Мануел Нори?ега
Мануел Нори?ега након зароб?ава?а
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1934-02-11 ) 11. фебруар 1934.
Место ро?е?а	Панама , Панама
Датум смрти	29. ма? 2017. ( 2017-05-29 )  ( 83 год. )
Место смрти	Панама , Панама
Образова?е	Western Hemisphere Institute for Security Cooperation

Мануел Антонио Нори?ега Морено ( шп. Manuel Antonio Noriega Moreno ; 11. фебруара 1934 ? 29. ма? 2017 ^[1] ) био ?е генерал и во?ни диктатор Панаме од 1983 . до 1989 . године.

Нори?ега ?е од кра?а 1950их био сарадник ЦИА -е. Власт ?е преузео 1983. и био ?е ?едан од на?важни?их америчких савезника све до Америчке инвази?е Панаме 1989. године када су га се С?еди?ене Државе одрекле због оптужби за трговину дрогом и пра?е новца. Нори?ега ?е зароб?ен у акци?и и пребачен у САД. Су?ено му ?е 1992, а сво?у казну ?е одлежао 2007. године. САД су га испоручиле Француско? 27. априла 2010. године да би му се и тамо судило за пра?е новца.

Споми?е се у ?едном делу песме Ултра, мега, гига, риба ко?у пева Тап 011 . ^[2]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Нори?ега ?е ро?ен у Панама Сити?у 11. фебруара 1934. године. Определио се за кари?еру професионалног во?ника. На?ве?и део образова?а добио ?е у перуанско? Во?но? школи Хориолос у Лими . Тако?е ?е прошао обуку из обавешта?ног и контраобавешта?ног рада у Школи Америка у Форт Галику 1967, као и курс психолошких операци?а у Форт Брагу , Северна Каролина . Промовисан ?е у припадника Панамске националне граде 1967, а у чин поручника ?е унапре?ен 1968. Тврди се да ?е био во?ничке завере да се уклони са власти Арнулфо Ари?ас , мада по Нори?еги, ни он ни ?егов ментор Омар Торихос нису били умешани. У борби за власт након ко?а ?е уследила, ук?учу?у?и и неуспели пуч из 1969, Нори?ега ?е подржавао Торихоса. Тори?ос га ?е унапредио у чин потпуковника и поставио за шефа во?не обавешта?не службе.

Омара Торихоса ?е на месту команданта Панамске националне гарде наследио Флоренсио Флорес Агилар . ?ега ?е следе?е године наследио Рубен Дарио Паредес , а Нори?ега ?е постао шеф штаба. Паредес ?е поднео оставку на то место како би се кандидовао за председника и именовао Нори?егу за свог наследника.

Сарад?а са ЦИА-ом [ уреди | уреди извор ]

Иако Нори?ега ни?е био уговором повезан са ЦИА -ом до 1967, Нори?ега ?е сара?ивао са ?ом од кра?а 1950их до 1989, а на ?еном платном списку ?е био до 5. фебруара 1988, када ?е служба за борбу против трговину наркотицима подигла оптужнице против ?ега.

Године 1988. сенатски подкомитет за тероризам, наркотике и ме?ународне операци?е зак?учила да ?сага о панамском генералу Мануелу Антони?у Нори?еги представ?а ?едан од на?ве?их спо?нополитичких промаша?а за С?еди?ене Државе. Током 1970их и 1980их, Нори?ега ?е успевао да манипулише америчком политиком према сво?о? зем?еи, док ?е у исто време вешто гомилао скоро апсолутну власт у Панами. ?асно ?е да ?е свака агенци?а владе САД ко?а ?е била повезана са Нори?егом зажмурила на ?егову корупци?у и трговину дрогом, иако ?е он поста?ао к?учни играч у корист картела из Меде?ина (чи?и ?е ?едан члан био познати колумби?ски нарко бос Пабло Ескобар )“. Нори?еги ?е било дозво?ено ?да успостави прву наркоклептократи?у на ово? хемисфери“. ^[3]

Де факто владар Панаме [ уреди | уреди извор ]

Нори?ега ?е учврстио сво? положа? де факто владара у августу 1983. када ?е унапредио себе у чин генерала. Пружио ?е С?еди?еним Државама нове повластице, и, упркос споразумима о Панамском каналу , дозволио ?е САД да успоставе станице за прислушкива?е у Панами. Помагао ?е проамеричке герилце у Никарагви као посредник у сла?у америчког нова и оруж?а по неким тврд?ама. Ме?утим, Нори?ега тврди да ?е ?егов став у том периоду био неутралан, пошто ?е допуштао герилцима са обе стране слободан пролаз кроз Панаму, под условом да не користе Панаму као базу за во?не операци?е.

