Конзул
(
лат.
consul
) био ?е врховни
магистрат
у
Римско? републици
. Била су их дво?ица током ?едне године, а бирала их ?е
центури?ска скупштина
.
У доба
Царства
имали су углавном симболичку власт, а дужност конзула обав?али су и римски цареви.
Рим?ани су у доба касне
Републике
и раног
Царства
укида?е
кра?евске власти
и ?ену замену конзулатом сматрали почетком Републике. Након протерива?а послед?ег римског кра?а,
Тарквини?а Охолог
(
лат.
Tarquinius Superbus
), кра?еве религи?ске дужности отада ?е обав?ао свештеник-кра?
(
rex sacrorum
)
, ко?и се на том положа?у налазио доживотно. Кра?ева во?на овлаш?е?а (
imperium
) прешла су, према традици?и, на два
магистрата
названа конзули (
лат.
consules
).
Конзули су сматрани главним магистратима републике, па су се по ?има рачунале и године. Стога су бриж?иво во?ени спискови тих имена, ко?и су касни?е били хронолошка основа за писце истори?е Републике. Традиционални списак конзула Римске републике почи?е именима
Луци?а ?уни?а Брута
и Луци?а Тарквини?а Колатина, конзула 509. године п. н. е. Конзули су пре свега били во?сково?е ко?е су у рату предводиле римску во?ску. Стога их ?е бирала
центури?ска скупштина
, односно
римска во?ска
организована у гласачко тело. У доба мира конзули су имали широка овлаш?е?а у управи, законодавству и судству. Поред тога, имали су и улогу у религи?ском животу државе, ?ер су били задужени за неке верске обреде ко?е су могли обав?ати само на?виши државни чиновници. Од времена позне Републике бивши конзули су често постав?ани за
проконзуле
(
лат.
pro consule
= дословно: ?уместо конзула“), т?. за управнике
римских провинци?а
.
Да би се неко кандидовао за положа? конзула морао ?е имати на?ма?е 40 година живота, а ако ?е био плебе?ац, на?ма?е 42 године. Сваке године бирала су се два конзула, ко?а су имала ?еднаку власт. Такав принцип колеги?алности био ?е основа готово свих римских
магистратура
, а служио ?е као отклон од злоупотребе власти, ?ер ?е акци?е ?едног магистрата могао спречити ?егов колега. Латинска реч
consules
преводи се као ?они ко?и иду за?едно“. Уколико би ?едан од конзула умро на дужности (што ни?е била реткост у доба Републике, испу?ене ратовима), изабрао би се ?егов заменик, ко?и ?е називан
consul suffectus
(отприлике = допунски конзул).
У доба ратова главни критери?ум за избор конзула била ?е ратна вештина и репутаци?а кандидата, али ?е избор конзула увек био и политички мотивисан. Конзулат ?е временом постао уобича?ена завршна тачка ко?у ?е амбициозни римски политичар достизао након што ?е прошао ниже
магистратуре
(та? се редослед магистратура називао
cursus honorum
).
Према аналистичко? преда?и, први ?е плебе?ски конзул био изабран за 366. годину п. н. е. Веровало се да су сви претходни конзули били патрици?и, и ?едан од главних аспеката
борбе сталежа
наводно ?е било упорно залага?е плебе?аца да та дужност постане доступна и ?има. Ме?утим, уколико се класификаци?а патрици?ских и плебе?ских имена позната из сред?е и позне Републике примени на списак конзула за период од 509. до 445. године п. н. е., плебе?ска су имена добро заступ?ена (30 одсто). Плебе?цима вероватно никада ни?е било забра?ено да буду на положа?у конзула. Разлика изме?у патрици?ских и плебе?ских породица фиксирана ?е можда тек половином 4. века п. н. е., а сврха закона из 367. п. н. е., названог
lex Licinia Sextia
, ко?и предви?а да ?едан конзул мора бити плебе?ац, можда ни?е била ништа друго него да законски гаранту?е да ?е обе групе
нобилитета
имати под?еднак удео у обав?а?у на?вишег положа?а у држави. Ипак, према античко? традици?и, први плебе?ски конзул био ?е Луци?е Сексти?е, изабран за 366. годину п. н. е.
Када ?е
Октави?ан Август
установио
принципат
, променио ?е и политички карактер конзулата одузима?у?и ве?и део мо?и ко?и ?е до тада био повезан с тим положа?ем. Премда ?е конзулат остао велика почаст и премда су године наставиле да се рачуна?у по конзулима, од Августа се за ?едну годину бира неколико парова конзула: први пар ?е ступао на дужност 1. ?ануара и давао име години (то су
consules ordinarii
), а затим ?е на дужност ступао пар ?допунских конзула“ (
лат.
consules suffecti
). Понекад би се током године на дужности сменило неколико парова допунских конзула, а 190. године н. е., под царом
Комодом
, укупно ?е 25 ?уди вршило дужност конзула.
Дужност конзула често су вршили сами цареви, а понекад су постав?ани цареви шти?еници или ро?аци, при чему се често занемаривала старосна граница. На пример, цар
Хонори?е
именован ?е конзулом на свом ро?е?у.
Обав?а?е дужности конзула била ?е велика част и конзулат ?е остао главни симбол републиканског поретка ко?и ?е био уткан, и на коме ?е био саздан, поредак принципата.
Галско царство
бирало ?е сопствене парове конзула током свог тра?а?а (260―274), вероватно да би се подвукла ?егова независност од Рима. Списак конзула Галског царства ?е непотпун и састав?ен ?е на основу имена с натписа и новчи?а.
?една од свеобухватних реформи цара
Константина Великог
било ?е и то да ?едан конзул обав?а дужност у
Риму
, а други у
Цариграду
. Према томе, када ?е
Теодоси?е I
на самрти поделио Царство на два дела, цар сваког дела добио ?е право да постав?а по ?едног конзула, па су након пада Западног римског царства године на Истоку именоване само по ?едном конзулу. На?зад ?е у доба
?устини?ана I
конузулат престао да посто?и: послед?и конзул у Риму био ?е Деци?е Паулин (534), а у Цариграду Флави?е Базили?е ?униор (541).
Конзули су били епонимни, т?. свака година званично ?е идентификована именима дво?ице конзула, и поред тога што су посто?ала ?едноставни?а рачуна?а, на пример
ab urbe condita
(?од оснива?а града“, т?. од митског оснива?а Рима од стране
Ромула
). На пример, 59. година п. н. е. звала се ?конзулат Цезара и Бибула“ ?ер су те године на дужности конзула били
Га? ?ули?е Цезар
и Марко Калпурни?е Бибул ― премда ?е Цезар толико доминирао конзулатом те године да су неки у шали говорили да се нешто догодило не током ?конзулата Цезара и Бибула“ него током ?конзулата Га?а и ?ули?а“.
У латинском се обично користи аблатив апсолутни за изражава?е времена, нпр.
Caesare et Bibulo consulibus
(?током конзулата Цезара и Бибула“ или ?кад су Цезар и Бибул били конзули“).