Материнско удруже?е

Угледни београдски женски лекар ?ован ?ованови?, изнео ?е 4. децембра 1906 . године у ?едном кругу београдских госпо?а сво?у иде?у о оснива?у за оснива?е ?едног приватног друштва, ко?е би се бавило физичком и моралном заштитом одо?чади и мале деце. ^[1] Први састанак оснивача Материнског удруже?а отворила ?е це?ена соци?ална радница Сара Карамаркови? и том приликом истакла хуману и националну дужност жена да помогну не?ако? деци. ^[1] Сара Карамаркови? била ?е и прва председница удруже?а, а Драга ?очи? прва потпредседница. Осим ?их овом оснивачком састанку присуствовале су и ?елена Ризни?, ?ела Стоки?, Милева Барловац,Милева ?еваирови?, Мила ?ованови?, Наца Стефанови?, Софи?а ?.Иванови?, Сми?а Б. Ристи? и Христина ?ованови?. ^[2]

Први дом Материнког удруже?а отворен ?е 15. ?ануара 1907 . године у Студеничко? улици бро? 34 у Београду . Недуго потом дом ?е пресе?ен у Ресавску улицу бро? 90, у зграду ко?у ?е митрополит уступио под кири?у удруже?у. Ова? дом ?е ве? те године имати 42 детета, иако ?е био спреман за доста ма?и бро?. У ?авности ?е ово удруже?е гласно критиковано, са образложе?ем да се тако шири неморал, пошто су ве?ина шти?еница и шти?еника била ванбрачна деца. Захва?у?у?и великом угледу ко?и ?е Драга ?очи? уживала,она ?е успела да се избори и доби?е зграду где су незбринута деца смештана,тако?е се изборила да Удруже?е доби?е извесну матери?алну подршку од Београдске општине. Однос ?авности се према овом удруже?у и ?иховимшти?еницима променио када ?е покровите?ица друштва постала принцеза ?елена Кара?ор?еви? , ?ерка кра?а Петра I. ^[2] Поред помо?и општине,друштво ?е доби?ало и сталну годиш?у помо? од Санитетског оде?е?а Министарства унутраш?их дела. Рад друштва ?е помагало и Српско друштво Црвеног крста , као и бро?ни по?единци, нарочито београдски трговци. На жалост, рад друштва ?е био ограничен само на Београд, па се у унутраш?ости мало ко бринуо за незбринуту и напуштену децу. ^[2]

После Првог светског рата управа овог друштва успела ?е да сагради властити дом на углу улица Кра?а Милутина и Во?воде Миленка у Београду. Зида?е су омогу?или кра?евска породица, затим и општина града Београда, као и многи добротвори и при?ате?и друштва. Нови дом ?е свечано осве?ен и отворен 4. децембра 1925 . године. ^[1] Да би се омогу?ило отпла?ива?е дуга Хипотекарно? банци , друштво ?е други спрат овог дома издало под кири?у Државно? зубно? поликлиници. Касни?е ?е на?ена могу?ност, уз помо? државе и београдске општине, да се и та? део зграде адаптира за потребе удруже?а и самим тим бро? деце и ма?ки, ко?е ?е дом могао да прими, се знатно пове?ао. Дом ?е зидан тако да одговара захтевима модерне хиги?ене и да задово?и све потребе шти?еника. То се ?ако брзо одразило на сма?ену смртност деце, ко?а ?е 1925. године износила 30%, док ?е 1930 . године била 5%. ^[1]

У административном погеду Дом ?е био аутономна установа, управа Материнског удруже?а ?е на сарад?у позвала и Министарство соци?алне политике и народног здрав?а, као и Општину града Београда. На та? начин формиран ?е Извршни одбор ко?и управ?а Домом преко управника. Чланове Извршног одбора бирали су управа Материнског удруже?а од сво?их чланица, Министарство соци?алне политике и народног здрав?а и Општина града Београда. Председница Материнсог удруже?а ?е у?едно и председница Извршног одбора. ^[1]

Деца ко?а се прима?у у Дом [ уреди | уреди извор ]

Критери?уми за прима?е деце су ?ако сторги, пре свега што ?е сама установа била ограничених могу?ности, тако да ?е Дом био опци?а само за заиста угрожену децу и ма?ке. Одо?чад без ма?ке могла су бити прим?ена само у следе?им случа?евима ^[1]:

Находчад
новоро?енчад и одо?чад у првим месецима, ко?има ?е умрла ма?ка, а нема?у никога да их негу?е и храни
новоро?енчад из туберкулозне средине, ко?а се само прима?ем у Дом могу сачувати од инфекци?е
одо?чад ко?има се ма?ка разболела, а нема?у никога да их негу?е и храни, док им ма?ка оздрави
вештачки хра?ена одо?чад, код ко?их се пореме?а? исхране и варе?а могу савладати амбулантно
новоро?енчад у првим месецима, ко?и због слабости треба?у посебну негу и стални лекарски надзор
злостав?ана, запуштена или из ма ко?их разлога угрожена, вештачки хра?ена одо?чад

Мала деца на?више до навршетка тре?е године живота прима?у се у дом само у изузетним случа?евима, када не посто?и никава друга алтернатива.

