Мартовски пуч
Насловна страна Времена од 28. марта 1941, дан након потписива?а приступа Тро?ном пакту.
Локаци?а	Београд ,   Кра?евина ?угослави?а
Датум	27. март 1941.
Исход	Укла?а?е Кнеза Павла Кара?ор?еви?а са власти и пад Владе Цветкови?-Мачек Проглашава?е Кра?а Петра II пунолетним, и успостав?а?е Владе Душана Симови?а Провоцира?е Сила осовине и инвази?а на ?угослави?у посредне последице : Грани Кара?ор?еви?а ко?о? припада кнез Павле Кара?ор?еви? ?е забра?ено насле?е престола. ?угослави?а ?е после Другог светског рата спадала у државе победнике, и призната ?о? ?е Истра и део око Копера и Трста .
п р у

Мартовски пуч представ?а во?ни пуч од 27. марта 1941. године, ко?и ?е извела завереничка група високих официра ?угословенске во?ске на челу са бригадним генералом во?ног ваздухопловства Бориво?ем Миркови?ем збацивши с власти трочлано кра?евско намесништво, кнеза Павла Кара?ор?еви?а , др Раденка Станкови?а , др Иву Перови?а , Владу Драгише Цветкови?а и Влатка Мачека , ко?а ?е два дана рани?е, 25. марта 1941 . потписала протокол у Бечу о приступа?у Кра?евине ?угослави?е Тро?ном пакту .

Во?ни завереници су предали власт малолетном кра?у Петру II Кара?ор?еви?у и основали Владу на чи?ем челу се нашао ?едан од ?их, командант Во?ног ваздухопловства арми?ски генерал Душан Симови? , а за потпредседника владе академик Слободан ?ованови? .

Во?ни завереници су били подстакнути на пуч од по?единих дома?их антинемачких политичких опозиционих кругова, као и на во?на и политичка обе?а?а У?еди?еног Кра?евства , ко?а се тада налазила у рату са Немачком . Подстица? завереницима за пуч ?е дат и од стране Москве ко?а ?е тиме желела да одложи немачки напад на СССР , ко?и се увелико припремао.

Стица?ем околности се ова? дога?а? десио на 32. годиш?ицу абдикаци?е кра?еви?а ?ор?а Кара?ор?еви?а у корист свог мла?ег брата Александра .

Британска улога [ уреди | уреди извор ]

Пошто су Британци зак?учили да се од кнеза Павла Кара?ор?еви?а ?ништа више не може очекивати“, британска влада издала ?е налог да се ?предузму мере за промену владе у Београду, чак и путем државног удара“. Главни посао око подстица?а ?државног удара“ имала ?е да обави Управа за специ?алне операци?е ? СОЕ, ко?а ?е од лета 1940 . стварала сво?е упориште углавном у моравско? Срби?и. Игра?у?и на савезништво са Србима из Првог светског рата и на новац, агенти СОЕ везали су за себе ?едан ве?и бро? ви?ени?их ?уди у националним удруже?има и у Зем?орадничко? и Самостално? демократско? странци .

