한국   대만   중국   일본 
Максим Горки ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Максим Горки

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Максим Горки
Слика Максима Горког 1906.
Лични подаци
Пуно име Алексе? Максимович Пешков
Псеудоним Максим Горки
Датум ро?е?а ( 1868-03-28 ) 28. март 1868.
Место ро?е?а Ниж?и Новгород , Руска Импери?а
Датум смрти 18. ?ун 1936. ( 1936-06-18 )  ( 68 год. )
Место смрти Москва , Руска СФСР , Сов?етски Савез
К?ижевни рад
Период 1892?1936
К?ижевни покрет Соци?алистички реализам
Потпис

Алексе? Максимович Пешков ( рус. Алексей Максимович Пешков ; Ниж?и Новгород , 28. март 1868 ? Москва , 18. ?ун 1936 ), познати?и као Максим Горки ( рус. Максим Горький ), био ?е руски писац, оснивач к?ижевног метода соци?алистичког реализма и политички активиста. [1] Ро?ен ?е у Ниж?ем Новгороду а умро ?е у Москви . Од 1906. до 1913. и од 1921. до 1929. ?е живео у иностранству; након повратка у Сов?етски Савез , прихватио ?е културну политику тога времена, мада му ни?е било дозво?ено да напушта зем?у. Био ?е номинован пет пута за Нобелову награду за к?ижевност . [2] Пре к?ижевничког успеха, путовао ?е широм Руског царства често ме?а?у?и посао, стичу?и разна искуства ко?а ?е касни?е утицати на ?егова писа?а.

Максим Горки, 1905.
Мисао Максима Горког, графит у улици у Београду, названо? по ?еговом имену

У 19. години покушао ?е самоубиство . Агитовао ?е против царизма, тражио друштво револуционара народ?ака и бранио интересе сиромашних. Године 1905 . пише прогласе против во?ске, полици?е, цара и бива затворен, а ослобо?ен ?е на протест интелектуалаца многих зема?а, ук?учу?у?и и Радо?а Доманови?а [3] . Године 1906 . илегално напушта зем?у и оста?е у емиграци?и до 1913 , гд?е се бори за обустав?а?е сваке помо?и царско? Руси?и. У сво?им првим приповеткама опису?е егзистенци?у ?уди са дна друштвене лествице. У низу чланака приказу?е сво?е непри?ате?ство према фашизму и малогра?анско? себичности. Смисао уметности тражио ?е у истини, стваралачком раду и афирмаци?и човечних односа ме?у ?удима.

На?познати?а дела Горког су ?егове ране приповетке, написане 1890-их (? Челкаш “, ? Стари Изергил “, ? Двадесет шест мушкараца и дево?ка “); драме Филисте?ци (1901), До?е дубине (1902) и Деца сунца (1905); песма ? Песма бурног буре?ака “ (1901); ?егова аутобиографска трилоги?а Мо?е дети?ство, У свету мо?и универзитети (1913?1923); и роман Ма?ка (1906). Сам Горки ?е неке од ових дела оценио као неуспехе, а Ма?ка ?е често била критикована (сам Горки ?е сматрао Ма?ку ?едним од сво?их на?ве?их неуспеха). [4] Ме?утим, било ?е топли?их ставова о неким ма?е познатим постреволуционарним делима као што су романи Посао Артамонова (1925) и Живот Клима Самгина (1925?1936); ово друго се сматра ремек-делом Горког и понекад га критичари сматра?у модернистичким делом. За разлику од ?егових предреволуционарних списа (познатих по свом ?антипсихологизму“), касна дела Горког разлику?у се амбивалентним приказом Руске револуци?е и ?немодерним интересова?ем за ?удску психологи?у“ (као што ?е приметио Д. С. Мирски ). [5] Он ?е одржавао везе са колегама руским писцима Лавом Толсто?ем и Антоном Чеховом , ко?е Горки поми?е у сво?им мемоарима.

Горки ?е био активан у наста?а?у марксистичког комунистичког покрета. ?авно се супротстав?ао царском режиму, и ?едно време се блиско повезивао са Ле?ином и Богданов?евим бо?шевичким крилом парти?е . Знача?ан део свог живота био ?е прогнан из Руси?е и касни?е Сов?етског Савеза. Године 1932. вратио се у СССР на лични позив ?осифа Ста?ина и тамо живео до сво?е смрти у ?уну 1936. По повратку ?е званично проглашен за ?оснивача соци?алистичког реализам “. Упркос ?егово? званично? репутаци?и, односи Горког са сов?етским режимом били су прилично тешки. Савремени научници сматра?у да се ?егова идеологи?а богоград?е разлику?е од званичног марксизма-ле?инизма , а ?егов рад се с нелагодом уклапа под ознаку ?соци?алистичких реалиста“. ?егов рад оста?е контроверзан.

