Кору?а
(
гал.
A Coruna
;
шп.
La Coruna
) град ?е на северозападу
Шпани?е
, ко?и се налази на обалама
Атлантског океана
у
аутономно? за?едници
Галиси?и
и главни ?е град истоимене
покра?ине
Кору?е.
Кору?а има 248.810 становника (2014), и други ?е на?ве?и град у Галици?и после Вига. ?ена густина насе?ености (6471,32 hab/km²) ?е на?ве?а у Галиси?и и ?една од на?гуш?е насе?ених у Шпани?и.
Клима у Кору?и ?е океанска са благим температурама током целе године.
Кору?а обухвата површину од 36,8 km
2
и има 243.349 становника (по попису од
2006
).
Град ?е директно смештен на
Атлантском океану
и у ?ему ?е изражена блага
клима
.
| Клима (Кору?а)
|
| Показате? \ Месец
|
.
?ан.
|
.
Феб.
|
.
Мар.
|
.
Апр.
|
.
Ма?
.
|
.
?ун
.
|
.
?ул
.
|
.
Авг.
|
.
Сеп.
|
.
Окт.
|
.
Нов.
|
.
Дец.
|
.
Год.
|
| Сред?и максимум, °C (°F)
|
13,1
(55,6)
|
13,7
(56,7)
|
14,9
(58,8)
|
15,5
(59,9)
|
17,4
(63,3)
|
19,8
(67,6)
|
21,8
(71,2)
|
22,5
(72,5)
|
21,5
(70,7)
|
18,7
(65,7)
|
15,8
(60,4)
|
14,0
(57,2)
|
17,4
(63,3)
|
| Сред?и минимум, °C (°F)
|
7,6
(45,7)
|
8,0
(46,4)
|
8,6
(47,5)
|
9,4
(48,9)
|
11,4
(52,5)
|
13,7
(56,7)
|
15,6
(60,1)
|
16,0
(60,8)
|
14,8
(58,6)
|
12,6
(54,7)
|
10,3
(50,5)
|
8,9
(48)
|
11,4
(52,5)
|
| Количина падавина
, mm (in)
|
128
(50,4)
|
102
(40,2)
|
79
(31,1)
|
85
(33,5)
|
80
(31,5)
|
42
(16,5)
|
30
(11,8)
|
35
(13,8)
|
68
(26,8)
|
110
(43,3)
|
114
(44,9)
|
135
(53,1)
|
1,008
(396,9)
|
| [
тражи се извор
]
|
Римски и преримски период
[
уреди
|
уреди извор
]
Кору?а ?е древни град ко?и ?е, према народним верова?има, основао
Херкул
.
Келти
,
Феничани
и
Рим?ани
су окупирали ?егову луку. Рим?ани су стигли у
Галици?у
у 2. веку пре нове ере углавном због економских ци?ева, ?ер ?е ова зона била веома богата минералима.
?ули?е Цезар
?е
62. п. н. е.
дошао у град, у то време познат као и
Бригантиум
и наишао на становништво састав?ено од рибара ко?и живе у примитивним и тешким условима. Због свог стратешког положа?а, град ?е убрзо постао важан за прекоморску трговину, што и показу?е изград?а светионика у 2. веку нове ере. Утица? Рим?ана био ?е веома знача?ан и утицао ?е на све области живота од ?езика до културе и религи?е
[1]
.
Након пада Римског царства, ово мало насе?е ?е пасти под сукцесивну визиготску владавину. Ме?утим, арапска инвази?а
Ибери?ског полуострва
711
. године ?едва да ?е имала утица?а у ово? области, ко?а ?е за ма?е од ?едног века, након доласка Арапа, постати део хриш?анског кра?евства Астури?е.
Бермудо II
(
шп.
Bermudo II
) доде?у?е компостелско? цркви власт над Круниом (
шп.
Crunia
) и над острвом Фаро (
шп.
