Конститутивна зем?а ?е зем?а ко?а ?е дио ве?ег политичког ентитета , као што ?е суверена држава . Термин конститутивна зем?а нема дефинисано правно значе?е, ве? се користи за ?едноставно описива?е зем?е ко?а ?е конститутивни дио нечег другог.

У унитарним државама [ уреди | уреди извор ]

Данска [ уреди | уреди извор ]

Данско кра?евство се састо?и од три конститутивна ди?ела, од ко?их се сваки у одре?еним ситуаци?ама назива зем?ом:

Зем?а	Главни град	Суверена држава
Данска	Копенхаген	Кра?евина Данска
Фарска острва [1]	Торсхавн
Гренланд [2]	Нук

Терминологи?а ни?е уста?ена. Фарска Острва се често назива?у ?самоуправном територи?ом” или сличним називом од стране предс?едника Владе Фарских Острва ^[3] и министарства спо?них послова Данске . ^[4] У Данско/Фарском закону из 2005. године, фарска влада се наводи као равноправан партнер данско? влади. ^{[5] [6]}

Француска [ уреди | уреди извор ]

Статус прекоморске за?еднице Француске Полинези?е ?е проме?ен 2004 . у статус ?прекоморске државе унутар Републике“ ( pays d'outre-mer au sein de la Republique ). Касни?е ?е Уставни савет Француске пресудио да се ради о промени назива а не о уставно? промени статуса.

Холанди?а [ уреди | уреди извор ]

Од 10. октобра 2010 . Кра?евина Холанди?а се састо?и од четири државе:

• Ужа Холанди?а (ко?а се састо?и од 12 провинци?а у Европи и три специ?алне општине у Карибима)
• Аруба
• Курасао
• Свети Мартин

Свака од ових територи?а ?е ?асно означена као зем?а ( land ) у Статуту за Кра?евину Холанди?у. Холандска Влада доследно у друге ?езике назив ових територи?а преводи као држава.

Нови Зеланд [ уреди | уреди извор ]

Кра?евство Нови Зеланд се састо?и од три дела ко?и се обично назива?у државама:

• Ужи Нови Зеланд
• Кукова Острва
• Ни?уе

Статус ових територи?а ни?е дефинисан у правним актима.

У?еди?ено Кра?евство [ уреди | уреди извор ]

У?еди?ено Кра?евство се састо?и од четити конститутивне државе:

• Енглеска
• Шкотска
• Велс
• Северна Ирска

У?еди?ено Кра?евство ?е, ме?утим, унитарна држава а не персонална уни?а . Кнежевина Велс ?е нестала 1542 , Кра?евина Енглеска и Кра?евина Шкотска 1707 . године а Кра?евина Ирска 1801 . (или законски 1953 ) године. Реч држава се не користи у свим актима ко?има ?е формирана савремена за?едница. Посебно ?е контроверзно кориш?е?е термина држава према Северно? Ирско? ко?а ?е настала поделом Ирске 1921. године.

Северна Ирска ?е имала одво?ени парламент од 1921 . до 1973 , скупштину од 1973 . до 1974 . и од 1982 . до 1986 . и од 1999 . до данас. Након референдума у Шкотско? и Велсу 1997 . формиране су одво?ене извршне власти у Шкотско? и Велсу али не и у Енглеско? ко?а ?е под директном управом Парламента У?еди?еног Кра?евства .

У одре?еним спортовима користи се назив Home Nations али он понекад ук?учу?е и целу Ирску.

У савезним државама [ уреди | уреди извор ]

Сов?етски Савез [ уреди | уреди извор ]

Сов?етски Савез ?е Уставом био дефинисан као слободни савез Сов?етских Соци?алистичких Република. У реалности Савез ?е био попут унитарне државе.

Немачка и Аустри?а [ уреди | уреди извор ]

Државе Немачке и Аустри?е се назива?у ?Савезне зем?е“ ( Bundeslander ) и ?Државе чланице“ ( Gliedstaaten ) на немачком. Ови називи сугеришу суверенитет у рангу америчких држава ( states , на немачком Bundesstaaten или Gliedstaaten ). Оне, ме?утим, нису државе у сопственом праву и зато се у другим ?езицима обично назива?у покра?инама, како би се избегла забуна.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Држава
• Зем?а (држава)
• Суверена држава

Референце [ уреди | уреди извор ]