничких речи са српскохрватским, а много ?е и за?едничких турцизама . Тако се на ма?арском папуча каже papucs , к?уч ?е kulcs итд.

Сличности са српским и другим словенским ?езицима [ уреди | уреди извор ]

Сличности са српским и другим словенским ?езицима су знатно високе и приметне.

Мапе [ уреди | уреди извор ]

• 
  Ма?арски ?език у Во?водини (попис из 1921)
• 
  Ма?арски ?език у Во?водини (попис из 1931)
• 
  Ма?арски ?език у Во?водини (попис из 2002)
• 
  Општине у Во?водини у ко?има ?е ма?арски ?език у службено? употреби (подаци из 2003)
• 
  Подруч?а у Трансилвани?и у ко?има ?е ма?арски ко-службени ?език (у овим подруч?има више од 20% становништва су Ма?ари)

Пример текста [ уреди | уреди извор ]

Члан 1 Универзалне деклараци?е о ?удским правима

Minden ember szabad es egyenl? meltosagga valik
szuletett. Esszel es lelkiismerettel vannak felruhazva,
es a testveriseg szellemeben banjanak egymassal.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Основе ма?арског правописа и говора

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Ма?арски ?език на Википеди?и .