La Isla de Faro
) (острво на коме се налазила Херкулова кула), али изме?у деветог и десетог века, периодични напади Викиншке флоте довели су до сма?ива?а становништва ко?е одлучу?е да се настани у области Бетанзос (
шп.
Betanzos
), ?едно? сигурни?о? и зашти?ени?о? области.
Тек
1208
. године, на захтев кра?а Леона,
Алфонса IX
(
шп.
Аlfonso IX
), град ?е поново насе?ен старим становништвом и наста?ен на територи?и Старог града. На та? начин Кору?а поста?е енклава ко?а одговара директно цару, без обавезе да се правда свештеницима или феудалцима ко?и су у сво?им рукама имали остатак галици?ске територи?е.
Децени?ама касни?е, ?егов наследник
Алфонсо X
(
шп.
Аlfonso X
) доделио ?е Кору?и право да тргу?е и прода?е со без пла?а?а икаквих пореза, што ?е довести до великог економског просперитета овог града.
За време владавине
Енрикеа III
, кра?ем
14. века
изгра?ени су зидови ко?и су штитили и чували Стари град. Неки остаци су сачувани, као што су тро?а врата ко?а су отварала град ка мору, а поред тога и ?едно утвр?е?е познато као “Старо утвр?е?е”, ко?е ?е у ствари данаш?и Парк Свети Карлос (
шп.
Parque de San Carlos
).
Ве? у
15. веку
, тачни?е
1446
. године,
Хуан II
, доделио ?е титулу града Кору?и
[2]
.
Изме?у седамнаестог и осамнаестог века, континуирани ратови шпанске монархи?е, све ве?а пове?а?а пореза као и регрутаци?е становништва довеле су град до ста?а рецеси?е.
Кра?ица
Елизабета I
од Енглеске (
енгл.
Queen Elizabeth I of England
), осе?ала ?е дубоко непри?ате?ство према
Филипу II
(
шп.
Felipe II
), а то ?е водило до низа во?них спорова. ?ула
1588
. године
Непобедива армада
(
шп.
Armada Invencible
) напустила ?е луку Кору?е и упутила се ка
Ламаншу
(
шп.
Canal de la Mancha
) где ?е наишла на неочекиване катастрофе и проблеме ко?и су ?е зауставили на путу ка Енглеско?. Годину дана касни?е,
1589
. Кра?ица Енглеске послала ?е флоту ко?ом ?е командовао адмирал
Френсис Дре?к
(
енгл.
Francis Drake
). Град се бранио од осва?ача, а на челу во?ске налазила се хероина
Мари?а Пита
(
шп.
Maria Pita
), ко?а ?е успела да задржи удар осва?ача.
Дакле, након спа?ива?а манастира ?Санто Доминго“, округа ?Санто Томас“ и ?Рибарске зоне“, Британци су се повукли.
У овом периоду дошло ?е до премешта?а Кра?евске ауди?енци?е из Сант?ага де Компостеле (
шп.
Santiago de Compostela
), у Кору?у
[3]
.
Током
Рата за шпанско насле?е
, град ?е поново почео да трпи све ве?е порезе и отпушта?е становништва. Рат ?е завршен
1716
. године, након чега почи?е економски опоравак ко?е доноси пове?а?е производ?е и извозних активности каталонских буржоаских предузетника.
Током владавине
Карлоса III
, завршено ?е разби?а?е монопола
Кадиза
као ?единог града са дозволом за трговину са колони?ама у
Америци
. Тринаест лука, ук?учу?у?и и луку Кору?е, имале су велике користи од такве трговине. У том периоду, град бри?ира економски, разви?а се и пове?ава, а сам кра? ?е наредио изград?у зида рибе.
У овом веку, отвара?ем Кра?евске фабрике дувана (
шп.
Real Fabrica de Tabacos
) и Кра?евске фабрике шешира (
шп.
Real Sombrereria de La Coruna
), започете су прве индустри?ске активности у Кору?и
[4]
.
