Кривоши?е

Кривоши?е ?е назив за српско племе или за висораван и истори?ску микрореги?у изнад Рисна у Боки Которско? , општина Котор у Црно? Гори , односно ?едно ври?еме дио Старе Херцеговине , на источним обронцима Ор?ена .

Назив

Кривоши?а ?е назив за ?едну врсту саб?е ко?а у хералдици означава првенствено знак храбрости и спремности да се брани сво? ареал. ^[1] Назив племена и области Кривоши?е ?е у вези са овим оруж?ем.

Географи?а

Кривоши?е у ширем смислу означава територи?у Гор?их и До?их Кривоши?а и Гор?их и До?их Леденица, док у ужем смислу територи?у Гор?их и До?их Кривоши?а. Кривоши?е су ртом Пазуа поди?е?ене на Гор?е и До?е Кривоши?е ^[2], а чине их села:

Ова села чине мале групе ку?а ко?е су, прилаго?ава?у?и се конфигураци?и терена, подигнуте без нарочитог реда. Данас ?е ве?ина села скоро напуштена.

Природне одлике

Кривоши?е су познати по на?изразити?им облицима дубоког крша. Планине су претежно покривене б?елогирчном шумом ( буквом и др.) а на Ор?ену су очуване и шуме бора мунике . У ледено доба знатан дио Ор?ена био ?е захва?ен глаци?аци?ом . Наслаге леда биле су изме?у осталог око Звечаве . Од средиш?ег Ор?ена спушта?у се ледничке долине према Граховском и Драга?ском по?у, ко?а су покривена флуциоглаци?алним наносом, дебелим и до 10 m ^[3].

Клима

Клима ?е медитеранска и изми?е?ено медитеранска, карактеристична по обимно? количини падавина зими. ?ета су топла и сушна.

Истори?а

Област ?е добило име по неком Кривоши?у чи?е се име поми?е у дубровачком изв?ешта?у из XV ви?ека ^[4]. Према неким изворима, први помен области Кривоши?а у писаним изворима ?е из изв?ешта?а млетачког запов?едника у Рисну , Ан?ела Гонема, из 1686 . године. У изв?ешта?у се поми?е 15-20 ку?а у Кривоши?ама ^[5]. Реви?а Истори?а за август 2014. на 21.страни поми?е саб?у кривоши?у, тако да ?е в?ероватно да ?е ово ратничко српско племе добило има баш по то? врсти саб?е, ?ер су и Дроб?аци наводно добили име по дробу, након убиства-освете над Ченги?има. Презиме С?екло?а ?е по томе што су с?екли Турке, а посто?и податак да Косово ни?е по птици кос ве? што су се ту во?ске косиле одва?када. Све то иде у прилог чи?еници да су наше области и племена доби?ала имена по во?ним терминима. У опису грба Будисав?еви?а се поми?е сабл?а кривоши?а.

Кроз Кривоши?е пролази пут ко?и ?е био знача?ан у сред?ов?ековно и античко доба. О томе св?едоче изме?у осталог остаци поплочаног пута у дубодолини Лупоглава ^[5].

Кривоши?е се налазе на територи?и некадаш?е турске нахи?е Ри?ани и ди?елом Драчевице . Ри?ани, сред?ов?ековни Власи , сматра?у се прецима Кривоши?ама. Због учесталих субока и ми?еша?а са црногорско - херцеговачким племенима, Ри?ани полако неста?у ^[5].

Истражива?а племена Кривоши?а показау?у да се од 1430 . до 1500 . године знатан бро? становника племена одселио у Боку которску . Сеобе су настав?ене и у ври?еме турске владавине. Кривоши?е у том периоду учеству?у у устанцима племена Никши?а и подлов?енске Црне Горе. Тада се у ове кра?еве насе?аба?у братстава из Цуца , Б?елопавли?а , П?ешиваца ,околине Цети?а и ма?им ди?елом из Херцеговине ^[6]. Од ?их у 17. ви?еку разви?а?у се у Кривоши?ама братства

Бо?ани?и
Самар?и?и
Радо?ичи?и
Радулови?и
Вучурови?и
Одалови?и
Жмуки?и
Ристели?и
Благо?еви?
Лаки?еви?
Или?и (слава св. Петка)
Водовари
Ковачи (слава ?ованда?), да?им пори?еклом из Цуца
Ковачи (слава ?ур?евдан), да?им пори?еклом из Ба?ана
Кокотови?и
Дерети?и
Лазови?и -Леденице
Милети?и -Леденице
Или?и (слава ?ур?евдан)-Леденице
Суботи?и -Леденице

Кривоши?ама влада?у Турци до 1684 . године, затим припада?у Млетачко? републици до пропасти Венеци?е 1797 . године, када прелазе у састав Аустроугарске . Од 1807 . припада?у Француско? , од 1813 . Црно? Гори ^[3]. Бечким конгресом 1814 . године, Кривоши?е су поново под Аустроугарском контролом, као дио Илирских покра?ина . Ово ?е изазивало побуне ме?у локалним становништвом, од ко?их ?е в?ероватно на?познати?и она? из 1869 . године. ?ош данас у кра?у посто?е остаци аустроугарских утврда ^[7]^[5].

