한국   대만   중국   일본 
Крбава ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Крбава

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Крбавско по?е
Личко-крбавска жупани?а на мапи из времена Аустроугарске
Географске реги?е некадаш?е Републике Српске Кра?ине

Крбава ( лат : Corbavia ) ?е крашки предио у Лици , Хрватска , изме?у П?ешевице на истоку и Стазе и Троврха на западу, с?евероисточно од Личког по?а .

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Сачи?ена ?е од неколико крашких по?а ? Крбавског и Крбавице . Надморска висина ?е око 626-740 м. Главно насе?е ?е Удбина , на висини од 830 м. Ри?еке понорнице ко?е протичу кроз Крбавско по?е су Крбава и Крбавица . Предео ?е периодично плав?ено у кишно? сезони, па се сва насе?а налазе на ободу по?а. Разви?ено ?е га?е?е жита и овчарство .

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Ту ?е 1493 . године босански сан?акбег Хадум ?акуб-паша потукао хрватску феудалну во?ску под баном Емериком Деренчином и тиме омогу?ио да?е турско осва?а?е Лике. Након ослобо?е?а од турске власти кра?ем 17. века, Крбава ?е ук?учена у састав Во?не кра?ине .

Средином 1873 . године извршено ?е разво?аче?е Во?не кра?ине, ук?учу?у?и и подруч?е локалних регименти ( Личка и Оточка ), али разво?ачене области нису одмах прик?учене Кра?евини Хрватско? и Славони?и , ве? су добиле посебну зема?ску управу , ко?а се делила на шест кра?ишких окруж?а, ме?у ко?има ?е било и посебно Личко-оточко окруж?е , ко?е ?е обухватало и Крбаву. Тек 1881 . године, сва кра?ишка окруж?а прик?учена су Кра?евини Хрватско? и Славони?и. У оквирима проширене Кра?евине, прик?учена окруж?а наставила су да посто?е све до 1886 . годинне, када ?е жупани?ско уре?е?е протегнуто и на те просторе, тако да ?е на подруч?у Личко-оточког окруж?а створена нова Личко-крбавска жупани?а . [1] [2] [3]

За време Другог светског рата, усташе су починиле масовне злочине против српског народа на подруч?у Крбаве. Од 1991 . до 1995 . године, Крбава се налазила у саставу Републике Српске Кра?ине. Данас ?е Крбава поде?ена изме?у Личко-се?ске и Задарске жупани?е .

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Valenti? 1981 .
  2. ^ Planini? 1992 , стр. 173-183.
  3. ^ Dubravica 2001 , стр. 159-172.

Литература [ уреди | уреди извор ]