한국   대만   중국   일본 
Лутер (филм из 2003) ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Лутер (филм из 2003)

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Лутер
Филмски постер
Изворни наслов Luther
Жанр биографска
драма
Режи?а Ерик Тил
Сценарио Камила Томасон
Барт Гавиган
Главне улоге ?озеф Фа?нс
Алфред Молина
?онатан Фирт
Клер Кокс
Питер ?устинов
Бруно Ганц
Уве Охзенкнехт
Музика Ричард Харви
Продуцентска
ку?а
Eikon Film
NFP Teleart
Година 2003.
Тра?а?е 118 минута
Зем?а Немачка
САД
?език енглески
IMDb веза

?Лутер“ ( нем. Luther ) ?е биографска драма из 2003 . године. Режирао га ?е Ерик Тил , а сценарио су писали Камила Томасон и Барт Гавиган .

Рад?а [ уреди | уреди извор ]

Филм почи?е тако што се Лутер, захва?ен ?аком грм?авином, закли?е да ?е постати монах.

У следе?о? сцени, Лутер ?е монах у Ерфурту . Он ?е забринут за сопствену грешност, непрестано у страху од Божи?е казне. ?едини ко?и му помаже ?е ?егов исповедник ?охан Штаупиц.

Штаупиц одлучу?е да поша?е Лутера са писмима у Рим , али то негативно утиче на Лутера ? уместо светог места, он види место профита и изопачености. Као резултат тога, он баца попуст ко?и ?е купио за сво?е ро?аке.

По повратку из Рима Штаупиц га ша?е на студи?е у Витенберг . Лутер сум?а, али Штаупиц ?е сигуран да ?е ово прави избор.

У Витенбергу упозна?е свог при?ате?а из дети?ства Спалатина, ко?и сада игра важну улогу на двору изборног кнеза Кнежевине Саксони?е Фридриха III Мудрог.

Поред студи?а и предава?а у Витенбергу, Лутер се бави и парохи?ским радом. Дечак из ?егове парохи?е извршио самоубиство. Лутер одлучу?е да га сахрани на посве?еном тлу, мотивишу?и дечакову менталну болест. Он тако?е брине о прос?аки?и Хани и ?ено? ?ерки. У сво?им проповедима Лутер почи?е да истиче да Бог ни?е извор страха, ве? извор ?убави.

У овом тренутку у Риму, папа дожив?ава озби?не финанси?ске потешко?е у вези са изград?ом катедрале Св. Петра у Ватикану. За ?ихову дозволу ша?е доминиканског монаха ?охана Тецела да прода индулгенци?е . Видевши индулгенци?е сво?их парохи?ана, Лутер поста?е огорчен. Сво?их 95 теза закуцао ?е на врата цркве и захтевао ?авну расправу.

Да би решио ово пита?е, кардинала Ка?етана ша?у у Немачку у прат?и ?иролама Алеандера. Алеандер каже Лутеру да мора ре?и ?едну реч лат. revoco (одричем се). Уместо тога, Лутер улази у полемику са кардиналом.

Папа ша?е Фридриху Мудром знак сво?е посебне наклоности ? Златну ружу и наговештава да Лутер треба да буде изручен Риму. Али Фридрих ?е велики дипломата и налази изговор да то не уради.

Схвата?у?и да на ова? начин не би било могу?е пости?и осуду Лутера, пита?е се упу?у?е на цара Светог римског царства Карла V. На Ра?хстагу у Вормсу 1521. од Лутера се тражи да се одрекне сво?их дела, али Лутер одби?а да то учини. Цар има план да ухвати Лутера у повратку, али Фридрих Мудри ?е испред ?ега - Лутера су заробили непознати ?уди и сакрили га у замку. У замку Лутер преводи Библи?у на немачки.

У ово време у Витенбергу почи?у немири ко?е предводи Лутеров при?ате? професор Андреас Карлштат. Становници околних места за све криве Лутера. Фридрих Мудри одлучу?е да позове Лутера у Витенберг. Пред вратима цркве Лутер проказу?е побу?енике.

Види и трагове судара. Хода по ратиштима, види гомиле лешева и себе криви за оно што се догодило. У то време, група одбеглих монахи?а стиже у Витенберг. Лутер показу?е бригу за ?их, и након неког времена ?едан од ?их запроси Лутера да се ожени ?оме. Лутер сум?а, ?ер себе сматра кривцем за смрт огромног бро?а ?уди, али ?егова невеста обе?ава да ?е бити брижна жена и да не?е пустити непри?ате?е у ?ихове животе. Лутер се жени.

У ово време у Риму, у атмосфери великог сиромаштва, одви?а се сахрана папе Лава X. Кардинал Ка?етан говори кардиналу Алеандеру да ?е Риму потребан ?ош ?едан папа и да би Лутер могао бити, на шта Алеандар ?ав?а да се Лутер оженио.

Лутер посе?у?е Фридриха Мудрог и да?е му сво? превод Библи?е. Изборник ?е нестрп?ив да види превод Библи?е на сво? ?език.

?една од завршних сцена - цар Карло V разговара са принчевима Немачке, захтева?у?и осуду ?еретичких уче?а. Као одговор на то, ?ован Тврди (изборник Саксони?е, наследник Фридриха Мудрог) иступи и каже да ?е спреман да умре за сво?у веру. Други у публици су следили ?ихов пример.

Улоге [ уреди | уреди извор ]

Глумац Улога
?озеф Фа?нс Мартин Лутер
Алфред Молина ?охан Тецел
?онатан Фирт ?ироламо Алеандер
Клер Кокс Катарина фон Бора
Питер ?устинов Фридрих III
Бруно Ганц ?охан фон Штаупиц
Уве Охзенкнехт Папа Лав X
Торбен Либрехт Император Карло V
Мат?е Кари?ер кардинал Ка?етан
Бен?амин Задлер Георг Спалатин
?охан Хорст професор Андреас Карлштат

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]