Лута?у?а муници?а (позната и као дрон самоубица , дрон камиказа или експлодира?у?и дрон ) се уклапа у категори?у изме?у крстаре?их ракета и ударних беспилотних летелица , пошто дели ?ихове карактеристике. Разлику?у се од крстаре?их ракета по томе што су диза?ниране да релативно дуго лута?у око ци?аног подруч?а, а од ударних БПЛ по томе што ?е лута?у?а муници?а наме?ена да се потроши (самоуништи) у нападу и има угра?ену бо?еву главу. Као таква, може се сматрати и далекометним оруж?ем .

Лута?у?а муници?а се први пут по?авила 1980-их, када ?е добила улогу борбе против непри?ате?ске ПВО, и у то? улози ?е кориш?ена од стране бро?них Оружаних снага 1990-их. Почевши од 2000-их, разви?ена ?е лута?у?а муници?а за додатне улоге у распону од релативно великих удара и ватрене подршке до тактичких система на бо?ном по?у веома кратког домета ко?и ста?у у ранац.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Први разво? и терминологи?а [ уреди | уреди извор ]

У почетку, лута?у?а муници?а ни?е се споми?ала као таква, ве? као ?беспилотне летелице самоубице“ или ?лута?у?е ракете“.

Различити извори указу?у на различите про?екте као почетке ово оруж?а.. Неки извори поми?у неуспели амерички AGM-136 Tacit Rainbow програм ^{[1] [2]} или почетне израелске вари?анте муници?е Delilah из 1980-их ^{[3] [4]} . ^[5]

Поред тога, тако?е и ирански Абабил-1 произведен 1980-их. ^[6] Израелски IAI Harpy произведен ?е касних 1980-их. ^[5]

Рани про?екти нису користили номенклатуру ?лута?у?е муници?е“, ко?а се по?авила много касни?е; користили су терминологи?у ко?а ?е посто?ала у то време.

Карактеристике [ уреди | уреди извор ]

Лута?у?а муници?а може бити ?едноставна као беспилотна летелица (БПЛ) са причврш?еним експлозивом, ко?а се ша?е у потенци?алну миси?у камиказе , а може се чак и конструисати на ве? доступним комерци?алним квадрокоптерима уз причврш?ива?е експлозива. ^[7]

Наменска муници?а ?е сложени?а у погледу могу?ности лета и контроле, величине и диза?на бо?еве главе, као и угра?ених сензора за лоцира?е ци?ева. ^[8]

Неке лута?у?е муници?е користе ?удског оператора за лоцира?е ци?ева, док друге, као што ?е IAI Harop , могу да функционишу аутономно траже?и и започи?у?и нападе без ?удске интервенци?е. ^{[9] [10]}

Други пример су Uvision Hero реше?а ? лута?у?е муници?е се управ?а?у да?ински, контролишу у реалном времену комуникационим системом и опрем?ени су електро-оптичком камером чи?е слике прима командно-контролна станица. ^{[11] [12]}

Неке лута?у?е муници?е се могу вратити оператору, ако нису употреб?ене у нападу и има?у дово?но горива; ово ?е посебно карактеристично за беспилотне летелице ко?има ?е напад секундарна намена. ^[13] Други системи, као што ?е Delilah ^{[3] [14] [15]} нема?у опци?у повратка и самоуништава?у се.

Противмере [ уреди | уреди извор ]

Руси?а користи дронове ЗАЛА Ланцет у Укра?ини . Укра?инске снаге су од проле?а 2022. прину?ене да постав?а?у кавезе око сво?их арти?ери?ских ору?а користе?и ланчану ограду, жичану мрежу, па чак и дрвене трупце као ?ихов део. ?едан аналитичар ?е за Радио Слободу рекао да су такви кавези ?углавном наме?ени за одбрану од руског "Ланцета“. ^{[ тражи се извор ]}

Фотографи?а наводно сним?ена у ?ануару 2023. показу?е зад?у половину "Ланцета" ко?и ни?е успео да детонира због поменутих кавеза. Исто тако, укра?инске снаге су користиле мамце на надувава?е и дрвена возила, ко?а представ?а?у системе попут ХИМАРС а, да збуне Ланцет. ^{[16] [17]}

Руске снаге користе системе за електронско ратова?е да онеспособе или поремете навигаци?у укра?инских летелица. Користе се и анти-дрон пушке "Ступор", ко?е користе електромагнетни пулс да зауставе мету, напада?у?и ГПС за навигаци?у. ^[18]

Студи?а Кра?евског института у?еди?ених служби из 2022. показала ?е да су руске ?единице за електронско ратова?е, у марту и априлу 2022. године, зауставиле или обориле 90% укра?инских летелице ко?е су имале на почетку рата у фебруару 2022. Главни успех ?е био у омета?у ГПС и радио веза са дронова. ^[19]

