Кубер (владар)

Кубер (владар)
Кубер (владар)
Породица
Родите?и	Кубрат

Кубер (у другим изворима и Кувер ) ?е био владар (кан) Срема и поглавар утигурских Прабугара , Сермези?анаца и Словена на Балкану у 7. веку .

Владавина Сремом [ уреди | уреди извор ]

Византи?ски цар ?устин II (565?578) ?е уступио половину Срема Аварима , ко?и су изме?у 580 . и 582 . године осво?или и другу половину поменутог региона, ук?учу?у?и и град Сирми?ум . Авари су у Срем населили сво?е зароб?енике (романизовано или хеленизовано становништво), ко?е су заробили на византи?ским територи?ама на Балкану . Ови зароб?еници су насе?ени у Срем са ци?ем да обра?у?у зем?у и обезбеде залихе хране за Аваре, да би ови могли несметано да рату?у. Живе?и 60 година под аварском влаш?у, ови зароб?еници су у Срему постали потпуно нова наци?а ? Сермези?анци (Сремци).

Авари су 635 . године (по другим изворима после 670. године) поставили Кувера да влада над овим Сермези?анцима као аварски вазал. Кубер ?е био син кана Кубрата , поглавара хуно - прабугарских Оногура . Досадаш?е интерпретаци?е (J. Вернер, В. Попови?) показу?у да се у Мало? Переш?епини ради о гробу кана Кубрата, сахра?еног изме?у 641 . и 647 . године. После ?егове смрти на власт ступа ?егов на?стари?и син Батба?ан , након чи?е су се кратке владавине Кубратови синови разделили. ?егов четврти син Кувер се населио у Срему, и био потчи?ен аварском кагану.

Одлазак Кувера на Балкан [ уреди | уреди извор ]

Ускоро су се Сермези?анци ?за?едно са Кубером и ?еговим Прабугарима ” побунили против кагана, а након победе над ?им, напустили Срем и (по Попови?у 678?685. године) населили се на сред?ем Балкану, на Керамезиском по?у , у близини Солуна . Западно од Солуна, Прабугари предво?ени Кубером формирали су племенски савез са околним племенима, ко?и историчари назива?у Куберова Бугарска . Према истим ауторима, оставе у Врапу и Ерзеку су некад представ?але део каганове ризнице, ко?у ?е Кубер присво?ио у Панонско? низи?и и донео са собом на сред?и Балкан. Предмети из обе ризнице углавном потичу из средине и друге половине 7. века што одговара периоду када ?е након византи?ског похода потучен Кубер и ?егови во?ници.

Из Македони?е се Кубер преселио у средиште данаш?е Срби?е, где ?е, према аутору Осману Карата?у, вероватно владао као први српски кнез. ^[1]

Истори?ски знача? Кубера [ уреди | уреди извор ]

Познато ?е да су се Словени на Балкан насе?авали у више таласа. Словенски матери?ални налази прона?ени у кругу ? Комани ” културе да?у могу?ност да се ?едан од тих таласа остварио посредством миграци?а поменутих прицрноморских народа и ?ихових владара. И неки од данаш?их истраживача (овде се пре свега мисли на Попови?а) сматра?у да и истори?ски извори наводе на посредништво Прабугара , и посебно Кубера приликом ослоба?а?а Срба и Хрвата , као и неких других словенских племена од аварског притиска и ?ихово касни?е насе?ава?е на Балканско полуострво .

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ Karatay 2003 , стр. 148.

Литература [ уреди | уреди извор ]

Karatay, Osman (2003). In Search of the Lost Tribe: The Origins and Making of the Croation Nation . Ayse Demiral. стр. 148?. ISBN 978-975-6467-07-7 .
Попови?, Владислав (1986). ?Куврат, Кувер и Аспарух” (PDF) . Старинар . 37 : 103?133.
Радмило Петрови?, Во?водина - петнаест милени?ума културне истори?е, Београд, 2003.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

[FOOTNOTEKaratay2003148-1] Karatay 2003 , стр. 148.

[1]