Комо итал. Como
Поглед на средиште Кома
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Итали?а
Реги?а	Ломбарди?а
Покра?ина	Комо
Становништво
Становништво	‍
?	84.083
?  густина	2.251,82 ст./km 2
Географске карактеристике
Координате	45° 49′ 00″ С; 9° 05′ 00″ И  /  45.816667° С; 9.083333° И  / 45.816667; 9.083333
Временска зона	UTC+1 ( CET ), лети UTC+2 ( CEST )
Апс. висина	201 m
Површина	37,34 km 2
Комо Комо на карти Итали?е
Остали подаци
Градоначелник	Стефано Бруни
Поштански бро?	22100
Позивни бро?	031
Веб-са?т
www.comune.como.it

Комо ( итал. Como ) ?е важан град у северно? Итали?и . Град ?е средиште истоименог округа Комо у оквиру итали?анске покра?ине Ломбарди?а .

Град Комо ?е познат као важно туристичко одредиште у овом делу Итали?е , а околина града, обдарена са прелепим видицима на град и ?езеро, одавно привлачи ?уди из светског ?ет-сета.

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Град Комо налази се у северном делу Падске низи?е , на свега 40 км северно од Милана . Град се налази на ?угозападном темену истоименог ?езера Комо , на месту где се басен ?езера на?ближе везу?е за Падску низи?у , ко?а се пружа ?ужно. Око града се стрмо издижу на??ужни?и гребени Алпа .

Клима [ уреди | уреди извор ]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Простор око ?езера Комо насе?ен ?е касно, ?ер мочварни терен око ?езера праистори?ски човек ни?е умео контролисати. У 5. веку п. н. е. у ову област долазе Гали , и након победе над Етрурцима присва?а?у територи?у Кома. Они су, суде?и по к?игама Тита Оливи?а , подигли чак низ утвр?ених замака око такозваног Комум Оппидума. Први контакт с Римом успостав?ен ?е 196. п. н. е., када ?е римски конзул у тешко? бици осво?ио ту област. У Комо тада долази Помпе? Страбон и започи?е обнову града.

У време када ?е Римско царство било на удару варвара , Комо су запоседали Готи , Хуни , Лангобарди , Франци и коначно Оти , свесни ?еговог важног стратешког знача?а. Ме?утим, становници Кома су се мирно покоравали дош?ацима и настав?али да се разви?а?у захва?у?у?и пре свега занатли?ама и трговцима. Касни?е, као потпуно самостална градска општина, Комо ?е често ратовао с Миланом . Битке су биле дуге и резултовале су руше?ем зидина оба града. По склапа?у мира, зидине Кома су обнов?ене и изгра?ени су изванредни споменици архитектуре у романском стилу - Црква светог Карпофора - подигнута на месту паганског храма посве?еном Меркуру , Црква светог Абонди?а ? никла на теме?у старе хриш?анске цркве посве?ене светом Петру и Павлу , и многе друге. У то време изгра?ен ?е и замак Барадело ван зидина града и Врата твр?аве, импозантан улаз у твр?аву висок 40 m. Почи?е и изград?а главног сакралног об?екта ? Катедрале.

На власт убрзо долази Шпани?а и заводи два века страховладе, неиздрживих пореза, отима?а. Та? период сматра се на?мрачни?им у истори?и Кома, после кога следи благи опоравак уз аустри?ску управу . Под Мари?ом Терези?ом и ?осифом II у Кому поново ожив?ава?у текстилна индустри?а и израда намешта?а. Улаже се у науку, а богате породице такмиче се у изград?и вила за одмор на обали ?езера. Доводе се надалеко познати архитекти, ко?и у чистом неокласичном стилу граде вилу Олмо (данас на?познати?а вила на ?езеру, у ко?о? се налази ?Александар Волта“ - центар за науку), вилу Салацар, вилу Сапорити (у ко?о? ?е Наполеон прено?ио приликом посете Кому) и многе друге. И Катедрала ?е након четири века изград?е коначно завршена. После у?еди?е?а Итали?е , Комо поста?е средиште уметности и израде свиле , по ко?о? ?е и данас познат.

Становништво [ уреди | уреди извор ]

Према резултатима пописа становништва 2011. у општини ?е живело 82.045 становника. ^[1]

Комо данас има преко 85.000 становника, махом Итали?ана . Током протеклих децени?а у град се доселило много досе?еника из иностранства, на?више са Балкана .

Туризам [ уреди | уреди извор ]

Град Комо ?е данас прворазредно туристичко одредиште, а градска околина са бро?ним вилама и палатама ?е веома привлачна за богате светске ?уде, ко?и се чето воде одмара?у.

Град Комо и ?езеро Комо се може осмотрити с разних страна и из многих перспектива. Можда на?бо?и први утисак остав?а поглед с брда Барадело , на коме се налази замак и парк с археолошким ископинама. До ?ега води аутобус, али се и шет?ом кроз парк може лако сти?и. Следе?и корак ?е шет?а кроз старо ?езгро града Кома, а то ?е у?едно и шет?а кроз истори?у и културу целе области. ?една на другу насла?а?у се цркве, базилике, палате из 12, 15. и 18. века, ренесансне ку?е, антикварнице познате у целом свету. Шета?у?и, уживате у спо?у модерног и традиционалног - испред школе сто?е многе паркиране веспе, сада ве? заштитни симбол итали?анске омладине, а поред ?их колонада римских стубова из 1. века нове ере. Све ?е мирно, успавано, све одише атмосфером малог сред?овековног града у ком се производи на?квалитетни?а свила.

?езгром града доминира Катедрала, гра?ена од 14. до 18. века, тако да и сама обухвата читаво ?едно раздоб?е разво?а и ме?а?а Кома. Док се приближавате обали ?езера, показу?у се обриси модерне Итали?е, ?ер се указу?у бутици, ексклузивни ресторани, хотели. Ипак, и да?е ?е Комо место саста?а?а писаца, уметника, антиквара, ?ер ?е заиста уклопио стари шарм с обележ?има модерне Итали?е. Насе?а на ?езеру су мала и повезана, тако да се кривудавим, уским улицама може оби?и цео западни крак ?езера. Кра?ица ?езера ?е Бела?о (Белаггио), кога зову и ?бисером Кома“. Свака вила одише посебним архитектонским стилом, свака има базен и глисер. Улице су препуне мотоциклиста и радозналих туриста ко?и воле да завире у животе ?бесмртника“.

Партнерски градови [ уреди | уреди извор ]

• Нетан?а
• Фулда
• T?kamachi
• Nablus

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

• 
  Градска катедрала
• 
  Градски ке?
• 
  Вила Олмо
• 
  Градско приоба?е

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Комо на Викимеди?ино? остави .

• Званични веб-са?т