Манастир Гомир?е
Основни подаци
?урисдикци?а	СПЦ
Епархи?а	Епархи?а гор?окарловачка
Оснива?е	1557 .
Оснивач	Манастир Крка
Локаци?а
Место	Гомир?е
Држава	Хрватска
Координате	45° 20′ 36.06″ N 15° 06′ 41.95″ E  /  45.3433500° С; 15.1116528° И  / 45.3433500; 15.1116528
Манастир Гомир?е Манастир Гомир?е на карти Хрватске

Манастир Гомир?е ?е на?западни?и српски манастир у Европи . Налази се у Горском Котару у Републици Хрватско? и припада Гор?окарловачко? епархи?и Српске православне цркве . Манастир ?е утеме?ен на обнови Пе?ке Патри?арши?е .

У кругу храмовне ц?елине налази се храм Ро?е?а светог ?ована Претече .

Прошлост

Манастир Гомир?е ?е настао у ври?еме када су се стварана прва српска насе?а у Гомир?у, Врбовском и Моравицама кра?ем 16. ви?ека . Због надмета?а грофова Зри?ских и Франкопана, око тога коме припада Гомир?е, надво?вода Фердинанд ?е кра?ем 1602. године затражио тачан изв?ешта?. По ?еговом налогу заповедник границе Вид Кисел ?е 7. ?ануара 1603. године изнио чи?енице. Зем?иште ?е одавно и уви?ек припадало иск?учиво Франкопанима, али дуго ?е било пусто. Онда га ?е во?на власт обновила (насе?а Плашки и Дабар) и ту населила Србе 1602. године, ^[1] да буду поуздани чувари границе царства према Турско?. Ти Срби су имали много мука са Турцима али и католицима, предво?еним кардиналом Колони?ем. Остав?ено ?е грофу Франкопану да обнови насе?а Врбовско и Моравицу и да ту насели нове српске насе?енике. То се и десило 1604. године као и с?еде?их. Али гроф ?е био незадово?ан и настав?ена су споре?а с?еде?их десет?е?а. Србима ?е зам?ерано да се шире и п?ачка?у са обе стране границе - као ускоци. ^[2] Траже?и заштиту, код надво?воде фердинанда 1602. године одлазе исзасланици гомирских Срба Ву?ица Ковач и Мислав Бар?актар, а 1608. године, надво?води одлази Радо?е мамула траже?и заштиту или пресе?е?е. Неусп?евши у своме ци?у многи Гомирци исе?ава?у у тадаш?у Славонску кра?ину, па ?е 1615. године остало у Гомир?у наста?ено само 40 ку?а. И ?има ?е било тешко па 1617. године у грац ша?у сво?е во?воде Радо?у Мрвошеви?а и Гроздана Маркови?а да се пожале на неприм?ерено понаша?е Франкопана према ?има. У уговору о зем?и склоп?еном 13. ?ула 1657. године у Огулину изме?у Срба и племи?а ?уре Франгепана, опису?е се насе?ава?е Срба у Карловачки генералат: "У давне године прешао ?е знатан бро? Влаха(!?) (т?. Срба) из турског поданства овамо у хриш?анске пред?еле, те су се они са милостивим зна?ем и допуште?ем ?еговог царског величанства Фердинанда II као ондаш?ега господара и зем?едршца у унутра?им аустри?ским државама у поментом Гомир?у, Врбовском и Моравици на зем?ишту, ко?е ?е по ци?елом простору своме спадало графу Франгепану (Франкопану) и ут?елов?ено било добру Оза?ском, населили". Како су се Срби стално ширили на грофовском пос?еду, долазило ?е до несугласица. Покушале су об?е стране да проблем ри?еше нагодбом 1631. године, по ко?о? ?е диштрикт имао да плати 6000 ф. а Срби посебно ?ош 4000 ф. као обеште?е?е грофовско? породици. Како то ни?е зажив?ело, направ?ен ?е нови поменути уговор 1657. године, на ко?и су потпис ставили са српске стране Никола Докманови? кнез Гомирски и Миливо? Вучинови? во?вода Модрушки. Срби су дали сада за свагда 15.000 ф. а добили су сву заштиту и права, ко?е ?е потврдила Мари?а Терези?а 1759. године. ^[3]