У прво? половини
19. века
град дожив?ава знача?ан пораст становништва, од 12.000 у почетку разво?а до око 20.000
1850
. године.
Током
Наполеонове
инвази?е у ма?у
1808
. године, град ?е, од самог почетка, пружао отпор француско? окупаци?и, а ?уде ?е предводио Синфориано Лопез (
шп.
Sinforiano Lopez
).
Патриотски устанак почео ?е
30. ма?а
, када ?е народ, бесан и раз?арен након што ?е чуо вести о општем устанку, ко?е су стигле из суседних покра?ина, захтевао да се шпанска застава истакне и тиме покаже отпор и же?а за борбом народа против Наполеона.
Капетан Дон Антонио Филангиери (
шп.
Antonio Filangieri
), представник окупатора, покушао ?е да постигне некакав договор са народом, са патриотама, али они су кренули ка ?егово? палати. Разговара?у?и са представницима народа Филангиери ?е попустио ?иховом притиску и на кра?у побегао кроз споредна врата палате да би коначно уточиште нашао у манастиру Санто Доминго, у близини Капитани?ана.
Као и у другим ве?им и важни?им градовима у Шпани?и, формиран ?е Одбор за одбрану (
шп.
Junta de Defensa
), ко?и ?е радио на страни народа у рату са
Французима
.
У касном деветнаестом веку почеле су да се отвара?у и разви?а?у нове фирме и банке, а то ?е послужило као основа за ствара?е модерног града. У то време, фигуре попут Емили?е Пардо Басан (
шп.
Emilio Pardo Bazan
) или Аурели?ано Линарес Ривас (
шп.
Aureliano Linares Rivas
) доносе престиж граду и обезбе?у?у знача?не финанси?ске донаци?е у тешким временима за становништво Кору?е.
После губитка послед?их шпанских колони?а у иностранству
1898
. године, многи ?уди ко?и су створили богатство на
Карибима
, и ко?и су нама познати?и као ?Инди?анци“, вратили су се са сво?им новцем и же?ом да створе и прикажу ?едан херо?ски град какви су градови Хавана (
шп.
La Habana
) и Сант?аго де Куба (
шп.
Santiago de Cuba
).
Године
1936
. у Шпани?и изби?а Гра?ански рат (
шп.
Guerra Civil
), а команданти во?ске ко?и подржава?у во?ни удар одмах преузима?у контролу над градом. Од тог тренутка па после крваве репреси?е током ко?е ?е било много погуб?е?а у Области пацова, о чему посто?е писани докази, Кору?а преста?е да буде седиште савеза републиканаца. Во?ни гувернер и капетан пребачени су у Ферол (
шп.
Ferol
), где ?е бити погуб?ени због одби?а?а да се придруже побу?еницима
[5]
.
Кору?а ?е послед?их година изузетно напредовала следе?и про?екте о инфраструктури и разво?у града. Посебно се разви?ао у области саобра?а?а, културе, спорта и разоноде. Велики напори су уложени како би се обала града (плажа и шеталиште) уредила. Кору?а поседу?е традиционални карактер, ко?и ?е ве? вековима трговачки, лучки и туристички град, што се пренело и у
21. век
. Што се тиче науке
1983
. године основана ?е институци?а Ку?а Наука ко?а ?е од великог знача?а. Ово? институци?и припада?у планетари?ум, Ку?а ?уди, као и аквари?ум.
Кору?а ?е данас на?богати?и град у Галици?и. Било ?е разних промена у структури града у послед?их неколико децени?а. То сада дели неке административне функци?е са оближ?им градом
Ферол
(
шп.
Ferrol
). Компани?е су се развиле, посебно у секторима као што су финанси?е, комуникаци?е, планира?а, прода?е, производ?е. Године
1975
. компани?у оде?е
Зара
(
шп.
Zara
) основао ?е
Амансио Ортега Гаона
(
шп.