Живот [ уреди | уреди извор ]

Ране године [ уреди | уреди извор ]

К?ига Максима Горког из ?егове личне библиотеке приказу?е неокованог Промете?а како се диже са страница к?иге, г?ечи вишерепи бич и тера црне вране. У позадини ?е приказана Катедрала Светог Васили?а

Ро?ен као Алексе? Максимович Пешков 28 March [ по ?ули?анском 16 March] 1868. у Ниж?ем Новгороду , Горки ?е са ?еданаест година остао сироче. Одга?ала га ?е бака [1] и побегао ?е од ку?е са дванаест година 1880. После покуша?а самоубиства у децембру 1887, пет година ?е путовао пешке по Руском царству , ме?а?у?и посао и гомила?у?и утиске касни?е у свом писа?у. [1]

Као новинар ко?и ?е радио за покра?инске новине, писао ?е под псеудонимом Иегудиил Хламида (?ехудиел Хламида). [6] Почео ?е да користи псеудоним ?Горки“ (од горький; дословно ?горак“) 1892. године, када ?е ?егову прву приповетку ? Макар Чудра “ об?авио лист Кавказ у Тбилиси?у , где ?е провео неколико неде?а раде?и ситне послови, углавном за радионице Кавкаске железнице. [7] [8] [9] Име ?е одражавало ?егов узаврели гнев због живота у Руси?и и одлучност да говори горку истину. Прва к?ига Горког Очерки и рассказы ( Есе?и и приче ) из 1898. доживела ?е сензационалан успех, и ?егова кари?ера писца ?е започела. Горки ?е писао непрестано, посматра?у?и к?ижевност ма?е као естетску праксу (иако ?е вредно радио на стилу и форми), а више као морални и политички чин ко?и би могао да промени свет. Описао ?е животе ?уди у на?нижим сло?евима и на маргинама друштва, открива?у?и ?ихове нево?е, пониже?а и брутализаци?е, али и ?ихову унутраш?у искру ?удскости. [1]

Политички и к?ижевни разво? [ уреди | уреди извор ]

Антон Чехов и Горки. 1900, ?алта

Репутаци?а Горког ?е расла као ?единственог к?ижевног гласа из на?нижег сло?а друштва и као ватреног заговорника друштвене, политичке и културне трансформаци?е Руси?е. До 1899. отворено се дружио са наста?а?у?им марксистичким соци?алдемократским покретом, што му ?е помогло да постане славна личност како ме?у интелигенци?ом , тако и ме?у све ве?им бро?ем ?свесних” радника. У срцу ?еговог рада било ?е верова?е у инхерентну вредност и потенци?ал ?удске личности. У свом писа?у супротстав?ао се по?единцима, свесним свог природног досто?анства, инспирисаним енерги?ом и во?ом, ?удима ко?и подлегну деградира?у?им условима живота око себе. И ?егови списи и ?егова писма открива?у ?немирног човека“ (чест самоопис) ко?и се бори да разреши контрадикторна осе?а?а вере и скептицизма, ?убави према животу и га?е?а према вулгарности и ситничавости ?удског света.

Године 1916. Горки ?е рекао да су уче?а древног ?евре?ског мудраца Хилела Стари?ег дубоко утицала на ?егов живот: ?У рано? младости читао сам... речи... Хилела, ако се добро се?ам: 'Ако ниси за себе, ко ?е бити за тебе? Али ако си сам за себе, зашто си? Унутраш?е значе?е ових речи ме ?е импресионирало сво?ом дубоком мудрош?у... Мисао ?е прошла дубоко у мо?у душу, и кажем сада са увере?ем: Хилелова мудрост ?е служила као ?ак штап на мом путу, ко?и ни?е био ни равномеран ни лак. Веру?ем да ?е ?евре?ска мудрост све?удска и универзални?а од било ко?е друге; и то не само због свог прадавног века... због мо?не хуманости ко?а га заси?у?е, због ?егове високе оцене човека“. [10]

?авно се супротстав?ао царском режиму и више пута ?е хапшен. Горки се спри?ате?ио са многим револуционарима и постао лични при?ате? Владимира Ле?ина након што су се упознали 1902. Он ?е разоткрио владину контролу штампе (види аферу Матве? Головински ). Године 1902. Горки ?е изабран за почасног академика к?ижевности, али ?е цар Никола? II наредио да се ово поништи. У знак протеста, Академи?у су напустили Антон Чехов и Владимир Короленко . [11]

Током 1930-их био ?е на лече?у у Вр?ачко? Ба?и. [12]

Комемораци?а [ уреди | уреди извор ]

Спомен-плоча Горког на улици Глинка у Смоленску

Филатели?а [ уреди | уреди извор ]

Максим Горки ?е приказан на поштанским маркама: Албани?е (1986), [13] Ви?етнама (1968), [14] Инди?е (1968), [15] Малдива (2018), [16] и многе друге. Неке од ?их могу се видети у наставку.