Британци су прво покушали да, преко СОЕ, изазову кризу владе и тако спрече или одложе потписива?е пакта. Под утица?ем ?ихових ?уди, министри Бранко Чубрилови? , Ср?ан Будисав?еви? и Михаило Константинови? поднели су оставке 20. марта. Константинови? ?е сутрадан повукао оставку. Али онда пред ?им по?авио се Милош Тупа?анин са упозоре?ем да ?е ?слаби? и кукавица“ и да ?е му се о ?судбини одлучити на кра?у рата“, па ?е тре?а одлука постала дефинитивна. За Тупа?анина се тврдило да ?е ?примио од британског Интели?енс сервиса 500.000 фунти стерлинга, чиме ?е подми?ивао и остале пучисте“. Уз агенте СОЕ, на подстица?у пуча радили су и ваздухопловни аташеи британског посланства у Београду. ?едан од ?их, Меплебек, био ?е близак при?ате? ?угословенског генерала ваздухопловства Бориво?а Миркови?а , организатора пуча. Под ?еговим утица?ем, вишегодиш?и завереник Миркови? решио ?е да пуч изведе у првим сатима 27. марта . Сам Миркови? пронашао ?е политичког во?у пуча у команданту ваздухопловства арми?ском генералу Душану Симови?у . Вече пред полазак ?угословенске делегаци?е за Беч , Симови? ?е упозорио кнеза Павла да потписива?е Пакта може изазвати побуну ?егових официра против Намесништва. То упозоре?е ни?е схва?ено озби?но. Влатко Мачек ?е приметио да никад ни?е чуо да ?е неки пуч на?ав?ен па онда извршен. Повод за во?ни удар био ?е дога?а? ко?и се догодио 25. марта 1941 . године. Тог дана, председник Владе Кра?евине ?угослави?е, Драгиша Цветкови? ?е за?едно са министром иностраних послова Александром Цинцар-Маркови?ем и немачким министром иностраних послова фон Рибентропом , у бечком дворцу Белведере потписао протокол о приступа?у ?угослави?е Тро?ном пакту .

Британска употреба српског патриотизма [ уреди | уреди извор ]

У изазива?у пуча, Британци су рачунали и са представом ко?у ?е у сво?о? истори?и о Србима, прво? на енглеском ?езику, оставио Херолд Темпрели . По то? представи, Срби су у ста?у да свом владару опросте многе недостатке, али не и недостатак патриотизма. Владар кога Срби оптуже за непатриотизам, пре или касни?е, бива натеран на абдикаци?у или уби?ен. Британци су добро знали да ?е ?пре?утна оптужба“ за непатриотизам Павла ве? пратила неко време. Од 24. марта СОЕ ?е радила свим силама да се пресуда што пре изврши.

У ци?у уси?ава?а епске димензи?е српског патриотизма, преко, у ?угослави?и веома слушаног, ?ради?а слободних наци?а“ емитован ?е 26. марта запа?ив говор Леополда Емери?а , министра за Инди?у , ко?и ?е важио за давнаш?ег при?ате?а Срба. Емери ?е народима ?угослави?е поручио да ?угословенска влада не може полагати право на то да ?едним сво?им потписом ?отпише част и независност 16 милиона ?угословена“.

Пуч [ уреди | уреди извор ]

За заверенике било ?е изузетно важно то што су се, почетком марта, британске трупе искрцале у Грчко? . У?утро 26. марта, Душан Симови? ?е разговарао са британским во?ним аташеом о дета?има помо?и у случа?у рата ?угослави?е са Осовином, до кога ?е по ?еговом миш?е?у морало до?и ако пуч успе. По подне, Бориво?е Миркови? ?е Симови?у саопштио одлуку да током но?и ?уклони изда?нике“. Пред одсудним кораком, Симови? се препао и затражио да се пуч одложи. Миркови? се ни?е поколебао. Одмах ?е почео да припрема пуч као да се ради о во?но? вежби. Пред поно? 26-тог на 27-ми издао ?е наре?е?е да се почне. Ваздухопловни пуковник Драгутин Сави? ?е преузео контролу над земунским аеродромом, арми?ски пуковник Дими? над савским мостовима. У центар Београда, за тенковима дошла ?е пешади?а; ваздухопловни пуковник Ст?епан Буразови? преузео ?е градску управу, управу полици?е и београдску радио-станицу; гарди?ски ма?ор Живан Кнежеви? преузео ?е део града у ко?ем су била смештена разна министарства и Главни ?енералштаб и ухапсио Цветкови?а , ?егове министре и генерала Петра Коси?а , гарди?ски пуковник Сто?ан Здравкови? преузео ?е кра?евски двор; потпуковник Миодраг Лози? преузео ?е контролу главне поште у Београду, а неки други официри преузели су контролу гарди?ске касарне и аутокоманде. Око 3 сата све ?е било готово и власт кнеза Павла окончана. Изгуб?ен ?е само ?едан живот и то несретним случа?ем. ^[2] Миркови? ?е онда позвао Симови?а , ко?и ?е из кревета дошао у Главни генералштаб и преузео политичко во?ство после извршеног преврата. За ?им су убрзо стигли министарски кандидати. За ?едног од ?их, Милана Грола , причало се да ни?е ?знао да ли га хапсе или воде у владу“ када су га официри подигли из посте?е. Присутним министарским кандидатима, Симови? се обратио речима: ?Господо, да?ем вам пола сата времена, да се договорите ко ?е ко?е министарство да прими, а ако се не сложите ?а ?у вам прочитати.“ Пошто ?е пога?а?е око распореда по страначком к?учу потра?ало, у ?едном тренутку ?е Слободан ?ованови? ушао код Симови?а и предложио му да иза?е са сво?ом листом министара, ?ер се ?ови политичари не?е никад споразумети“. Потом, Симови? ?е ?прочитао“ ко ко?е место доби?а у ?егово? влади.