Amancio Ortega Gaona
) и отворио сво?у прву продавницу у граду. Од тада ?е она постала национални и ме?ународни ланац оде?е. БДП у Кору?и ?е у периоду изме?у
1999
. и
2001
. порастао за 35%, надмашу?у?и
Виго
(
шп.
Vigo
) ко?и ?е традиционално економски ?ачи.
Друга важна предузе?а града су
Банко Пастор
(
шп.
Banco Pastor
),
Банко Е?евериа
(
шп.
Banco Etcheverria
), на?стари?а банка у Шпани?и,
Алкоа
(
шп.
Alcoa
),
Ла Вос де Галици?а
(
шп.
La Voz de Galicia
), главни дневни лист из Галиси?е.
Кору?а ?е тако?е важан прода?ни центар.
Ел Корте Инглес
(
шп.
El Corte Ingles
) ?е главни ланац робних ку?а у Шпани?и. Има два центра у граду. ?едан од ?их, у новом комерци?алном подруч?у Маринеда Сити, отворен ?е у априлу
2011
. И тако?е ук?учу?е биоскопе, клизалишта, кугла?е... Остали ланци хипермаркета су присутни у граду
Алкампо
(
шп.
Alcampo
) и
Ероски
(
шп.
Eroski
).
Током послед?их неколико година акценат ?е став?ен на бо?и приступ и инфраструктуре, посебно у културним, спортским и научним областима. Након спектакуларног излива?а нафте знача?на средства су кориш?ена за опоравак и ?ача?е обале туристичког сектора. Град тако?е има регионални аеродром.
Плажа Орзан
Туризам у Кору?и ?е порастао у послед?их неколико година до тачке прима?а 62 крстаре?а бродом годиш?е. Две главне плаже Кору?е,
Орзан
(
шп.
Orzan
) и
Риазор
(
шп.
Riazor
) се налазе у срцу града. Ова локаци?а их чини великом атракци?ом за туристе, као и место сусрета за сурфере током ве?ег дела године. Град има и друге плаже као што су
Ас Лапас
(
шп.
As Lapaz
),
Сан Амаро
(
шп.
San Amaro
),
Оза
(
шп.
Oza
) и
Матадеро
(
шп.
Matadero
).
Важан празник ?е у но?и
Сан Хуан
(
шп.
San Juan
), ко?и се слави уз ватромете, параде, логорске ватре и древне пожаре на свим градским плажама и у зору. Године
2006
. по први пут у истори?и, бро? туриста ?е удвостручио бро? становника града, практично до 500.000. Град има широку мрежу хотела са понудом од преко 3.000 хотелских слободних радних места. Посто?и ?едан хотел са пет звездица и ?еданаест хотела са четири звездице, као и много других хотела и хостела.
Град ?е тако?е фокусиран на пословном туризму. У Кору?и ?е и нови трговински центар
Експокору?а
(
шп.
Expocoruna
) где се одржава?у концерти, изложбе и фестивали попут
Сонара
(
шп.
Sonar
).
Према процени, у граду ?е 2008. живело 245.164 становника.
[6]
Трамва?и у Кору?и
Кору?а располаже добрим како железничким, аутобусним, тако и авионским саобра?а?ем. Тако?е, у различитим деловима града, направ?ене су посебне стазе за бициклисте, ради безбедни?е рекреаци?е. Посто?и и сервис за изна?м?ива?е бицикала, ко?и ?е веома популаран и кориш?ен у Кору?и.
Град се послед?их година бавио реновира?ем путева и стаза, како у центру, тако и у руралним пределима града. Доста се улагало у обнову превозних средстава, као што су аутобуси и трамва?и. ?авни превоз и туризам су умногоме унапре?ени. Град тако?е располаже и аеродромом, ко?и ?е уда?ен свега 7 km од центра града. Омогу?ене су лини?е ка свим светски градовима и метрополама.
Ендеса Термик ?е ?едан од на?виших дим?ака
Европе
. Овде се налази веома успешан фудбалски клуб Реал Клуб Депортиво де ла Кору?а(
шп.
