Констатинос Караманлис Κωνσταντ?νο? Καραμανλ??
Костас Карамнлис 1960. године
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1907-03-08 ) 8. март 1907.
Место ро?е?а	Проти , (   Османско царство ),
Датум смрти	23. април 1998. ( 1998-04-23 )  ( 91 год. )
Место смрти	Атина , Грчка
Националност	Грк
Универзитет	Универзитет у Атини
Професи?а	Политичар
Породица
Супружник	Амали?а Караманлис (1951?1972)
Породица	братанац: Костас Караманлис (мла?и)
Политичка кари?ера
Политичка странка	Народна странка (1936?1951) Грчки опоравак (1951?1955) Национална радикална уни?а (1955?1963) Нова демократи?а (1974?1998)
Мандати Преми?ер Грчке 6. октобар 1955. ? 5. март 1958. Монарх Павле Грчки Претходник Александрос Папагос Наследник Константинос Георгакопулос 17. ма? 1958. ? 20. септембар 1961. Монарх Павле Грчки Претходник Константинос Георгакопулос Наследник Константинос Довас 4. новембар 1961. ? 17. ?ун 1963. Монарх Павле Грчки Претходник Константинос Довас Наследник Пана?отис Пипинелис 24. ?ул 1974. ? 10. ма? 1980. Председник Федон Гизикис Михаил Стазинопулос Константинос Цацос Претходник Адамантиос Андруцопулос Наследник ?оргос Ралис Председник Грчке 10 ма? 1980. ? 10. март 1985. Председник владе ?оргос Ралис Андреас Папандреу Претходник Константинос Цацос Наследник (в. д.) ?анис Алеврас 5. ма? 1990. ? 10. март 1995. Председник владе Константинос Мицотакис Андреас Папандреу Претходник Христос Сардзетакис Наследник Константинос Стефанопулос
Потпис

Констатинос Караманлис ( грч. Κωνσταντ?νο? Γ. Καραμανλ?? ; Проти , 8. март 1907 ? Атина , 23. април 1998 ) председник владе Грчке у четири мандата 1955 ? 1963 . и 1974 ? 1980 . и председник републике 1980?1985. и 1990?1995, к?учна фигура грчке политике у друго? половини 20. века . Означава се заслужним за рестаураци?у демократи?е након власти во?не хунте 1967-1974 , успостав?а?е Тре?е грчке републике и уво?е?е Грчке у Европску за?едницу претече Европске уни?е .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Констатинос Караманлис ?е ро?ен 1907 . у околини Кипке?е ( Серес ) у селу Проти у Македони?и у време када ?е она ?ош увек била део Османског царства , као син учите?а ко?и се касни?е упустио у трговину дуваном. Ушао ?е у политику као посланик Народне (конзервативне) странке 1935?1936. године, али су ?егову политичку кари?еру привремено прекинули Метаксасова диктатура и окупаци?а током Другог светског рата . У политику се вратио 1946. године. Био ?е део послератних влада. Прочуо се као министар ?авних радова у влади Грчког сабора маршала Папагоса изме?у 1952. и 1955. године, показу?у?и при томе аутократске склоности, свест о знача?у по?ав?ива?а у средствима информиса?а, али и завидну успешност. После Папагосове смрти 1955. године, кра? Павле га ?е неочекивано изабрао за новог председника владе. Караманлис ?е преобразио Грчки сабор у Националну радикалну уни?у .
Првобитна подршка палате Карамнлису временом се изродила у непри?ате?ство, посебно од стране сво?еглаве кра?ице Фредерике. После пораза на изборима 1963 . године отишао ?е у ?еданаестогодише?е изгнанство у Француску . Након слома пуковничке диктатуре 1967?1974 . Караманлис ?е био позван да успостави ред. Као председник владе, спровео ?е, са пуно умешности и без крвопроли?а повратак цивилно? власти и каж?ава?е во?а хунте. Водио ?е упад?иво либерални?у политику него у раздоб?у пре во?ног удара и дозволио ?е рад комуниситичких парти?а забра?ене од 1947 . године. Због нерасположе?а према Америци и НАТО пакту , повукао ?е Грчку из во?ног крила савеза. Тежио ?е да убрза процес придружива?а Европско? за?едници , виде?и у томе алтернативу традиционалном осла?а?у на покровите?ство САД. У свом покуша?у да модернизу?е десницу, окуп?ену у странку Нова демократи?а и супростави завод?иво? реторици ПАСОК-а ни?е био тако успешан. Пошто ?е обезбедио при?ем Грчке у Европску економску за?едницу 1979 , изде?ствовао ?е да буде изабран за председника. У том сво?ству, 1981 . године надзирао ?е примопреда?у власти изме?у деснице и прве левичарске владе у истори?и Грчке. Пред истек петогодиш?ег мандата 1985 . године поднео ?е оставку пошто ни?е предложен за нови петогодиш?и мандат. Поново ?е изабран за председника ма?а 1990 . године, а после истека тог мандата 1995 . године повукао се из политике. ^[1]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]