Скупштина Панаме ?е именовала Нори?егу за ?главног извршног официра“ владе, формализу?у?и ста?е ко?е ?е посто?ало ве? 6 година. ^[4] У октобру 1984. Нори?ега ?е дозволио прве председниче изборе у послед?их 16 година. Када су почетни резултати показивали да ?е бивши председник Арнулфо Ари?ас забележити победу, Нори?ега ?е зауставио пребро?ава?е. Влада ?е касни?е издала саопште?е у ко?ем сто?и да ?е кандидат Демокрастке револуционарне парти?е Николас Ардито Бартлета Валарион осво?ио тесну ве?ину од 1.713 гласова. Независне процене су говориле да би Ари?ас победио са разликом од 50.000 гласова да су избори спроведени регуларно. ^[4]

Отприлике у исто време, Хуго Спадафора , ?едан од на?гласни?их критичара Нори?еге ко?и ?е живео у иностранству, ?е оптужио Нори?егу да ?е умешан у трговину дрогом и да намерава да се врати у Панаму да би му се супротставио. Спадафора ?е отет из аутобуса на костариканско? граници. Касни?е ?е прона?ено ?егово обезглав?ено тело, са знацима тешког муче?а, умотано у поштанску вре?у. ?егова породица и друге групе су затражили истрагу убиства, али ?е Нори?ега одбио сваки покуша? истраге. Он ?е у време убиства био у Паризу , за ко?е ?е оптуживан командант покра?ине Чирика? , Луис Кордоба. Сним?ен ?е разговор изме?у Нори?еге (из Париза) и Кордобе:

• Кордоба: ?Имамо бесног пса“.
• Нори?ега: ?А шта неко ради са псом ко?и има беснило?“ ^[4]

Председник Панаме Бартлета ?е у то време био у посети ?у?орку. ?едан новинар му ?е поставио пита?е о Спадафорином убиству и он ?е обе?ао истрагу. Након повратка у Панаму, позван ?е у штаб панамске во?ске и наре?ено му ?е да поднесе оставку. Као при?ате? и бивши студент ?ор?а Шулца , Бартлету су САД сматрале недодир?ивим, а ?егова оставка ?е била прекретница у односима САД и Нори?еге. ^[4]

Избори 1989. године [ уреди | уреди извор ]

Изборе 1989. године пратиле су контроверзе. Коалици?а предво?ена Демократском револуционарном парти?ом ?е номиновала Карлоса Дукуа, издавача на?стари?их новина у држави, ?Ла Естре?а де Панама“. Ве?ина осталих парти?а се у?едило око Ги?ерма Ендаре , члана Ари?асове Парти?а Панамаца, уз кандидате уа потпредседника Рикарда Ари?аса Калдерона и Ги?ерма Форма. ^[4]

Америчка инвази?а Панаме [ уреди | уреди извор ]

САД су увеле Панами економске санкци?е, а односи изме?у америчке во?ске стациониране у зони Панамског канала и Нори?егиних трупа су се погоршали. Дана 15. децембра 1989. у скупштини Панаме констатовано ?е да су С?еди?ене Државе и Панама у ста?у рата. Нори?ега ?е касни?е тврдио да ова из?ава се односи на америчке акци?е против Панаме и да не представ?а?у об?аву рата. ^[5] Америчка во?ска ?е наставила да несметано врши маневре и операци?е као што су операци?а Пешчана бува и операци?а Пурпурна олу?а. Америчко акци?е су биле оправдаване споразумом о Панамском каналу из 1980. изме?у Торихоса и ?ими?а Картера , ко?и ?е гарантовао америчким во?ницима слободан пролаз у случа?у одбране Панамског канала. Панама ?е ово видела као крше?е уговора.