По страном извору - топографско? к?изи писано? на ?емачком из 1835. године, се каже о постанку манастира: "Гомир манастир сто?и ?ош, а подигнуто ?е 1596. године. Из манастира Крке у Далмаци?и до?оше три калу?ера и ту се см?естише. Ку?а Мамулска даде им осам ?утара оранице, неколико ливада и малу шумицу..." ^[3] По српском извору из Гомир?а (1903) наводи се да су манастир Гомир?е населили калу?ери из манастира Крке али 1602. године. ^[4] Улога манастира била ?е да д?елу?е против уни?а?е?а Срба, ко?у су агресивно и насилно спроводили католички мисионари и новоустанов?ени уни?атски свештеници. Тражили су Срби из Гомир?а 1742. године да им се за владику постави надсто?ате? гомирски Данило ?акши?, ко?и ?е био оми?ен и способан. Посебно треба иста?и да су гомирски калу?ери одуви?ек поповали у ?асенку, гд?е ?е манастир тако?е имао доста зем?е. Грби? ?е записао народно преда?е да ?е у ?асенку био манастир при?е него у Гомир?у, и да су калу?ери прешли из ?асенка у Гомир?е. Како ?е у гомирском диптиху записано да ?е манастир основан 1557. "али зна се поуздано да ?е Гомир?е подигнуто тек почетком седамнаестог ви?ека", Мано?ло Грби? мисли "да би ова би?ешка могла односити се на цркву и манастир у ?асенку, а ?асенак ?е, откако ?е Гомир?а, свагда припадао са сво?ом зем?ом и шумом манастиру Гомир?у". Кад ?е неки Божи? Ковачеви? узурпирао у ?асенку манастирску ливаду, велики гомирски суди?а Фаркас Михачеви?, донио ?е 4. децембра 1676. пресуду према ко?о? та зем?а припада манастиру Гомир?у. Тако ?е остало в?ековима. ?ош 1905. пос?ед манастира Гомир?а у ?асенку износио?е 331 ?утро и 612 четворних хвати. У ?асенку ?е 1723. ус?ед сни?ега, ко?и ?е пао 12. ма?а и уништио ?етину, био на служби ?еромонах Григори?е Гомирац "гладан и жедан" . Тамо се 1762. поми?е на служби ?еромонах Исаи?а Радо?чи?, а пет година касни?е (1767) у ?асенку умире стари гомирски насто?ате? Рафаило Добреви?.

Почетком 18. ви?ека отпочи?у припреме за изград?у зидане цркве и манастирског конака. Управо у то ври?еме, манастир посве?ен Св. ?овану Претечи доби?а на знача?у. Гомирски надсто?ате? Данило ?уботина изабран ?е 1713. године за гор?окарловачког владику са средиштем управо у манастиру Гомир?у. За ври?еме управе владике Данила (1713?1739) сазидана ?е 1719. године нова богомо?а, а 1730. и манастирско зда?е са 12 кели?а и трпезари?ом. На манастирском гроб?у на Велику Госпо?ину 1747. године осв?ештао ?е владика Павле Ненадови? , касни?и карловачки митрополит , капелу посве?ену Успени?у Пресвете Богородице. На ова? празник у Гомор?у се од тада одржава велики народни сабор. Гомирски архимандрит Данило ?акши? ?е 1749. године постао администратор, а наредне године и владика Гор?окарловачке епархи?е. ^[5] Икону Богородице, за манастир Гомир?е урадио ?е 19. ма?а 1867. године иконописац Димитри?е Попови? . Слика ?е настала у ?егово? радионици у Великом Бечкереку, у Банату. ^[6]

По званичном имовинском попису из 1902. године види се да ?е та? манастир у Модрошко-ри?ечко? жупани?и, на територи?и Гор?о-карловачко? владичанства. Чист катастарски приход од зем?е износио ?е тада 2157 к 40 потура, а ?ена ври?едност 43.148 к. Зда?а су била проци?е?ена на 39.100 к, а у вредносним папирима се нашло 22.300 к. Остала имовина много ?е ма?е ври?едила: драгоцености 376 к, опрема 1138 к и остале покретности 2638 к. Тада ?е укупна ври?едност тог манастирског има?а износила 107.562 к. ^[7] Године 1905. манастир се налази у Гор?о-карловачко? митрополи?и, а у административном погледу - у Огулинско? жупани?и, котара Огулинско? и дистрикту манастира Гомир?а. Посед му ?е остао исти као 1902. године - 795 к? 1044 кв хв зем?е, ко?и вреде 43.148 к. Ц?елокупна ври?едност имовине манастира износу у новцу 108.752 к 90 новчи?а. ^[8]

