Логори смрти су логори ко?е ?е градила Нацистичка Немачка током Другог светског рата у сврху систематског уби?а?а милиона ?уди у процесу ко?и ?е постао познат као Холокауст . ^[1] Током Другог светског рата, по наре?е?има Ха?нриха Химлера , логори смрти су гра?ени током касни?е фазе програма истреб?е?а. Тела жртава су обично кремирана или закопавана у масовним гробницама . Групе ко?е су нацисти покушавали да истребе су углавном били европски ?евре?и , источноевропски народи и Роми . Ве?ину затвореника доведених у логоре смрти ни?е чекало више од неколико сати живота. ^[2]

Терминологи?а [ уреди | уреди извор ]

Логор за истреб?е?е ( нем. Vernichtungslager ) или логор смрти ( нем. Todeslager ) обично представ?а?у синониме и односе се на логоре чи?а ?е првенствена сврха био геноцид .

У општем случа?у, логор смрти ?е био концентрациони логор успостав?ен у сврху уби?а?а затвореника ко?и су доведени у ?ега. Логори смрти нису били осмиш?ени као места за каж?ава?е криминалаца ве? као места за спрово?е?е геноцида. Истори?ски, на?познати?и су били логори смрти ко?е ?е изградила Нацистичка Немачка у окупирано? По?ско? током Другог светског рата. ^[3]

Нацистички логори смрти су се разликовали од нацистичких концентрационих логора попут логора Дахау и Берген-Белсен , ко?и су углавном били наме?ени за затвара?е и кориш?е?е робовске радне снаге разних непри?ате?а државе , што ?е нацистички назив за групе ?уди ко?е су сматрали непоже?ним. У раним данима Холокауста, ?евре?и су углавном слати у концентрационе логоре, али од 1942. нада?е су углавном депортовани у логоре смрти.

Логоре смрти треба разликовати и од радних логора ( нем. Arbeitslager ), ко?и су били организовани у свим зем?ама ко?е ?е Немачка окупирала, како би се експлоатисала радна снага различитих група затвореника, ук?учу?у?и ратне зароб?енике. Многи ?евре?и су приморавани на рад до смрти у таквим логорима, али ?евре?ска радна снага, невезано за чи?еницу да ?е представ?ала фактор у немачким ратним напорима, ?е била одре?ена за истреб?е?е. У ве?ини нацистичких логора (са изузетком логора за ратне зароб?енике за несов?етске во?нике и одре?ених радних логора), су стопе смртности обично биле врло високе услед егзекуци?а, глади, болести, исцрп?ености и екстремне бруталности; па ипак, само логори смрти су били специфично наме?ени за масовна убиства.

Разлику изме?у логора смрти и концентрационих логора су правили и сами Немци (мада ни?е била изражена у званично? номенклатури логора. ^{[ тражи се извор ]} ). Ве? почетком септембра 1942, ?едан доктор СС -а, ко?и ?е присуствовао уби?а?у у гасним коморама ?е написао у свом дневнику: “Не зову Аушвиц логором униште?а ( das Lager der Vernichtung ) без разлога!” ^[4] Када ?е ?едан од заменика Адолфа А?хмана , Дитер Вислицени , испитиван у Нирнбергу , упитан ?е за имена логора за истреб?е?е ; он ?е одговорио да су то били логори Аушвиц и Ма?данек . Када ?е упитан “Како класифику?ете логоре Маутхаузен , Дахау и Бухенвалд ?” он ?е одговорио, “А?хманово оде?е?е их ?е посматрало као обичне концентрационе логоре.” ^[5]

Логори [ уреди | уреди извор ]

Ве?ина навода о Холокаусту говори о шест немачких нацистичких логора смрти, ко?и су се сви налазили у По?ско? ^[6] :

• Логор Аушвиц
• Логор смрти Хелмно
• Логор смрти Белзец
• Логор Ма?данек
• Логор Собибор
• Логор смрти Треблинка

Аушвиц II и Хелмно су се налазили у западно? по?ско? (анектирано? од стране Немачке); остала четири су се налазила у области Генералног губернаторства .

Осим ових шест, и други логори се сматра?у логорима смрти, као што ?е мало познати Мали Тростенец , ко?и се налази у данаш?ем предгра?у Минска , Белоруси?а , близу или унутар тадаш?е Републике Локот . Слични логори су посто?али у Варшави и ?ановско?. Тако?е логори смрти били су изгра?ени и од стране Независне Државе Хрватске ( ?асеновац , ?адовно , ^[7] Стара Градишка ), и као основну намену су имали уништава?е Српског, ?евре?ског и Ромског становништва са подруч?а НДХ, али на?ве?и бро? жртава су чинили Срби . Логор ?асеновац ?е био ?едини централни логор смрти изван По?ске, и ?едини ко?им нису управ?али нацисти. ^{[8] [9]} ?име су управ?але усташке снаге Независне Државе Хрватске , а ве?ина жртава овог логора су били Срби, мада ?е тамо уби?ено и на десетине хи?ада Рома и ?евре?а.

