Протокол Афричке комиси?е за ?удска права и права народа о правима жена у Африци познати?и као Мапуто протокол гаранту?е свеобухватна права жена ук?учу?у?и право да учеству?у у политичким процесима, друштвену и политичку ?еднакост са мушкарцима и контролу над сопственим репродуктивним здрав?ем. Усво?ен ?е од стране Афричке уни?е у оквиру Афричке комиси?е за ?удска права и права народа, 11. ?ула 2003 у Мапуту , држава Мозамбик . ^[1]

Порекло [ уреди | уреди извор ]

Након призна?а да су женска права често маргинализована у оквиру ?удских права, организован ?е састанак од стране Жена у закону и разво?у у Африци (Women in Law and Development in Africa (WiLDAF)) у марту 1995. године, у Ломеу, Того и позвао на разво? одре?еног протокола уз помо? ко?ег би се адресирала права жена. ОАУ ?е захтевала од Афричке комиси?е за ?удска права и права народа да разви?е такав протокол на свом 31. редовног заседа?а у ?уну 1995. године, у Адис Абеби , Етиопи?а .

Први нацрт произведен од стране експертске групе припадника Афричке комиси?е за ?удска права и права народа, представника афричких невладиних организаци?а и ме?ународних посматрача, у организаци?и АК?ППН у сарад?и са Ме?ународном комиси?ом правника, предат ?е комиси?и на сво?о? 22. седници у октобру 1997. године. Ревизи?а у сарад?и са ук?ученим невладиним организаци?ама одржана ?е на различитим седницама од октобра до ?ануара, а у априлу 1998. године, 23. седница Афричке комиси?е за ?удска права и права народа одобрено ?е именова?е адвоката из Конга (Julienne Ondziel Gnelenga), као првог специ?алног известиоца о женским правима у Африци, захтева?у?и од ?е да ради у правцу усва?а?а нацрта протокола о женским правима. Секретари?ат ОАУ примио ?е попу?ени нацрт 1999. године, а 2000. године у Адис Абеби ?е припо?ен Нацрт Конвенци?е о традиционално? пракси у за?едничко? седници Интер Афричког комитета и Афричке комиси?е за ?удска права и права народа. Након да?ег рада на састанцима и конференци?ама током 2001. године, процес ?е у засто?у и протокол ни?е представ?ен на самиту АУ 2002. године. ^[2]

Почетком 2003. године, Равноправност Сада ( Equality Now) дома?ин конференци?е женских група, организу?е кампа?у да убеди Афричку уни?у да усво?и протокол, и текст протокола ?е доведен до ме?ународних стандарда. То ?е било успешно, Афричка уни?а ?е наставила процес и завршен документ ?е званично усво?ен од стране секци?е на самиту Афричке уни?е, 11. ?ула 2003. године. ^[2]

Усва?а?е и потвр?ива?е [ уреди | уреди извор ]

Протокол ?е усво?ен од стране Афричке уни?е 11. ?ула 2003. године на другом самиту у Мапуто , Мозамбик . ^[3] Дана 25. новембра 2005. године, пошто ?е потврдило потребних 15 чланица зема?а Афричке уни?е, Протокол ?е ступио на снагу. ^[4]

Од 53 зема?а чланица у Афричке уни?е, шефови држава 46 зема?а потписали су протокол, а од ?ула 2010. године, 28 од тих зема?а потврдило ?е и депонован протокол. ^[5]

Зем?е ко?е су потписале [ уреди | уреди извор ]

Алжир, Ангола, Бенин, Буркина Фасо, Бурунди, Камерун, Централноафричка република, Чад, Обала Слоноваче, Комори, Конго, ?ибути, Демократска република Конго, Екватори?ална Гвине?а, Етиопи?а, Габон, Гамби?а, Гана, Гвине?а Бисао, Гвине?а, Кени?а, Либи?а, Лесото, Либери?а, Мадагаскар, Мали, Мозамбик, Маурици?ус, Намиби?а, Нигери?а, Нигер, Руанда, Сахарска Арапска Демократска Република, Сао Томе и Принципе, Сенегал, Се?шели, Си?ера Леоне, Сомали?а, ?ужна Африка, Судан, Свазиленд, Танзани?а, Того, Уганда, Замби?а, Зимбабве. ^[5]

Зем?е ко?е су потврдиле [ уреди | уреди извор ]

Ангола, Бенин, Буркина Фасо, Камерун, Зеленортска Острва, Комори, Демократска република Конго, ?ибути, Гамби?а, Гана, Гвине?а Бисао, Либи?а, Лесото, Либери?а, Мали, Малави, Мозамбик, Мауритани?а, Намиби?а, Нигери?а, Руанда, Сенегал, Се?шели, ?ужна Африка, Танзани?а, Того, Уганда, Замби?а, Зимбабве, Кени?а. ^[5]

Зем?е ко?е нису ни потписале ни потврдиле [ уреди | уреди извор ]

Боцвана, Египат, Еритре?а, Тунис ^[5]

Уздржани [ уреди | уреди извор ]

На самиту Мапуто, неколико зема?а изразиле су суздржаност.