Промена извршена пучом покривена ?е Кра?евом прокламаци?ом, ко?ом ?е Петар II , пет и по месеци пре пунолетства, преузео кра?евску власт. У прокламаци?и ?е наглашено да ?е во?ска свргнувши Намесништво и дотадаш?у владу ?извршила сво? задатак према Кра?у и Ота?бини“, и да ?е мандат за нову владу поверен генералу Душану Симови?у . Током 27. марта, та прокламаци?а ?е неколико пута читана на ради?у, гласом младог кра?а. Али он ?е та? сво? први акт видео и потписао тек увече. Прокламаци?а, ко?у ?е Симови?у на редакци?и поднео Радо?е Кнежеви? , а ко?у ?е изгледа саставио Слободан ?ованови?, ни?е се могла доставити младом кра?у, па ?е однета у радио, где ?у ?е на?ав?ен као кра?, прочитао капетан корвете ?аков ?овови? . ^[3] У 10 сати преко ради?а, ?у име свих владика српских, сакуп?ених на Светом Архи?ере?ском Сабору“ и у сво?е име, патри?арх Гаврило Дожи? ?е благословио пуч.

Демонстраци?е [ уреди | уреди извор ]

Чим се сазнало за пуч, улице су испу?ене масом света: ?Београд ?е изгледао као ?една кошница пчела“. Певане су патриотске песме и узвикиване пароле против Хитлера и Мусолини?а . Главне пароле биле су Живео Кра? Петар II и Доле влада . Остале пароле су биле Живела ?угослави?а , Живела во?ска , Пакт са Руси?ом , Пакт са Америком .

Пароле ко?е су биле намештене према енглеском схвата?у српске истори?е су: Бо?е рат него пакт , Бо?е гроб него роб, Нема рата без Срба . Реч?у Мирка Кости?а , ?мало би ко од народних манифестаната на пита?е: хо?еш ли рат“, одговорио ?бо?е рат него пакт“, а на ?бо?е гроб него роб“ чуло би се из народа ?гробом икад, робом никад“.

У раним ?утар?им часовима ?една група демонстраната ?полупала ?е немачке бирое, поломила врата и прозоре и поцепала папире ко?и су се унутра налазили“. До десет сати, градом су залепршале ?угословенске, енглеске, француске и америчке заставе; немачка застава била ?е спа?ена.

Сутрадан после благодаре?а у Саборно? цркви, немачки посланик Виктор фон Херен ?е ?вре?ан, а гомила ?е п?увала на ?егов аутомобил“. Око 10 сати ме?у демонстрантима су се по?авили комунисти, насто?е?и да наметну пароле о савезу са Сов?етским Савезом. Тада су на том скупу говорили Светозар Вукманови? и Милован ?илас а ?една зграда на тргу Слави?а била ?е иски?ена црвеним заставама.

Слав?е у Британском посланству и У?еди?еном Кра?евству [ уреди | уреди извор ]

У?утро 27. марта у Британском посланству у Београду се славило уз шампа?ац. За британску владу, пуч ?е значио отвара?е новог фронта на коме ?е Хитлер барем привремено трошити снагу. На вест о успешно изведеном пучу британски преми?ер Винстон Черчил ?е из?авио:

?угословенска наци?а рано ?утрос ?е пронашла сво?у душу.