Нацисти су користили еуфемизам “ Коначно реше?е ?евре?ског пита?а ” ( нем. Endlosung der Judenfrage ) да опишу систематско уби?а?е европских ?евре?а. Одлуку да истреби ?евре?е ?е вероватно донело нацистичко руководство у прво? половини 1941 . године, али документи о ово? одлуци нису на?ени. Први корак у коначном реше?у су начиниле а?нзацгрупе ко?е су пратиле Вермахт у Операци?и Барбароса (инвази?а на СССР у ?уну 1941). Ме?утим, методи стре?а?а ?евре?а у ?амама нису били дово?но ефикасни, тако да су кра?ем 1941. нацисти одлучили да успоставе логоре са сврхом изгра?ене за систематско уби?а?е у гасним коморама . Дета?и ове операци?е су расправ?ени на Ванзе конференци?и у ?ануару 1942, а извршени су под административном контролом Адолфа А?хмана . Треблинка , Белзец , и Собибор су изгра?ени током операци?е Ра?нхард , што ?е био кодни назив за истреб?е?е по?ских ?евре?а .

Док ?е Аушвиц II био део комплекса радног логора, а и Ма?данек ?е био радни логор, логори направ?ени у операци?и Ра?нхард и Хелмно су били чисти логори смрти - другим речима, изгра?ени су иск?учиво и посебно за уби?а?е огромног бро?а ?уди, углавном ?евре?а, неколико сати након ?иховог уласка у логор. ^[10] ?едини затвореници ко?и су слати у ове логоре а нису одмах уби?ени су били они ко?и су били неопходни као робовска радна снага, директно повезана са процесом истреб?е?а, на пример, за изноше?е тела из гасних комора. Ови логори су били мале величине - само пар стотина метара у дужину и ширину - пошто ни?е био неопходан смешта? ве?ег капацитета. Пристижу?им логорашима ?е говорено како су ту само у пролазу у процесу релокаци?е да?е на исток или у неки радни логор.

И не?евре?и су уби?ани у овим логорима, ук?учу?у?и многе По?аке, као и сов?етске ратне зароб?енике. ^[11]

Бро? жртава [ уреди | уреди извор ]

Следе бро?ке ко?е представ?а?у процене бро?а ?уди страдалих у логорима смрти:

• Аушвиц-Биркенау: око 1.100.000 ^[12]
• Треблинка: на?ма?е 700.000 ^[13]
• Белзец: око 434.500 ^[14]
• Собибор: око 167.000 ^[15]
• Хелмно: око 152.000 ^[16]
• Ма?данек: 78.000 ^[17]

Ове бро?ке да?у збирно тек испод 2.700.000 ?уди.

• Логор ?асеновац , бро?ке варира?у од 80.000 до преко 700.000 ?уди ^{[18] [19]} , док ?е на подруч?у Независне Државе Хрватске пописано чак 20.000 уби?ене деце ^{[ тражи се извор ]} .

У Малом Тростенецу ?е уби?ено на?ма?е 65.000 ?евре?а, док процене за не?евре?е варира?у од 100.000 до 400.000 (нису откривени преживели, ук?учу?у?и особ?е). ^[20]

Избор места за логоре [ уреди | уреди извор ]

Нацистичка Немачка ?е одабрала По?ску за изград?у ве?ине логора из више разлога:

• Логори су гра?ени тамо где ?е ве?ина планираних жртава живела. По?ска ?е била дом на?ве?е ?евре?ске групе у Европи. ^[21]
• Овако су логори смрти могли да буду држани у ве?о? та?ности од немачких држав?ана. ^[22]
• Целокупна железничка мрежа источне Европе ?е била преоптере?ена нацистичким ратним напорима; логистички ни?е било могу?е да се организу?у десетине хи?ада возова потребних за превоз ?евре?а на ве?е разда?ине, услед на?ве?е во?не операци?е ко?у ?е свет икада видео (Источни фронт). ^[23]
• Нацисти су хтели да уклоне све ?евре?е из Велике Немачке пре него што су се сложили око Коначног реше?а . Западна Европа ?е сматрана ари?евском , па нацисти нису хтели да ?е загаде великим бро?ем ?евре?а. Стога ?е По?ска била идеална ?ер су ?е насе?авали Словени ко?и су били полу-?уди . (Базирано на к?изи: Нацистички доктори).

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Логор смрти на Викимеди?ино? остави .

• The Про?екат Истори?а Холокауста
• Подаци о Холокаусту и концентрационим логорима
• Тим за едукаци?у и архивско проучава?е Холокауста
• Службене фотографи?е нацистичких логора из америчке Националне архиве