Лабудово ?езеро ( рус. Лебединое озеро ) ?е балет у четири чина, за ко?и ?е музику компоновао Петар И?ич Ча?ковски изме?у 1875?1876. ^[1] Прво изво?е?е ?е имао 4. марта 1877 . (20. фебруара по ?ули?анском календару ) у московском Бо?шом театру . ^[1] Упркос првобитном неуспеху, сада ?е ?едан од на?популарни?их балета свих времена. ^[2]

Сценарио, у почетку у два чина, настао ?е из руских и немачких народних прича и говори о Одети, принцези ко?у ?е проклетство злог чароб?ака претворило у лабуда. Кореограф оригиналне продукци?е био ?е ?ули?ус Ра?зингер (Вацлав Ра?зингер). Балет ?е преми?ерно извео Бо?шо? балет 4. марта 1877. ^{[3] [4]} у Бо?шом театру у Москви . Иако ?е представ?ен у много различитих верзи?а, ве?ина балетских трупа сво?е инсценаци?е кореографски и музички заснива на ожив?ава?у Мари?уса Петипе и Лева Иванова из 1895. године, први пут постав?еног за Царски балет 15. ?ануара 1895. у Мари?инском театру у Санкт Петербургу . За ово ожив?ава?е, партитуру Ча?ковског ?е ревидирао главни диригент и композитор Царског позоришта у Санкт Петербургу Рикардо Дриго . ^[5]

Истори?а настанка балета [ уреди | уреди извор ]

Ча?ковски ?е музику за балет написао по нару?бини Бо?шо? театра за хонорар од 800 руба?а по либрету ко?и су за?едно написали Владимир Бегичев, тадаш?и директор московских царских театара и балетан Васили? Гелтзнер по немачко? ба?ци Der geraubte Schleier (Украдени вео). ^[1] Ту ба?ку први ?е об?авио ?охан Карл Август Мусеус изме?у 1782?1786. у к?изи Volksmarchen der Deutschen . Иначе слична ба?ка посто?и и у Руси?и (Бели патак), чак ?е по рад?и ближа, па се претпостав?а да су аутори направили ?едну мешавину, узели рад?у из руске, а ликове из немачке ба?ке. ^{[6] [7]} Кореографи?у за преми?еру направио ?е Вацлав Ра?зингер, тадаш?и балетма?стор Бо?шо? театра . Преми?ера ни?е баш добро прошла, али се балет одржао на репертоару тог театра до 1883 . са укупно 41 изво?е?а.

Неки савременици Ча?ковског се?а?у се да ?е композитор био веома заинтересован за животну причу баварског кра?а Лудвига II , чи?и ?е живот наводно био обележен знаком Лабуда и могао ?е да буде прототип принца са?алице Зигфрида. ^[8]

Бегичев ?е наручио партитуру Лабудовог ?езера од Ча?ковског у ма?у 1875. за 800 руба?а . Ча?ковски ?е радио само са основним нацртом захтева ?ули?уса Ра?сингера за сваки плес. ^[9] За разлику од упутстава за партитуре Успаване лепотице и Крцка Орашчи?а , ни?една од оригинално писаних инструкци?а ни?е преживела. Ве?ина онога што су научници знали о информаци?ама као што ?е кореографи?а, потекло ?е из трачева и критика изво?е?а. ^[10] Ме?утим, белешке са проба ко?е датира?у ?ош из 1876. године недавно су откривене у Институту за студи?е уметности у Москви, открива?у?и више информаци?а о томе како ?е можда изгледала оригинална продукци?а из 1877. године. ^[11]

Након смрти Ча?ковског балет ?е постав?ен у Санкт Петербургу у Маринском театру 1895 . За то изво?е?е кореографи?у су направили Мари?ус Петипа (1. и 3. чин) и Лав Иванов (2. и 4. чин) уз неке корекци?е на либрету ко?е ?е направио композиторов брат Модест Ча?ковски и корекци?е на оригинално? партитури (кра?е?а) ко?у ?е направио диригент тог театра Рикардо Дриго . ^[1] То изво?е?е ?е постало далеко популарни?е, те се данас ве?ина изво?е?а Лабу?ег ?езера , рефлектира на ?ега.

Остала славна изво?е?а Лабудовог ?езера збила су се 1880 . и 1882 . Бо?шо? театарски кореограф ?осеф Хансен ?е радио по узору на московско преми?ерно изво?е?е. Након тог 1901 . поновно Бо?шо? театарски кореограф Александар Горски, те лондонска преми?ера 1911 . у изво?е?у Балета Русеса Серге?а Д?аги?ева и кореографа Михаила Фокина.

У улогама Одете прославиле су се многе примабалерине; Пиерина Легнани , Вера Трефилова, Олга Преображенска , Ана Павлова , Тамара Туманова, Галина У?анова , Ма?а Плисецка , Марго Фонте?н ...

Лица [ уреди | уреди извор ]

• Кра?ица
• Принц Зигфрид , ?ен син
• Волфганг , ?егов учите?
• Лакрди?аш , дворска луда
• Одета , кра?ица лабудова
• Ротбард , зли Гени?е
• Одили?а , ?егова ?ерка

Први чин [ уреди | уреди извор ]

Парк кра?евог двора - Дан пунолетства принца Зигфрида, дан ступа?а у нови живот и прихвата?а нових обавеза, али у исти мах, опрошта? од младалачких заноса и машта?а. Дан сре?е и узбу?е?а.

Први поздрав?а?у принца добри и верни сапутници ?еговог дети?ства и младости - лакрди?аш и наставник, затим ?егови врш?аци - другови из веселих игара и забава. Журе се да поздраве принца и сви остали ко?и живе у ?еговом замку. Принц радосно прима поздраве.