  • Поштанске марке Максима Горког
  • Поштанска марка СССР, 1932
    Поштанска марка СССР, 1932
  • Поштанска марка СССР, 1932
    Поштанска марка СССР, 1932
  • Поштанска марка СССР, 1943
    Поштанска марка СССР, 1943
  • Поштанска марка СССР, 1943
    Поштанска марка СССР, 1943
  • Postage stamp, the USSR, "10 година од смрти М. Горког" (1946, 30 копејки)
    Postage stamp, the USSR, "10 година од смрти М. Горког" (1946, 30 копе?ки)
  • Postage stamp, the USSR, "10 година од смрти М. Горког" (1946, 60 копејки)
    Postage stamp, the USSR, "10 година од смрти М. Горког" (1946, 60 копе?ки)
  • Поштанска марка, ДДР, 1953
    Поштанска марка, ДДР , 1953
  • Поштанска марка СССР, 1956
    Поштанска марка СССР, 1956
  • Поштанска марка СССР, 1958
    Поштанска марка СССР, 1958
  • Поштанска марка СССР, 1959
    Поштанска марка СССР, 1959
  • Поштанска марка СССР, 1968
    Поштанска марка СССР, 1968
  • Поштанска марка, Русија, „Русија. XX век. Култура” (2000, 1,30 руб.)
    Поштанска марка, Руси?а, ?Руси?а. XX век. Култура” (2000, 1,30 руб.)

Дела [ уреди | уреди извор ]

Новеле и приповетке [ уреди | уреди извор ]

Лирске песме у прози [ уреди | уреди извор ]

  • ?Песма о соколу“ - 1899
  • ?Весник Буре“ - 1901

Романи [ уреди | уреди извор ]

  • ?Фома Горде?ев“ - 1888
  • ?Тро?е“ - 1900
  • ?Мати“ - 1907
  • ?Исповест“ - 1908
  • ?Гради? Окуров“ - 1909
  • ?Живот Матве?а Кожем?акина“ - 1910
  • ?Живот Артамонових“ - 1925
  • ?Живот Клима Самгина“ 1926-1936

Драме [ уреди | уреди извор ]

  • ?Малогра?ани“, ? На дну “ - 1902
  • ?Лет?иковац“ - 1904
  • ?Деца сунца“ - 1905
  • ?Непри?ате?и“ - 1906
  • ?Васа Железнова“ - 1910-1936
  • ??егор Буличов“ - 1936

Успомене [ уреди | уреди извор ]

  • Дети?ство - 1913-1914
  • ?Ме?у ?удима“ - 1916
  • ?Мо?и универзитети“ - 1923
  • ?Белешке из мог дневника“ - 1923-1924

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б в г Liukkonen, Petri. ?Maxim Gorky” . Books and Writers (kirjasto.sci.fi) . Finland: Kuusankoski Public Library. Архивирано из оригинала 6. 7. 2009. г.  
  2. ^ ?Nomination Database” . The Nobel Prize (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 2018-06-28. г . Приступ?ено 10. 12. 2018 .  
  3. ^ Вученов, Д. Радо?е Доманови? ? живот, доба и генеза дела. ? Београд: Рад, 1959. ? стр. 162. ? COBISS.SR-ID 29498127
  4. ^ "Мать". Рассказы. Очерк. 1906?1910 . Полное собрание сочинений. Художественные произведения в 25 томах (на ?езику: руски). Том 8. Moscow: Nauka . 1970.  
  5. ^ Mirsky, D. S. (1925). Contemporary Russian Literature, 1881?1925 . стр. 120. Архивирано из оригинала 2021-10-01. г.  
  6. ^ ?Maxim Gorky” . LibraryThing . Архивирано из оригинала 2009-11-29. г . Приступ?ено 21. 7. 2009 .  
  7. ^ Commentaries to Макар Чудра . The Works by M.Gorky in 30 volumes. Vol.1. Khudozhestvennaya Literatura // На базе Собрания сочинений в 30-ти томах. ГИХЛ, 1949?1956.
  8. ^ Commentaries to Makar Chudra // Горький М. Макар Чудра и другие рассказы. ? М: Детская литература, 1970. ? С. 195?196. ? 207 с.
  9. ^ Isabella M. Nefedova. Maxim Gorky. The Biography // И.М.Нефедова. Максим Горький. Биография писателя Л.: Просвещение, 1971.
  10. ^ Herz, Joseph H., ур. (1920). A Book of Jewish Thoughts (на ?езику: енглески). Humphrey Milford, Oxford University Press . стр. 138.  
  11. ^ Handbook of Russian Literature, Victor Terras, Yale University Press, 1990.
  12. ^ ?МАКСИМ ГОРКИ О СРБИМА: Они су Руси колико и ми” . Нпортал . 9. 12. 2022 . Приступ?ено 10. 12. 2022 .  
  13. ^ ?Maxim Gorky (1868-1936), Russian and Soviet writer” (на ?езику: енглески). colnect.com . Приступ?ено 13. 2. 2020 .  
  14. ^ ?Portrait of Maxim Gorky” (на ?езику: енглески). colnect.com . Приступ?ено 13. 2. 2020 .  
  15. ^ ?Birth Centenary Maxim Gorky” (на ?езику: енглески). colnect.com . Приступ?ено 13. 2. 2020 .  
  16. ^ ?Leo Tolstoy (1828-1910); Maxim Gorky (1868-1936)” (на ?езику: енглески). colnect.com . Приступ?ено 13. 2. 2020 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Максим_Горки&oldid=27551413 ”