Вук Кара?и? ?е заби?ежио да ?е 1834 . у Кривоши?ама било око 250 ку?а и 1.200 душа, сви грчког закона ^[8].

Аустроугарска влада овим кра?ем све до 1918 . године када ?е формирана ?угослави?а .

Цркве

Црква Св. ?ована, Драгошево село, Звечава ( XVII ви?ек )
Црква Рождества Богородице, Малов До ( 1831 )
Црква Покрова Богородице, Драга? ( 1867 )

Заним?ивости

Кривоши?е су подруч?е с на?ве?ом количином падавина у Европи ? у прос?еку 480 mm дневно ^{[
тражи се извор
]}.
Грчки мит каже да се гробови Кадмоса , оснивача Тебе , и ?егове жене Хармони?е налазе на подруч?у Кривоши?а ^{[
тражи се извор
]}.

Знамените личности пори?еклом са Кривоши?а

Милан Радулови? , српски к?ижевник, философ, интелектуалац, министар вера Срби?е, из Хан Пи?еска.
А?им Радулови? , во?а устанка источне Босне и први во?вода горски из Хан Пи?еска.
Милорад Радулови? , командант ма?ор специ?алних ?единица полици?е V одреда - Добо?, Кара?ор?ева зви?езда , из Хан Пи?еска.
?убиша Самар?и? ^[9], српски и ?угословенски глумац, редите? и продуцент.
Же?ко Самар?и? ^[10], ?угословенски и српски п?евач народне и поп музике.
Мирко Самар?и? ^[10], учесник Народноослободилачке борбе, предс?едник општине Рисан.
Го?ко Самар?и? ^[9], српски револуционар и комуниста.
Саво Или? , народни херо? са Леденица

Види ?ош

Референце

^ Будисав?еви?, Борислав (2018). Атлас 37 грана родослова Будисав?еви?а , pp. 52 . Промете?.
^ Поп Сава Наки?енови? , Антропогеографска студи?а Боке, Београд 1913, 515
^ ^а ^б [1] ^{[
мртва веза
]}
^ ?асмина ?ор?еви?, Драчевица и Ри?ани средином XVI ви?ека, Београд 1997.
^ ^а ^б ^в ^г Црквени споменици на подруч?у Кривоши?а и Леденица - I дио , Приступ?ено 9. 4. 2013.
^ Радо?ичи?, Lазар (1934). Кривоши?е и Кривоши?ани: ?ихова буна, борба и рат за ослобо?е?е 1869 год. у борби против Аустро-ма?арског царства . Никши?: Слободна Мисао.
^ Др Кох Нандор: Бока которска , Приступ?ено 9. 4. 2013.
^ Вук Кара?и?: Бока которска , Приступ?ено 9. 4. 2013.
^ ^а ^б Обрад Ми?ов Самар?и?, ?Пори?екло Самар?и?а и осталих братстава рода Орлови?а“, Мостар, 1991
^ ^а ^б Обрад Ми?ов Самар?и?, ?Пори?екло Самар?и?а и осталих братстава рода Орлови?а“ Мостар, 1991

Спо?аш?е везе

[1] Будисав?еви?, Борислав (2018). Атлас 37 грана родослова Будисав?еви?а , pp. 52 . Промете?.

[2] Поп Сава Наки?енови? , Антропогеографска студи?а Боке, Београд 1913, 515

[b-3] а ^б [1] ^{[
мртва веза
]}

[4] ?асмина ?ор?еви?, Драчевица и Ри?ани средином XVI ви?ека, Београд 1997.

[a-5] а ^б ^в ^г Црквени споменици на подруч?у Кривоши?а и Леденица - I дио , Приступ?ено 9. 4. 2013.

[6] Радо?ичи?, Lазар (1934). Кривоши?е и Кривоши?ани: ?ихова буна, борба и рат за ослобо?е?е 1869 год. у борби против Аустро-ма?арског царства . Никши?: Слободна Мисао.

[7] Др Кох Нандор: Бока которска , Приступ?ено 9. 4. 2013.

[8] Вук Кара?и?: Бока которска , Приступ?ено 9. 4. 2013.

[#1-9] а ^б Обрад Ми?ов Самар?и?, ?Пори?екло Самар?и?а и осталих братстава рода Орлови?а“, Мостар, 1991

[аутоматски_генерисано1-10] а ^б Обрад Ми?ов Самар?и?, ?Пори?екло Самар?и?а и осталих братстава рода Орлови?а“ Мостар, 1991

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]