Из далеких кра?ева долазе на свечаност принчеви-вазали. Они му да?у мач и витешки крст и полажу заклетву на верност своме новом суверену. Сада ?е он господар ?ихове зем?е и ?иховог живота. Али, нешто стеже ?егово срце. Он жури ма?ци и пред ?ом, првом дамом кра?евства, клечи на коленима моле?и за савет и помо?. Свечаност се продужава, али принцу почи?е да смета шум раскошног бала. Пошто ?е забранио наставнику и дворско? будали да по?у за ?им, принц одлази у лов са сво?им при?ате?има.

• Лабудово ?езеро , балет Петра Илича Ча?ковског , Балет СНП-а , Нови Сад, 2007/08; Фотографи?е су део фото збирке Српског народног позоришта .
• 
  Лабудово ?езеро , балет Петра Илича Ча?ковског, Балет СНП-а, Нови Сад, 2007/08.
• 
  Лабудово ?езеро , балет Петра Илича Ча?ковског, Балет СНП-а, Нови Сад, 2007/08; Андре?а Кулешеви? , Андре? Колчери?у
• 
  Лабудово ?езеро , балет Петра Илича Ча?ковског, Балет СНП-а, Нови Сад, 2007/08; ?елена Лечи? , Андре? Колчери?у
• 
  Лабудово ?езеро , балет Петра Илича Ча?ковског, Балет СНП-а, Нови Сад, 2007/08; Руска игр а, Мари?ана ?урчи?а , соло

Други чин [ уреди | уреди извор ]

Пуста обала див?ег ?езера - Ту зли Гени?е кри?е дево?ке, ко?е ?е претворио у лабудове. Само ?убав млади?а према на?лепшо? од ?их - Одети, може да ослободи дево?ке злог проклетства и уби?е чароб?ака, ко?и стално чува сво?е заточенице.

Од?едном на обали ?езера по?ав?у?е се принц. Он види Одету и оста?е непомичан, поражен ?еном лепотом и та?ном ко?ом ?е обави?ена. Зли гени?е се труди да одведе дево?ке и не допусти принцу да се сретне са Одетом, али принц стиже прекрасну дево?ку-лабудицу. Ко ?е она? Одакле ?е?

Одговор не могу дати неме дево?ке - лабудице. Како им помо?и? Како открити ?ихову та?ну? како их ослободити чароли?е? Рани?е прита?ена осе?а?а саучеш?а и нежности сада обухвата?у принца.

Покорне зло? во?и чароб?ака, дево?ке напушта?у обалу. Опрашта?у?и се са Одетом, принц се закли?е да ?е се вратити и ослободити ?е. Али, зли Гени?е не?е дозволити да принц поново при?е лабудовом ?езеру, да се ?ош ?едном сретне са Одетом и учини?е све да се у срцу млади?а угаси осе?а?е ?убави према кра?ици лабудова.

Тре?и чин [ уреди | уреди извор ]

Бал у кра?евском дворцу - Скуп?а?у се гости. Невесте игра?у пред престолом принца. Зигфрид не да?е ни ?едно? првенство. На бал долазе непознати гости. Фанфаре об?ав?у?у долазак грифа Ротбарда. То ?е чароб?ак Ротбард са ?ерком Одили?ом и сво?ом свитом. Опчи?ен играма ко?е свита изводи, и очаран лепотом Одили?е, Зигфрид заборав?а заклетву дату Одети. Зигфрид саопштава ма?ци да ?е ?ерка Ротбарда бити ?егова жена. Одили?а тражи од принца заклетву да ни?е дао сво?у реч друго? жени. Принц се куне. Наста?у грм?авина и зем?отрес. Гости неста?у. Принц пада повре?ен.

Четврти чин [ уреди | уреди извор ]

Обала Лабудовог ?езера - Почи?е бура. Узнемирени лабудови очеку?у долазак сво?е кра?ице Одете. Она се по?ав?у?е и веома тужна прича другарицама о изда?и Зигфрида. Принц до?ури као избезум?ен, моли Одету за опрошта? и хо?е да умре за?едно са ?ом. По?ав?у?е се зли Гени?е и сукоб?ава се са принцом. Али, бура на ?езеру се по?ачава и удар грома уништава злог Гени?а. Полако се све стишава, чини неста?у, а зора обас?ава дво?е за?уб?ених ко?и сре?но корача?у у нови живот.

Адаптаци?е [ уреди | уреди извор ]

Телевизи?а [ уреди | уреди извор ]

• Током ере Сов?етског Савеза , Сов?етска државна телевизи?а ?е у четири неславна наврата спречила велика саопште?а са видео снимцима Лабудовог ?езера. Државна телевизи?а ?е 1982. емитовала снимке након смрти Леонида Бреж?ева . Године 1984, емитова?е снимака ?е спречило об?ав?ива?а смрти ?ури?а Андропова . Године 1985, ?ихово емитова?е ?е спречило об?аву смрти генералног секретара Константина Чер?енка . ^[12] Послед?и и на?чеш?е цитирани пример кориш?е?а Лабудовог ?езера у овом контексту било ?е током покуша?а сов?етског пуча у августу 1991. ко?и ?е довео до распада Сов?етског Савеза . ^[13]
• Када ?е независни руски информативни канал Дожд (тако?е познат као ?ТВ Киша”) био приморан да се угаси због закона о цензури изазваних руском инвази?ом на Укра?ину 2022. године, станица ?е одлучила да заврши сво?у послед?у емиси?у вести са Лабудовим ?езером у контекству ?егове употребе из 1991. године. ^{[14] [15]}

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Лабудово ?езеро на Викимеди?ино? остави .