Тунис, Судан, Кени?а, Намиби?а и ?ужна Африка показали су резервисаност према неким брачним клаузулама. Египат, Либи?а, Судан, ?ужна Африка и Замби?а о “правосудно? сепараци?и, разводу и пониште?у брака.” Бурунди, Сенегал, Судан, Руанда и Либи?а са чланом 14, ко?и се односи на “право на здрав?е и контролу репродукци?е.” Либи?а изразила резервисаност на тачке ко?е се односе на сукобе. ^[3]

Чланови ^[5] [ уреди | уреди извор ]

Главни чланиви протокола су:

• Члан 1: Дефиници?е
• Члан 2: Елиминиса?е свих облика дискриминаци?е жена
• Члан 3: Право на досто?анство
• Члан 4: Право на живот, интегритет и безбедност личности
• Члан 5: Откла?а?а штетних пракси (Ово се односи на сака?е?а женских генитали?а и друге традиционалне праксе ко?е су штетне за жене)
• Члан 6: Брак
• Члан 7: Раздва?а?е, развод и пониште?е брака
• Члан 8: Приступ правди и ?еднаку заштиту пред законом
• Члан 9: Право на учеш?е у политичком и процесу доноше?а одлука
• Члан 10: Право на мир
• Члан 11: Заштита жена у оружаним сукобима
• Члан 12: Право на образова?е и обуку
• Члан 13: Економска и соци?ална права заштите
• Члан 14: Здрав?е и репродуктивна права
• Члан 15: Право на безбедност хране
• Члан 16: Право на адекватно станова?е
• Члан 17: Право на позитиван културни садржа?
• Члан 18: Право на здраву животну и одрживу средину
• Члан 19: Право на одрживи разво?
• Члан 20: Права удовица
• Члан 21: Право на насле?ива?е
• Члан 22: Посебна заштита стари?их жена
• Члан 23: Посебна заштита жена са инвалидитетом
• Члан 24: Посебна заштита жена у неприлици
• Члан 25: Лекови

Опозици?е [ уреди | уреди извор ]

Посто?е два посебно спорна фактора воде?е опозици?е протокола: ?егов чланак о репродуктивном здрав?у, ко?ем се углавном противе католици и остали хриш?ани, а ?еговим чланцима о сака?е?а женских генитали?а, полигамним браковима и другим традиционалним праксама, ко?има се углавном противе муслимани. ^[4]

Хриш?анска опозици?а [ уреди | уреди извор ]

Папа Бенедикт XVI ?е описао протокол као "покуша? да се кришом триви?ализу?е абортус ". Римски католички бискупи Африке противе се Мапуто Протоколу ?ер дефинише абортус као ?удско право. Про-ла?ф организаци?а базирана у САД, Human Life International га опису?е као "тро?ански ко? за радикални дневни ред". ^[6]

У Уганди, мо?ни за?еднички хриш?ански савет улаже напоре да ратифику?е споразум на основу тога што члан 14, у гарантова?у абортуса "у случа?евима сексуалног злостав?а?а, силова?а, инцеста, и где наставак трудно?е угрожава ментално и физичко здрав?е ма?ке или живот ма?ке или фетуса "ни?е у складу са традици?ом хриш?анског морала. У отвореном писму упу?еном влади и народу Уганде у ?ануару 2006. године, конференци?а католичких бискупа Уганде покренули су сво?е против?е?е са ци?ем ратификаци?е Протокола Мапуто. Он ?е ипак ратификован 22. ?ула 2010. ^{[ тражи се извор ]}

Муслиманска опозици?а [ уреди | уреди извор ]

У Нигеру, парламент ?е гласао 42 према 31, са 4 уздржана, против ратификаци?е у ?уну 2006. године; у ово? муслиманско? зем?и, неколико традици?а забра?ено ?е протоколом. Групе Нигери?ских муслиманки у 2009. години окупили су се у знак протеста због онога што назива?у "Сатански Мапуто протокол", наводе?и границе брака дево?чица и абортус као осуду. ^[7]

У ?ибути?у, ме?утим, Протокол ?е ратификован у фебруару 2005. године, након субрегионалне конференци?е о сака?е?а женских генитали?а организован од стране владе ?ибути?а и Мира без правде , на ко?о? ?е усво?ена Деклараци?а о сака?е?у женских генитали?а. У документу из?ав?у?е да Куран не подржава генитално сака?е?е жена, а напротив исказу?е да ?е генитално сака?е?е жена против правила ислама. ^[8]

Референце [ уреди | уреди извор ]