Руски тенкови су на почетку руске инвази?е на Укра?ину били опрем?ени кровним кавезима ко?и би у неким околностима могли да обезбеде заштиту од лута?у?е муници?е, а неки укра?ински тенкови ко?и учеству?у у укра?инско? противофанзиви 2023. тако?е су приме?ени са ?има. ^{[20] [21] [22]}

Етичко и ме?ународно хуманитарно право [ уреди | уреди извор ]

Лута?у?а муници?а ко?а ?е способна да доноси аутономне одлуке о нападу (без учеш?а човека) изазива забринутост за морал, етику и ме?ународно хуманитарно право, ?ер ?удско би?е ни?е ук?учено у доноше?е стварне одлуке о нападу и потенци?алном уби?а?у ?уди, као што ?е случа? са, например, ракетама. Док се нека во?ена муници?а може зак?учати на мету након лансира?а или може бити наво?ена сензором, време ?иховог лета ?е обично ограничено и човек их лансира у области у ко?има се сум?а на непри?ате?ску активност, као што ?е случа? са модерним ракетама испали и заборави и планира?е ваздушних удара.

Са друге стране, аутономна лута?у?а муници?а може бити лансирана у области у ко?о? ?е само вероватна непри?ате?ска активност, и лута?у?и самостално траже?и ци?еве потенци?ално сатима након првобитне одлуке о лансира?у, иако може бити у могу?ности да затражи коначно одобре?е за напад. од човека. IAI Harpy and IAI Harop се често цитира?у у релевантно? литератури ?ер су поставили преседан за ваздушни систем (иако не нужно преседан у поре?е?у са модерном поморском мином ) у смислу дужине и квалитета аутономне функци?е, у односу на крстаре?е ракете на пример. ^{[23] [24] [25] [26] [27]}

Списак корисника и произво?ача [ уреди | уреди извор ]

Зак?учно са 2023. годином, лута?у?у муници?у користи или разви?а више држава, ук?учу?у?и:

•   Аргентина ? HERO 30, HERO 120 ^[28]
•   ?ермени?а ? HRESH , BEEB 1800 ^[29]
•   Азербе??ан ? IAI Harpy, IAI Harop, Orbiter 1K , ^[30] SkyStriker, STM Kargu , ^{[31] [32]} Qir?i, Quzgun ^[33]
•   Белоруси?а ? UBAK-25 Chekan ^[34]
•   Кина ? IAI Harpy, CH-901 , WS-43 , ASN-301 ^{[35] [36]}
•   Грчка ? Attalus ^[37]
•   Иран ? Shahed 131 , Shahed 136 , Hesa Ababil-2 , Raad 85 , Arash-2, Meraj-521, Meraj-532, Zhubin and possibly others ^{[38] [39] [40] [41]}
•   Израел ? IAI Harpy , IAI Harop , IAI Harpy NG , IAI Green Dragon , IAI Rotem L , Orbiter 1K , ^[42] Delilah , SkyStriker, ^{[43] [44]} Spike Firefly, HERO loitering munitions series , ^{[45] [46] [47] [48]} Viper, ^[49] Lanius, ^[50] Point Blank, ^[51] SpyX. ^[52]
•   Мароко ? IAI Harop
•   По?ска ? WB Electronics Warmate ^[53]
•  Portugal ? UAVision Elanus ^[54]
•   Руси?а ? KUB-BLA , ЗАЛА Ланцет , ^{[55] [56] [57]} Геран-1 , Геран-2
•   Срби?а ? Гавран , Осица , ИКА-КАМ-81 , ИКА-КАМ-60. ^[58]
•   Турска Robit UAV AZAB , ^[59] ? IAI Harpy , ^[60] STM Kargu , ^[61] STM Alpagu , ^[62] Transvaro-Havelsan Fedai , ^[63] LENTATEK Kargı , ^[64] Roketsan - STM Alpagut ^{[65] [66]}
•   УАЕ ? QX-1, ^{[67] [68]} Hunter SP, ^[69] Hunter 2-S, ^{[70] [71]} Hunter 5, Hunter 10, ^[72] Shadow 25, Shadow 50, ^{[73] [74]} RW-24, ^[75] N-Raven ^[76]
•   УК ? Switchblade
•   САД ? AeroVironment Switchblade , Phoenix Ghost , Raytheon Coyote , ^[77] HERO 120 , Point Blank, ALTIUS-600M.
•   Укра?ина ? RAM II, Switchblade, ST-35 Silent Thunder, Phoenix Ghost, Warmate

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Крстаре?а ракета
• В-1 лете?а бомба
• Гавран-145
• ЗАЛА Ланцет

Референце [ уреди | уреди извор ]