Услови при?ема деце са ма?ком до?и?ом [ уреди | уреди извор ]

Одо?чад са ма?ком до?и?ом прима?у се у следе?им случа?евима ^[1]:

уколико ма?ка после изласка из породилишта нема кров над главом ни средства за издржава?е себе и детета. Ци? оваквог прима?а ?е да се детету у првим месецима живота осигура ма?чино млеко и веза са ма?ком, како би се ме?усобно повезали и дете постало здраво и ?ако
ако ?е до?е?е ма из ког разлога отежано, а тешко?а се не може савлдати амбулантно
ако ?е из било ког разлога угрожено до?е?е, а детету ?е ?ош неопходно и може се осигурати само прима?ем ма?ке са дететом у Дом

Боравак ма?ке са дететом у Дому био ?е вишеструко користан, многе ма?ке ко?е нису у почетку желеле дете, у Дому се зближава?у са ?им и заволе га, радом у дома?инству ма?ке су могле доста тога научити и врло често зарадити. Тако?е, да?у?и сво?е млеко деци ко?а су без ма?ке, спасавале су живот то? деци и омогу?авале да о?ача?у и буду здрава.

Деца ко?а не могу бити прим?ена у дом [ уреди | уреди извор ]

Дете ко?е родите?и желе предати у Дом само ради властитог комодитета, без икакве потребе
дете ко?е се може збринути у отворено? или полуотворено? заштити у властито? или ту?о? породици или обданишту, или ко?е ?е тамо ве? дово?но збринуто
дете чи?а ?е ма?ка здрава и жели да га се ослободи из било ког разлога
дете или ма?ка са заразном болеш?у, такве природе да би се угрозили остали шти?еници
дете или ма?ке ко?има Дом не може да пружи одговара?у?е услове и негу
када су места у Дому ве? попу?ена
ни ?една жена, са или без детета, не може се примити у Дом само да би била до?и?а друго? деци

Одлучивати о томе ко?е дете и ма?ка ?е бити прим?ено ни?е био лак посао, посебно када су места у Дому била попу?ена. Избор деце де вршио по следе?им принципима:

дете ко?е ?е ван завода у ве?о? опасности, прими?е се пре него оно ма?е угрожено
дете за ко?е ?е више вероватно да ?е прима?ем у дом бити обезбе?ено и за да?у буду?ност, а не само током боравка у Дому
дете чи?а ?е индикаци?а за прим?е у Дом документована има предност у односу на дете чи?а ни?е
уколико су сви услови ?еднаки деца се прима?у по реду, како су и при?ав?ена за при?ем. ^[1]

Платежна места у дому [ уреди | уреди извор ]

После прошире?а дома резервисано ?е и неколико места ко?а су се пла?ала, и то из два разлога ^[1].

Многе ?авне и приватне установе желеле су да сносе бар део трошква за издржава?е детета у Дому када га тамо упу?у?у. Многи родите?и, чи?ем се детету могао спасити живот само прима?ем у Дом на извесно време, радо сносе све или бар део трошкова
Дом сам ни?е имао толико средстава да би се у ?ему могао издржавати пуни бро? деце.

Две тре?ине места у Дому била су бесплатна и наме?ена на?сиромашни?о? деци, док ?е ?една тре?ина била платежна. Цифра ко?а се пла?ала била ?е 30 динара за ?едан дан и иста ?е цена била уколико би дете било само, као и ако ?е и ма?ка прим?ена са ?им. Државне и друге институци?е пла?але су половину за сво?е шти?енике, уколико би сва бесплатна места била попу?ена. Са децом иму?ни?их родите?а, ко?и су у могу?ности исплатити пун трошак за боравак, не могу се попунити више од ?едне тре?ине свих платежних места. Платежна и бесплатна деца нису се ни по ?едном критери?уму делила у Дому и била су потпуно ?еднака у свим правима и привилеги?ама.

Отпушта?е деце из дома [ уреди | уреди извор ]

Отушта?е деце из Дома ни?е био ништа лакши посао од ?иховог при?ема. Прераним отпушта?ем детета могло се угрозити све до тада постигнуто у Дому, а са друге стране ни?е било поштео према остало? деци уколико би се неко дете задржавало дуже, а ?егове потребе се могу задово?ити и ван установе. Тако су се за отпушта?е деце из Дома користили следе?и принципи ^[1]:

када престану важити узроци због ко?их ?е дете било прим?ено
када про?е одре?ено време на ко?е ?е дете било прим?ено, што се установ?авало приликом при?ема
када се установи да узроци због ко?их ?е дете били прим?ено нису посто?али
када се на?у пово?ни?и услови за дете и ван установе
када ?е она? ко?и ?е дужан да пла?а за дете заостао са пла?а?ем за ?едан месец
када се ма?ка или дете разболе од болести, ко?а се не може лечити у самом Дому, а може бити штетна по друге шти?енике. У оваквом случа?у ша?у се у одговра?у?у болницу.
када ма?ка сво?им понаша?ем угрожава рад или хиги?ену у установи, или се противи правилнику, одредбама ку?ног реда или наредбама лекара
у сваком случа?у када дете напуни три године

Ма?ка дои?а се отпушта за?едно са дететом, а дете се неретко могло задржати и по отпушта?у ма?ке, уколико би здравствени разлози то налагали. Децу ко?а су без родите?а преузима?у друге стручне установе и брину се да?е о ?има. ^[1]