Мотиви пучиста [ уреди | уреди извор ]

Главни цивилни завереник, Радо?е Кнежеви? , 1937. био ?е у сво?о? 36. години, по налогу кнеза Павла , са места кра?евог професора француског ?езика, став?ен у пензи?у. До тога ?е дошло пошто ?е Кнежеви? у дворском спору изме?у к?еги?е Олге и кра?ице Мари?е стао на страну кра?евске удовице преко ко?е су изгледа покушали да делу?у опозиционари.

За стари?им братом Радо?ем ишао ?е и мла?и Живан Кнежеви? , ма?ор у Кра?ево? гарди , око кога су се окуп?али мла?и елитни официри. ?ихов национални понос пога?ала ?е Владина проосовинска политика, али и прича о томе да кнез Павле намерава да Петра II Кара?ор?еви?а лиши престола.

На српском националном нивоу, мотиви пучиста могу се свести на два. ?едан ?е лежао у неприхвата?у хрватског одлучу?у?ег утица?а на државне послове, ко?и ?е успостав?ен после Цветкови?-Мачековог споразума . Други мотив било ?е тешко незадово?ство намесником Павлом, ко?е се концентрисало око раширене приче да он намерава, уз Хитлерову подршку, да отме престо ?сирочету“.

Мачекова иде?а о во?ном походу на Београд [ уреди | уреди извор ]

Хрвати су пуч схватили као ?атак на постигнуту хрватску аутономи?у у Бановини Хрватско? “. Влатко Мачек ?е био спреман да брани и кнеза Павла и хрватске позици?е стечене под Павловим намесништвом. ^[4] Око 7. из?утра 27. марта, кра?евски воз ко?им ?е Павле путовао за Брдо код Кра?а био ?е заустав?ен у Загребу . Командант Четврте арми?е, генерал Петар Неде?кови? , ста?ао ?е на станици са Симови?евим налогом да се свргнути намесник врати у Београд. Утом, стигао ?е Мачек одмах из?авивши: ?Ово што су урадили у Београду ни?е никакво добро. ?а сам био са кнезом Павлом и са ?им и падам. ?а сам слободан да одлучим да?у ситуаци?у, тако исто и хрватски народ.“ Затим, у прат?и генерала Неде?кови?а упутио се са Павлом у Банске дворе. У ме?увремену, добио ?е реч шефа загребачке полици?е да ?е, по ?еговом наре?е?у, ухапсити Неде?кови?а.

У ?едно? канцелари?и Банских двора, у присуству бана Ивана Шубаши?а , Аугуста Кошути?а и ?ура?а Кр?еви?а , Мачек ?е изнео сво? план. Пошавши од тога да пуч не треба сматрати као свршен чин, предложио ?е одмах да се смени генерал Неде?кови? ?и по потреби ухапси“, а да се на ?егово место постави командант дивизи?е у Загребу генерал Август Мари? , ко?и ?е иначе Хрват и ко?и ?е веран кнезу Павлу Кара?ор?еви?у. Са таквом променом требало ?е послати пукове из Хрватске против побу?еника у Београду. Пошто ?е осла?а?у?и се на пречански фронт, однео победу над Србима из моравске Срби?е на политичком плану, Мачек ?е то исто хтео да учини и на во?ном.

Кнез Павле ни?е прихватио Мачеков предлог. Он ?е прихватио пуч као свршен чин, па ?е зак?учио да би позив во?сци да стане уз Намесништво био акт побуне против кра?а. На Мачеков аргумент да се не би радило о побуни, него о покуша?у ?заштите Кра?а од ?едне групе неодговорних официра“ , Павле ?е завапио: ?Па то значи гра?ански рат! Мени ?е побу?еници поклати децу у Београду, како би ми се лично осветили.“ ?ош ?е рекао да ?е уморан од државних послова и да му ?е ?едина же?а да напусти зем?у.