Real Club Deportivo de la Coruna
).
У Ла Кору?и посто?и неколико музе?а:
- Музе? ликовних уметности
(
шп.
El Museo de Bellas Artes
), у коме се налазе дела великих шпанских и страних уметника, ко?и су стварали изме?у XV и XVI века. У колекци?и се нарочито истичу
Рубенсове
скице,
импресионистичке
и
религиозне
слике.
- Археолошки музе?
(
шп.
El Museo Arqueologico
) смештен ?е у твр?ави Свети Антони?е (
шп.
San Anton
), а изгра?ен ?е
1964
. године. Садржи драгоцена дела цивилизаци?е ко?а се везу?е за период пре X века, и изложбу о животу шпанских во?ника од времена рата за независност до владавине
Алфонса XIII
.
- Ку?а ?удског тела
(
шп.
La Casa del Hombre
) позната ?е и као Домус (
шп.
Domus
) и уврстава се у интерактивне музе?е и омогу?ава посетиоцима да, из близине, виде како функционише ?удско тело.
- Музе? науке
(
шп.
La Casa de las Ciencias
) у чи?ем склопу се налази и
Планетари?ум
.
- Музе? савремене уметности у Кору?и
(
шп.
Museo de Arte Contemporaneo
)
- Аквари?ум Финистере
(
шп.
Aquarium Finisterrae, la Casa de los Peces
) у коме се могу видети типичне морске рибе ко?е живе у
Атлантском океану
, а у склопу овог музе?а се налазе фоке и ботаничка башта.
- Музе? свете уметности
(
шп.
El Museo de Arte Sacro
) мали ?е музе? чи?е ?е седиште у модерно? згради, ко?у ?е изградио
Мануел Га?его
(
шп.
Manuel Gallego
). Налази се у околини старог града. У ?ему се налазе интересантни комади сребрног накита из разних школа, епоха и држава.
- Во?ни музе?
(
шп.
El Museo Militar
) садржи макете одбрамбених система града, униформе и оруж?е шпанске во?ске од XV века па до данас.
- Ку?а-музе? Мари?а Пита
(
шп.
Casa Museo Maria Pita
)
- Ку?а-музе? Пикасо
(
шп.
Casa Museo Picasso
) у ко?о? ?е ро?ен ова? сликар. Ту ?е провео сво?е дети?ство, школовао се и касни?е израстао у уметника.
- Ку?а-музе? Касарес Кирога
(
шп.
Casa Museo Casares Quiroga
) ко?и ?е осмиш?ен за иници?ативне промоци?е у се?а?е на Сант?ага Касареса Кироге (
шп.
Santiago Casares Quiroga
) и кору?ски и галиси?ски
републиканизам
.
- Музе? сатова
(
шп.
Museo de los Relojes
) смештен ?е у Градско? скупштини (
шп.
Ayuntamiento de La Coruna
).
- Музе? стру?е
(
шп.
Museo de la electricidad
) налази се у исто? згради као и Музе? савремене уметности.
- Национални музе? науке и технологи?е
(
шп.
Museo Nacional de Ciencia y Tecnologia de Espana
)
- Музе? Емили?е Пардо Басан
(
шп.
Museo de Emilia Pardo Bazan
) у коме се налазе радови ове списате?ице.
- Кастро де Елви?а
(
шп.
Castro de Elvina
) налази се у општини овог града.
Град Кору?а има три позоришта: Позориште
Rosalia de Castro
?е из
19. века
и налази се у самом центру града, близу трга Мари?а Пита (
шп.
Plaza de Maria Pita
). У овом позоришту одржава?у се велики музички наступи и на?престижни?е манифестаци?е. ?егова сцена обухвата 150m
2
, док сала има изме?у 628 и 712 седишта.
Друго позориште ?е
Forum Metropolitano
, док ?е тре?е позориште, под називом
Colon
, недавно обнов?ено.
