한국   대만   중국   일본 
Конфедераци?а из Бара ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Конфедераци?а из Бара

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Казимир Пуласки у Ченстохови Рад ?озефа Хелмонског, 1875. У?е на платну. Национални музе?, Варшава

Конфедераци?а из Бара ( 1768 ? 1772 ) ?е био савез по?ског племства (ш?ахте), ко?и ?е основан у твр?ави Бар

у Подоли?и 1768, са ци?ем да се одбрани унутраш?а и спо?на независност По?ско-литванске уни?е од Руси?е .

Били су и против по?ског кра?а Станислава Августа и по?ских реформатора, ко?и су покушали да ограниче мо? богати?ег дела ш?ахте. Иако су победили Русе у неколико битака, били су поражени. Имали су подршку страних сила, ко?у су изгубили након покуша?а киднапова?а кра?а. После ?ихова пораза дошло ?е до Прве поделе По?ске 1772. године.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Од 1767 . до 1768 , Руси?а ?е уз помо? свога амбасадора у Варшави Николаса Репнина и Руси?и ло?алног локалног племства успела да присили по?ски Се?м да донеси резолуци?е какве су одговарале Руси?и. Тако су на?пре похапшени противници новог устава. Присилили су Се?м да прогласи комиси?у за писа?е устава. Затим ?е на седници без дебате изгласан нови устав 1768. године. Тим уставом поништене су реформе из 1764 , када ?е био укинут либерум вето . Похапсили су бискупа од Ки?ева, бискупа од Кракова и ?едног хетмана . После тога по?ски магнати Адам Красински, бискуп од Каменеца, Казимир Пуласки и Михаел Красински одлучили су да осну?у конфедераци?у, као во?ну организаци?у, ко?а се опире влади. Основали су 29. фебруара 1768. године Конфедераци?у из Бара.

"Молитва конфедералиста из Бара." Рад Артура Гротгера

Кра? Станислав Август ?е на?пре био накло?ен преговорима конфедералиста и представника Руси?е Никола?а Репнина. Пошто то ни?е било могу?е кра? ?е послао во?ску против конфедералиста и они су заузели Бар. У исто време ?е избила побуна се?ака у Укра?ини против ш?ахте и католика. Конфедералисти су тражили страну помо? и допринели су изби?а?у Руско-турског рата 1768?1774 . Постало ?е толико озби?но да ?е цар Фридрих Велики саветовао царицу Катарину Велику да се нагоди са конфедералистима. Конфедералисти су имали аустри?ску и француску подршку.

Снаге конфедераци?е су победиле руску во?ску у неколико битака и слали су сво?е представнике траже?и подршку на дворовима великих сила. Седиште су 1770 . преместили из Шлеске у Ма?арску, где су водили дипломатске преговоре са Француском, Хабзбуршком монархи?ом и Османским царством. Надали су се да ?е се створити савез против Руси?е.

Киднапова?е кра?а и губитак подршке [ уреди | уреди извор ]

Кра?а су прогласили свргнутим 22. октобра 1770 . године. Француска ?е послала генерала Димури?еа да им помаже у организаци?и во?ске. У ме?увремену, кра? Станислав Август ?е имао намеру да пристане на захтеве конфедераци?е из Бара. Ме?утим кра?а су 1771 . киднаповали (вероватно конфедералисти) под не?асним околностима неколико дана. После тога кра? се потпуно окре?е руско? фракци?и, а због киднапова?а кра?а конфедераци?а из Бара ?е изгубила доста подршке, ко?у ?е уживала у Европи.

Ипак во?ска конфедераци?е ?е била добро реорганизована од стране француског генерала Димури?еа и наставила ?е са борбама. Ипак губитком подршке конфедераци?а ?е изгубила знача? и била ?е осу?ена на пораз. Руси су заробили во?е конфедераци?е из Бара, па су ?их са породицама протерали у Сибир. У Бечу 19. фебруара 1772 . склоп?ен договор о подели По?ске. У августу су исто време у По?ску ушле аустри?ска, руска и пруска во?ска и заузеле су оне области за ко?е су се претходно договориле. Манифест о томе ?е издан 5. августа 1772. и изазвао ?е велико запрепаште?е у ве? исцрп?ено? По?ско?.

Во?ска Конфедераци?е из Бара ни?е положила оруж?е. Упорно су бранили сваку твр?аву. Краков ?е пао тек 28. априла 1773 . када га ?е заузео руски генерал Суворов . Помо? конфедераци?и ни?е стигла ни из Француске ни из Велике Британи?е иако су у ?их полагали наде. Рат са Руси?ом и страним силама коштао ?е конфедераци?у из Бара око сто хи?ада во?ника, а зем?а ?е била у рушевина и без великога дела територи?а. Подела По?ске ?е ратификована 22. септембра 1772. године.

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Aleksander Kraushar, Ksi??? Repnin i Polska w pierwszem czteroleciu panowania Stanisława Augusta (1764-1768) , (Prince Repin and Poland in the first four years of rule of Stanislaw August (1764-1768))
    • 2nd edition, corrected and expanded. vols. 1-2, Krakow 1898, G. Gebethner i Sp.
    • Revised edition, Warszawa: Gebethner i Wolff; Krakow: G. Gebethner i Społka, 1900.
  • F. A. Thesby de Belcour, The Confederates of Bar (in Polish) (Cracow, 1895)
  • Charles Francois Dumouriez, Memoires et correspondance (Paris, 1834).

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]