У тренутку Павловог клону?а, зазвонио ?е телефон: Душан Симови? ?е тражио од Мачека да, са сво?а четири министра из Цветкови?еве владе, као потпредседник у?е у ?егову владу. Одговара?у?и на Мачекове услове, Симови? ?е прихватио Споразум Цветкови?-Мачек, и ?ош обе?ао ?потпуну аутономи?у Хрватима“. Што се Тро?ног пакта и спо?не политике тиче, о томе ?е имало да се реши чим Мачек до?е на седницу владе. Уз Павлов наговор, Мачек ?е пристао да ?егови министри у?у у Симови?еву владу, а сам ?е сво? улазак одложио за неколико дана.

До поднева, када ?е кренуо за Београд, кнез Павле ?е преко британског конзула у Загребу, упутио молбу британско? влади да му интервенци?ом код Симови?еве владе олакша одлазак у Грчку и дозволи долазак у Лондон . Док ?е путовао за Београд, Бориво?е Миркови? и ?егови ави?атичарски официри нава?ивали су да се сврнути Кнез-намесник стре?а. Ипак, та солуци?а остав?ена ?е само за случа? одби?а?а оставке. Одмах по приспе?у у Београд, око 7 увече, Павле ?е беспоговорно, са осталом дво?ицом намесника, потписао оставку, спаковао се и са породицом пред поно? пошао пут Грчке. Британци су свог бившег ?при?ате?а“ упутили у Кени?у са статусом ?политичког затвореника“.

Нова влада [ уреди | уреди извор ]

Нова влада ?е састав?ена од воде?их представника свих знача?них политичких странака. Илегална Комунистичка парти?а ?угослави?е ни?е била заступ?ена, нити су антикомунистичке мере попустиле. Нова влада се у том погледу ни?е разликовала од старе, а тако?е ?е хтела избе?и очити изазов Хитлеру. Влада ?е била кра??е раз?еди?ена и због тога слаба. Миш?е?е чланова Симови?евог кабинета о основном проблему рата или мира с Немачком била су оштро поде?ено у две групе. Осим председника владе Симови?а (ко?и ?е уз то био и начелник Главног ?енералштаба ) и генерала Бого?уба Или?а , министра во?ске и морнарице, противници пакта са Немачком били су Ср?ан Будисав?еви? (унутраш?и послови) и Сава Косанови? (снабдева?е), обо?ица чланови Самосталне демократске странке; Бранко Чубрилови? (по?опривреда), члан Зем?орадничке странке, и Радо?е Кнежеви? (министар двора), члан скоро Демократске странке. На супротном кра?у били су они чланови кабинета ко?и су искрено хтели да ?угослави?а испуни обавезе преузете ступа?ем у Тро?ни пакт 25. марта и ко?и су тражили додатне гаранци?е у нади да ?е на та? начин сачувати мир и територи?ални интегритет зем?е. Осим Мачека као првог потпредседника, у ту су групу спадала и четири члана Хрватске се?ачке странке: Иван Андрес (трговина и индустри?а), ?осип Торбар (поште и телеграфи), ?ура? Шуте? (финанси?е) и Бариша Смо?ан (министар без портфе?а); Момчило Нинчи? (спо?ни послови), члан Радикалне странке ; ?афер Куленови? (шуме и руде) из ?угословенске муслиманске организаци?е , и два члана Словеначка народна странка , Фран Куловец (?авни радови) и Миха Крек (министар без портфе?а). Преосталих седам чланова кабинета били су у средини, неки од ?их склони?и прво?, а неки друго? групи. То су били Милан Грол (соци?ална политика и народно здрав?е) и Божа Маркови? (правда), обо?ица из Демократске странке ; Милош Трифунови? (просвета) из Радикалне странке; Бого?уб ?ефти? (саобра?а?) и ?ово Ба?анин (министар без портфе?а) чланови ?угословенске народне странке и Марко Дакови? (министар без портфе?а), црногорски политичар. ^[5]

Из?аве по?единих актера о пучу [ уреди | уреди извор ]

Ова? оде?ак би требало проширити . Можете помо?и додава?ем садржа?а .