Братство

У к?изи "Пови?ест бискупи?а Се?ских" наводи се да ?е у манастиру Гомир?у било и до 300 монаха(?). У 1/2 18. ви?ека у манастиру су били - поми?у се проигуман Теодор (бивши игуман) и ?еромонах ?оаники?е. Надсто?ате? ?е 1742. године био Данило ?акши?, а 1749. године ?е као архимандрит био администратор тамош?е епархи?е. Архимандрит ?ован Мило?еви? био ?е 1797. године тако?е администратор епархи?е Гор?о-карловачке. Манастирско братство чинили су 1827. године калу?ери: архимандрит ?осиф Ра?ачи?, ?еромонаси - Теофил Грби?, Герасим и Генади? Мамула, ?оаники?е, прото?акон Симон Трку?а и ?еро?акон Мо?се? Миланови?. ^[9] Попови?, ?еромонах Данило Вукели? ?е био ту 1836. године и износио тешке прилике у манастиру. Митрополит Стратимирови? ?е 1829. године архимандрита манастира Гомир?е ?осифа Ра?ачи?а наименовао и рукоположио за владику Далматинског са столицом у Шибенику. Он ?е 1810. године ступио у манастир Гомир?е, када се закалу?ерио. Ве? с?еде?е 1811. године као протосин?ел, поста?е архимандрит. Ра?ачи? ?е ма?а 1848. године бити изабран за Патри?арха српског у Карловцима. Он ?е касни?е као патри?арх основао "Закладу за манастир Гомир?е" за ко?у ?е определио новац, чи?а ?е главница 1901. године износила: 884 к 62 потура. Надсто?ате? манастира Гомир?е 1832-1846. године био ?е ?еромонах Севасти?ан Или?. Самуило Или? ?е био родом из Бече?а у Банату, и закалу?ерио се 1829. године у манастиру Гомир?е. Ве? 1831. године постао администратор манастира, а с?еде?е године изабраше га бра?а монаси за надсто?ате?а. Био ?е близак са владиком п?есником Луки?аном Мушицким , док се нису разишли због имовинских несугласица. Као архимандрит манастира Гомир?а, ?ав?а се до 1853. године, када одлази на Фрушку гору. По државном шематизму православног клира у Угарско? из 1846. године, види се да ?е манастир Гомир?е у Огулинско? регименти. На челу манастира ?е архимандрит Севасти?ан Или?, а братство чине ?еромонаси: Теофил Грби?, Герасим Мамула, Мо?се? Миланови?, ?оаники?е Попови?, Данило Вукели? и Макари?е Мили?. ^[10] Герваси?е Попови? архимандрит манастира Гомир?е (то и 1857) био ?е посланик на Српском црквено-народном сабору у Карловцима 1864. године. До 1891. године насто?ате? манастира био ?е протосин?ел Исак Дошен , чувени по?ац, ко?и ?е тада прешао у манастир Хопово. Никола Манди? био ?е архимандрит манастира само годину дана 1891-1892. године, ?ер ?е изабран за владику зворничког. У манастир ?е ступио као парох удов, ко?ем су умрли жена и д?еца. ^[11] Године 1892. манастир ?е био близу пропасти, због нерада и нереда, па га ?е узео под сво?е владика карловачки Михаило, да ?име управ?а. Манастир ?е 1905. године имао статус - Игумани?а, што значи да му ?е на челу ста?ао надсто?ате?. ?еромонах Митрофан Вукчеви? произведен ?е 1905. године у надсто?ате?а. Ту се налазио као манастирски чтец, монах Теофан Косанови?. Умро ?е 1907. године гомирски ?еромонах Дамаскин Проданови?.

Препород

Манастир ?е сво?е на?бо?е раздоб?е имао током 18. ви?ека када ?е постао прворазредно културно и образовно средиште Срба у овом ди?елу Хабзбуршке монархи?е . У Гомир?у ?е д?еловала иконографска школа ко?у ?е установио Симеон Балти? ^[12] и из ко?е потичу многи иконостаси и иконе ко?и се налазе у црквама Гор?окарловачке епархи?е . ?едан од ?егових ученика био ?е ?ован Грби? . Овд?е ?е био разви?ен и преписивачки рад.

У манастиру Гомир?у ?е посто?ала основна школа 1832. године ^[13] , а изме?у 1841-1844. године учите? ?е био ?ован Грба, пото?и свештеник. Сво? рад српска школа ?е наставила 1852. године са учите?ем Мироном Мамулом.

Насто?ате? манастира Гомир?е 1836. године Севасти?ан Или? ?ав?а се у Карловцу, као претплатник Вукове к?иге. ^[14] Десет година касни?е 1846. он у Плашком наручу?е Вукове ?Српске народне п?есме“, тре?и дио. Тре?у Вукову к?игу Или? прибав?а као архимандрит манастира Гомир?а, ко?и ?е ?Франц-?осифовог ордена кавалир“. ^[15]

Током 19. века неколико истакнутих и знача?них особа ?е жив?ело у Гомор?у. Изме?у осталих ?осиф Ра?ачи? , митрополит и српски патри?арх, Сава Мрка? , реформатор српског писма, а накратко овд?е ?е на пропутова?у боравио и Никола Тесла .

Страда?а и обнова

На?теже ври?еме манастир ?е прошао у 20. ви?еку . Током Првог св?етског рата био ?е претворен у логор за политички оптужене српске свештенике. У Другом св?етском рату усташе су 1943. године манастир запалиле. Само ?е остала порушена манастирска црква. Игуман Теофан Косанови? ?е уби?ен за?едно са ?ош на?ма?е тро?ицом монаха. Ври?едно културно благо и библиотека прени?ети су у Загреб гд?е се и данас налазе. По повратку изб?еглих монаха и епископа Симеона обнова манастира ?е почела 1956. године. Монахи?е долазе у манастир 1967, а 1975. године манастир ?е освештао патри?арх српски Герман. Године 2000. прослав?ена ?е у манастиру 2000. година хриш?анства и 400 година од оснива?а манастира. ^[16]

Извори

Литература

Спо?аш?е везе

• Горски Котар: Светионик српског тра?а?а (?Вечер?е новости“, 12. април 2015)
• Документарни филм - Манастир Гомир?е: чувар в?ере и традици?е
• [1]
• [2]