Свети ?ован (
шп.
San Juan
) ?една ?е од на?ве?их свечаности у Кору?и, одржава се
23. ?уна
, на дан Светог ?ована. Током дана бендови, народне групе и мноштво маскираних ?уди шета главним улицама града како би подсетили становнике да ?е почео одмор и да треба купити традиционални букет цве?а ко?и штити од злих душа. Ова свечаност окуп?а чак и до 100.000 ?уди на чувеним плажама Риазор и Орзан. Они пале логорске ватре и чека?у поно? да започне чувена свечаност. Ова? празник ?е због великог бро?а ?уди ко?и га прослав?а?у и свему што се прире?у?е уочи ?ега постао
Национална туристичка свечаност
(
шп.
Fiesta de Interes Turistico Nacional
).
Друга свечаност посве?ена ?е Богородици од Росари?а (
шп.
Nuestra Senora del Rosario
) и носи назив по ?о?. Она се одржава
7. октобра
и месни ?е празник ?ер представ?а заштитницу града Кору?е.
Образовни систем Кору?е чине предшколске установе, основне школе, сред?е школе, факултети и универзитети. Стопа образова?а ?е на високом нивоу, као и стопа писмених ?уди. Тако?е, посто?и велики бро? академи?а уметности, ко?е су специ?ализоване за слика?е, пева?е, игра?е.
Универзитет у Кору?и ?е основан 20. ?ула,
1989
. године. Универзитет ?е образовна установа ко?а има за ци? едукаци?у становништва, успостав?а?е и шире?е културе и
науке
,
технологи?е
, стручног зна?а и усавршава?а из различитих области. Универзитет у Кору?и веома ?асно изражава сво?у посве?еност истражива?у и разво?у
Галиси?е
, тежи ка успостав?а?у ?единственог друштвеног, културног и ?езичког идентитета.
Плажа Риазор но?у
Кору?а има преко два километра дугачку плажу, што ?е чини идеалним местом за све врсте спортова на води:
сурфова?е
,
?едре?е
,
ро?е?е
,
весла?е
,
кану
, итд. У ценру града налазе се велелепне плаже ко?е пружа?у одмор, релаксаци?у и предиван поглед ка Атлантику, а то су плажа
Понтеведра
(
шп.
Pontevedra
), плажа
Риазор
(
шп.
Riazor
), дуга 610 m,
Орзан
(
шп.
Orzan
) и плажа
Матадеро
(
шп.
Matadero
), са сво?их 780 m дужине.
Дуж шеталишта
Маритимо
(
шп.
Maritimo
), у поднож?у тор?а
Херкулеc
(
шп.
Torre de Hercules
), налази се плажа
Ас Лапас
(
шп.
Аs Lapas
), дугачка 70 m. У
Адормидерасу
(
шп.
Adormideras
) се налази плажа
Сан Амаро
(
шп.
San Amaro
) дуга 100 m и на изласку из града, у близини
Ос Кастроса
(
шп.
Os Castros
), налази се
Оза
(
шп.
Oza
) исте дужине
[8]
.
Башта Мендез Ну?ез
Кору?а нуди лепе паркове, баште и мале тргове за размиш?а?е, шет?у, спортске активности, уче?е или, ?едноставно, за опушта?е на свежем ваздуху. Ме?у на?познати?има су:
- Башта Мендез Ну?ез (
шп.
Mendez Nunez
) ?е богата многим врстама дрве?а и других би?ака и украшава?у ?е славни галици?ски споменици.
- У башти Сан Карлос (
шп.
San Carlos
) налази се гроб ?она Мура (
шп.
Sir John Moore
), пораженог и смртно ра?еног
британског
генерала у бици за Кору?у.
- Парк Бенс (
шп.