Са друге стране, и Нори?егине снаге су заустав?але америчке во?нике и цивиле. Три инцидента ко?а су се догодила непосредно пред почетак инвази?е ?е споменуо амерички председник ?ор? Буш као разлоге за операци?у. ^[6] У инциденту ко?и се одиграо 16. децембра, четворо америчких во?ника ?е заустав?ено у граду Панами. Амерички секретари?ат одбране ?е тврдио да су во?ници били ненаоружани и у цивилном возилу и да су покушали да побегну тек када су ?ихово возило опколили цивили и панамски во?ници. У том инциденту ?е уби?ено ?едан амерички маринац. ^[7] Панамска во?ска ?е тврдила да су Амерички во?ници били наоружани и да су били изви?ачко? миси?и.

Америчка инвази?а Панаме ?е покренута 20. децембра 1989. године. Губици на америчко? страни су били 24 погинула во?ника и три цивила, док бро? панамских губитака ни?е утвр?ен. Генерална скупштина У?еди?ених наци?а ?е ве?ином од 75:20 уз 40 уздржаних осудила инвази?у као крше?е ме?ународног права. ^{[8] [9]}

Нори?ега ?е побегао током инвази?е и за ?им ?е покренута потера. Претио ?е да ?е покренути герилски рат ако му ватикански нунци? не пружи уточиште. Откривено ?е да се Нори?ега сакрио у ватиканску амбасаду у Панами. Предао се 3. ?ануара 1990. ^[10] Задржан ?е као ратни зароб?еник и касни?е ?е пребачен у С?еди?ене Државе.

Су?е?е и смрт [ уреди | уреди извор ]

Су?е?е ?е одржано пред окружним судом у Ма?ами?у . Нори?ега ?е осу?ен по осам тачака за трговину дрогом, рекетира?е и пра?е новца.

На су?е?у Нори?ега ?е покушао да се одбрани представ?а?у?и криминална дела за ко?е ?е оптужен као део рада за Ци?у. Влада САД ни?е дозволила било какво обелода?ива?е разлога зашто су С?еди?ене Државе пла?але Нори?егу ?ер ?е ова информаци?а проглашена та?ном и ?ено открива?е би било против интереса САД. На преелиминаторном саслуша?у, влада ?е из?авила да ?е Нори?ега добио 320.000 долара од америчке во?ске и Ци?е, док ?е Нори?ега инсистирао да ?е ?стварна сума близу 10.000.000 долара и да би му било потребно дозволити да откри?е задатке ко?е ?е вршио за САД“. Окружни суд ?е заузео став да ?е информаци?а о садржа?у та?них миси?а у ко?има ?е Нори?ега учествовао у замену за наводне исплате било ирелевантно за ?егову одбрану. Суд ?е пресудио да би представ?а?е доказа о Нори?егино? улози у Ци?и ?збунило пороту“. ^[11]

Нори?ега ?е осу?ен на 40 година затвора, али на кра?у ?е одслужио 17 након сма?е?а казне због доброг понаша?а. Након одслужене казне у САД, Нори?ега ?е 2010. године изручен Француско? , гд?е ?е осу?ен на 7 година затвора због пра?а новца. Француска га ?е након тога изручила Панами, гд?е ?е затворен и осу?ен на 20 година роби?е због злочина почи?ених током ?егове владавине. ^[12]

Године 2017. пуштен ?е из затвора и став?ен у ку?ни притвор да би се припремио за операци?у након што ?е откривено да има тумор на мозгу. Нори?ега ?е умро 29. ма?а 2017 . у 84. години живота након крваре?а у мозгу приликом операци?е на откла?а?у тумора. ^[1]

Извори [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Koster, R.M. (1990). In the Time of the Tyrants: Panama, 1968?1990 . New York City: Norton. ISBN   978-0-393-02696-2 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Мануел Нори?ега на Викимеди?ино? остави .

• Радио-телевизи?а Републике Српске: Одобрено изруче?е Мануела Нори?еге, 23. 11. 2011. (?език: српски)