• Кнез Павле Кара?ор?еви? 22. октобра 1975. у преписци са Костом Ст. Павлови?ем: "Мо? ?едини ци? ?е био прво да средим прилике у зем?и ? ако се се?ате одмах сам вратио и ослободио толике политичаре ? па затим гледао да се поново врати демократи?а и старе парти?е. А на?главни?е да решим хрватско пита?е. Као што знате били смо окружени непри?ате?има? ?анка Пуста у Ма?арско? , богзна каква пуста у Бугарско? , а да не говорим о Итали?и . Французи нису допустили да се спомене Итали?а на процесу у Ексу ^[а] (то ми ?е рекао Пол Бонкур) а Енглези су правили велики притисак да не проузроку?емо ма шта против Итали?е. (После, кад ?е букнуо рат са Етиопи?ом друкчи?е су мислили). Дакле, ?ош ?е само требало да се посва?амо са Немачком и да се она сложи са Итали?ом и нашим другим непри?ате?има те да пропаднемо. To ми и данас изгледа да ?е био ?едини излаз из ?едне тешке ситуаци?е, ?ер нас нико не би спасавао нити се за нас борио. На жалост и данас има ?уди ко?и то не?е разумети. Г-?а Оти ми ?е препоручена од великог при?ате?а. ко?и ?е имао велики положа? у Енглеско? ?ер, студира?у?и архив, била ?е пренеражена колико су многи писци нетачно описали мо?у политику. Ви ?ете можда веровати да сам увек био нападан и никад се нисам бранио. Остав?ам мла?им генераци?ама да прона?у истину и мислим да су ве? почели друкчи?е да гледа?у на извесне дога?а?е. Сад морам да се зауставим, ?ер у мо?им годинама и са мо?ом болеш?у брзо се заморим." ^[6]
• ?осип Броз Тито , 4. годиш?ица дога?а?а 27. марта 1945. у Београду : "Другови и другарице, гра?ани и гра?анке! Нисам мислио да данас овд?е, на овом величанственом збору, говорим. Али, ? сматра?у?и да ?е ово велики дан, годиш?ица оног хистори?ског преокрета У на?тамни?е доба, када ?е ?емачки фашизам порушио скоро читаву Европу, да ?е на та? хистори?ски дан овд?е, на улицама Београда, народ Срби?е, народ осталих ди?елова ?угослави?е, Хрватске, Словени?е и других, дао отпор и казао: Не, бо?е рат, него пакт! Хо?у овом приликом да кажем ?едну чи?еницу, ко?у би многи хт?ели да изврну и да ?е скрену у другом правцу. Двадесет и седмог марта 1941. године извршен ?е та? преокрет зато, ?ер ?е то народ одоздо хтио. Ни?е то ствар по?единаца, ствар мале групе, то ?е ствар читавог народа. Без тога не би се могло извршити оно што се извршило. По?единци су учинили оно што ?е упела маса, што ?е хтио народ. Ова? велики празник, 27 март, ко?и улази у хистори?у нашег народа, ?есте доказ силне, непоколебиве во?е за независнош?у, за сво?ом слободом и за очува?ем свога опстанка. ?а сам сретан што данас овд?е, пред овим величанственим збором могу да вам честитам ова? велики празник - 27. март. Нека буде ова? 27. март нови подстрек за нова величанствена д?ела на по?у обнав?а?а и изград?е наше напа?ене херо?ске зем?е. Као што ?е 27. март 1941. године био бо?ни зов под оруж?е, за одбрану ове зем?е, нека ова? 27. март буде зов за изград?у, за сретну и бо?у буду?ност наших народа. Ова? празник славимо у знаку коначне поб?еде над на?ве?им непри?ате?ем наших народа и над на?ве?им непри?ате?ем читавог чов?ечанства." ^{[7] [8]}
• Драгиша Цветкови? , шеф владе пре пуча и потписник приступа Тро?ном пакту у име Кра?евине ?угослави?е, кра?ем 1950-их током егзила у Француско? ?е дао ?едан интерв?у тадаш?ем уреднику Дуге Драго?убу Голубови?у. Тврдио ?е да ?е пре потписива?а споразума питао сов?етску, америчку, па и британску владу о томе шта да ради, и да су му сви одговорили да треба да га потпише. Рекао ?е да за те тврд?е има и писмене доказе ко?е на захтев може да покаже, а и ни?е се осе?ао кривим што ?е потписао та? споразум ?ер по ?ему ни?е имао излаза, а и то му ?е наредио кнез Павле . ^[9] Ни?е наведено да ли ?е документе ко?и потрв?у?у то да су му америчка, сов?етска и британска влада рекле да потпише споразум показао Драго?убу Голубови?у. Током боравка у егзилу ?е писао и говорио да тражи да се образу?е екипа релевантних струч?ака на Балкану ко?и би проценили да ли ?е потписива?е Тро?ног пакта била изда?а или частан покуша? да се спречи кланица у ко?о? ?е погинуло 1,8 милиона ?угословена. У емиграци?и су по?едини политичари и званичници кра?евине ?угослави?е, ко?и су били на супротним странама током Мартовског пуча, нападали ?едне друге преко штампе. Одговара?у?и на ?едан текст Радо?а Кнежеви?а , Цветкови? ?е за 27. март написао: ^[10]