Еl parque Bens
), иако далеко од центра града, на?ве?а ?е зелена површина у Кору?и. Изгра?ен ?е
2001
. године на зем?ишту на ком се рани?е налазила стара депони?а Бенса. Ова? парк има одличан поглед на град и на обале општина Артеи?о, Карба?о и Малпика. Чини ?е и пространа зелена површина са планинским стазама и игралиштем.
Лифт ко?и вози до врха парка Сан Педро
- Парк Сан Педро (
шп.
San Pedro
) ?едан ?е од на?опрем?ени?их паркова у граду. Иако ближе центру града, налази се на врху планине Сан Педро. Парк има одличан поглед на град, ресторан-бар, малу ботаничку башту, античке топове обнов?ене и претворене у туристичку атракци?у и лифт сферног облика за 25 ?уди, ко?и вози од врха парка до шеталишта и обрнуто.
- Парк Санта Маргарита (
шп.
Santa Margarita
) смештен ?е у центру града. Има неколико игралишта за децу и одрасле, што га чини идеалним местом за рекреаци?у и због тога током целе године привлачи велики бро? туриста. У срцу овог парка ?е чувени Музе? науке и ?егов планетари?ум. На улазу, у североисточном делу парка, налази се Палата Опера.
- Парк
Европа
(
шп.
Europa
) отворен ?е
1994
. године. Ова зелена површина ?е популарна као излетиште. Ту се налази зграда Метрополитен форума, културног простора опрем?еног општинском библиотеком, друштвеним центром, биоскопом и Омладинским информативним центром.
- Парк Сан Ди?его (
шп.
San Diego
) отворен ?е 2001. године и налази се у близини парка Европа (
шп.
Europa
). Опрем?ен ?е бициклистичком стазом ко?а води до плаже Оза и ту се налазе главни спортски об?екти (теретана, базени) ко?и су у општинском власништву.
Познате личности ро?ене у Кору?и
[
уреди
|
уреди извор
]
ФК Депортиво ла Кору?а, 2008. године
На?важни?а и на?популарни?а спортска екипа у граду ?е
ФК Депортиво ла Кору?а
(
шп.
Deportivo de la Coruna
) ко?и ?е основан
1906
. године. У сво?им рукама има шест осво?ених титула, ?едну титулу шампиона Прве лиге (
шп.
Primera division
), два Купа Кра?а (
шп.
Copa del Rey
) и 3 супер купа Шпани?е (
шп.
Supercopa de Espana
).
Пет узастопних сезона ова? тим ?е учествовао у Лиги Шампиона (
енгл.
Champions League
), а ?едном приликом стигао и до полуфинала.
?едан ?е од ретких тимова ко?и су осво?или Прву лигу, уз
Реал Мадрид
,
ФК Барселона
,
ФК Севи?а
,
Бетис
,
Реал Соси?едад
,
Атлетик Билбао
,
Валенси?у
и
Атлетико Мадрид
.
На?знача?ни?и фудбалски дога?а?и одржава?у се на стадиону Риасор (
шп.
Estadio de Riazor
), ко?и представ?а дом овог клуба
[9]
.
?ош ?едан веома важан тим у Кору?и ?е хоке?ашки клуб Лисео(
шп.
Hockey Club Liceo de La Coruna
) ко?и има 15 државних титула (6 државних купова и 9 купова Кра?а) и 20 ме?ународних титула од ко?их су на?важни?е титуле осво?ене на европском купу.
|
|---|
| Више од 1.000.000 становника
| |
|---|
| Изме?у 500.000 и 1.000.000 становника
| |
|---|
| Изме?у 200.000 и 500.000 становника
| |
|---|
| Изме?у 100.000 и 200.000 становника
| |
|---|
Седишта
аутономних
за?едница у Шпани?и
| |
|---|
- **
Главни град државе...
- *
Седишта
аутономних за?едница у Шпани?и
... предгра?а ве?их градова са преко 100 хи?ада ст. нису унесена у списак...
- (С) ? судско седиште покра?ине
|
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| Географске
| |
|---|
| Остале
| |
|---|