• Унук Душана Симови?а , ко?и се тако?е зове Душан Симови?, поводом 75. годиш?ице Мартовског пуча ?е за Политику дао ?едан кра?и интерв?у. У ?ему ?е рекао да се генерал Симови? пре пуча консултовао са патри?архом Гаврилом Дожи?ем и ви?ени?им политичарима и интелектуалцима и да нико ни?е веровао во?и Тре?ег ра?ха ко?и ?е газио гаранци?е дате силама попут Британи?е и Француске, а ве? се наслу?ивало да ?е напасти и Ста?ина . Додао ?е и да ?е кнез Павле од Хитлера добио више нереалних обе?а?а, попут припа?а?а дела Грчке око Солуна, или да немачка во?ска не?е чак ни пролазити ?угослави?ом и упозорио ?е државни врх да споразум са Осовином нико не?е прихватити. ?егов унук ?е убе?ен да без пуча Хитлер можда не би тако силовито напао ?угослави?у, али би ?е свакако окупирао, а вероватно и распарчао и без пактира?а и са тим папиром од 25. марта. ^[11]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Викизворник има изворни текст повезан са чланком Кра?евска прокламаци?а од 27. марта 1941. .

Викизворник има изворни текст повезан са чланком Оставка кра?евских намесника од 27. марта 1941. .

• Човек ко?и ?е Хитлеру рекао Не (РТС Мерила времена - Званични канал)
• ?27. март“ , Интернет страница о 27. марту 1941.
• ?Кнез Павле принц сурове српске легенде“ Архивирано на са?ту Wayback Machine (1. ?ул 2020), Миодраг ?анкови?, Вечер?е новости , фе?тон, 21 наставак, 13. ?ул - 2. август 2003.
• ??угослави?а у Тро?ном пакту“ , Др Петар Опачи?, Вечер?е новости , фе?тон, 8 наставака, 16 - 23. март 2006.
• ?Ексклузивно: Трезор кнеза Павла“ , Миодраг ?анкови? и Ве?ко Лали?, Вечер?е новости , фе?тон, 25 наставака, 25. децембар - 20. ?ануар 2006/07.
• ?Београд, народ кличе кра?у Петру II - 27. март 1941.“ , Филм о демонстраци?ама 27. марта 1941., на интернет страници ?ут?уб
• Британци финансирали преврат 1941. године (?Политика“, 30. септембар 2012)
• Мало познати документи баца?у другачи?е светло на 27. март у Београду (?Вечер?е новости“, 29. март 2015)
• ?Срби?а вра?а маестрално сво? дуг Француско? 1914?1918.” (?Политика“, 28. март 2016)
• Како ?е Срби?а рекла не Хитлеру (?Политика“, 26. март 2016)
• Предрасуде о 25. и 27. марту 1941. (?Политика”, 23. март 2019)