한국   대만   중국   일본 
Кларинет ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Кларинет

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Кларинет
Кларинет у народном оркестру (Охрид, Северна Македони?а)

Кларинет , скра?ено Cl. , дрвени дувачки инструмент са ?едноструким (простим) ?езичком од трске . Почетни део му ?е усник, к?унастог облика, на чи?у се равну страну, преко улазног отвора цеви, належе ?езичак , учврш?ен на до?ем кра?у лигатуром. Цев има пет делова, ко?и се увлаче ?едан у други, а завршни ?е левкаст (тзв. корпус ) и по ивици опточен металним прстеном. На цеви се налази велики бро? рупица, од ко?их се ?едан део покрива ?агодицама прсти?у, а остали поклопцима (тзв. клапнама ) ко?е се покре?у сложеним системом полуга. Механизам савременог кларинета ?е веома усавршен, као и изво?ачка техника, тако да он спада ме?у на?виртуозни?е инструменте по лако?и с ко?ом се могу изводити и кра??е брзи и сложени тонски покрети. Распон извод?ивих тонова му ?е доста велики, а сам тон ?е богат и изража?ан, подесан за врло различите музичке карактере. Посебна одлика кларинета ?е широк распон гласно?е ? од скоро ?едва чу?ног звука до врло продорног, нарочито у високим тоновима. На?дуб?и регистар , тзв. шалма?ски , веома ?е особен по тамно? и драматично? звучности. С обзиром на све ово, кларинет ?е ме?у дувачким инструментима на?свестрани?и, па му се и у оркестру често доде?у?у истакнуте улоге, солистичка литература ?е доста богата, налази места у камерним ансамблима, воде?и ?е мелоди?ски инструмент у дувачким оркестрима, а посебно знача?ну улогу има у ?езу .

Писани обим кларинета

На?да?е порекло кларинета сеже до инструмената са тршчаним ?езичком ? у старо? Грчко? ( аулос ), па и рани?е, у Египту и другде. Савремени кларинет се развио кра?ем 17. века, усавршава?ем ?едне врсте шалма?а . Ве? у 18. веку ?е (нпр. код Моцарта богато кориш?ен, а ушао ?е у класичан оркестарски састав. Технички ?е усавршен током 19. века, када су га радо користили композитори романтичари.

Кларинет се гради у три основна регистарска облика: B Кларинет ( Clarinetto in Si♭ ) ко?и звучи велику секунду ниже од записаног, A Кларинет ( итал. Clarinetto in A ) ко?и звучи малу терцу ниже од записаног, и ре?е кориш?ен C Кларинет ( итал. Clarinetto in Do ) ко?и звучи како ?е записано.

Етимологи?а [ уреди | уреди извор ]

Реч кларинет ?е проистекла из француске речи clarinette (деминутив женског рода од старофранцуског clarin ), или из провансалског clarin (?обоа“), [1] ко?а потиче од латинског корена clarus (??асан“). [2] Реч ?е повезана са сред?оенглеским речи clarion , врстом трубе, чи?и назив потиче из истог корена. [3]

На?рани?е поми?а?е речи clarinette ко?а се користи за инструмент датира из нару?бе во?воде од Гронсфелда из 1710. године за два инструмента ко?е ?е направио ?акоб Денер . [4] [5] Енглески облик правописа clarinet се налази ве? 1733. године, а сада архаични clarionet се по?ав?у?е од 1784. до почетка 20. века. [6] [7]

Истори?а кларинета [ уреди | уреди извор ]

?охан Кристоф Денер, градите? дрвених дувачких инструмената, и проналазач кларинета, почео ?е око 1690. год. да усавршава стари сред?овековни инструмент шалмо и 1696. год. у Нирнбергу конструисао ?е први калринет. У сред?ем веку шалмо ?е био веома распростра?ен инструмент у западно? Европи. Регистар шалмоа одговара данаш?им основним тоновима кларинета. Први кларинет ?е био примитиван, имао ?е само седам рупица и 2 клапне. У свом касни?ем раду Денер ?е успео да усаврши инструмент додава?ем нових рупица и клапни. По?ава клапне ( регистар дирка ) близу усника кларинета омогу?ила ?е предувава?е. Кларинет, за разлику од других дувачких инструмената ко?и предувава?у у октаву, предувава у дуодециму, пошто хармонски гор?и тонови долазе само у непарним аликвотним тоновима. Око 1750. год. француски композитор Рамо уводи кларинет у оперски оркестар, а касни?е Госек га уводи и у симфони?ски оркестар. Нарочиту заслугу за усавршава?е механизма има Теобалд Бем, белги?ски флаутиста ко?и ?е измислио покрет?ив систем клапни, ко?и ?е поред флауте приме?ен и на другим дрвеним дувачким инсрументима, па и кларинету.

Друге врсте кларинета [ уреди | уреди извор ]

Басетхорн

Осим основна три облика, кларинет се ?ав?а и у облику малих кларинета ко?и се граде у више регистарска облика: in E b ко?и звучи малу терцу више од написаног, in A♭ ко?и звучи малу сексту више, in F ко?и звучи кварту више и in D♭ ко?и звучи малу секунду више. Сви ови кларинети су чести у проширено? породици кларинета , као што ?е случа? у во?ним оркестрима, а ре?и у класично? музици (ипак, Рихард Штраус у опери Електра тражи следе?е кларинете: 1 Cl. in E♭, 4 Cl. in B, 2 Cl. contralti (basethorn), 1 Cl. basso).

?ош ?едан облик кларинета ?е и басетхорна или контралт кларинет ( ит. clarinetto contralto, corno di bassetto или clarone, нем. Bassetthorn, фр. cor de basset, ен. bassethorn, рус. басет-хорн) ко?и ?е ретко у употреби, али се ипак може на?и код Моцарта , Бетовена , Рихарда Штрауса и других.

Писани обим басетхорна

Ипак, на?чеш?и регистарски облик кларинета ко?и се налази у класичном оркестру ?е бас-кларинет .

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Pickett, Joseph, ур. (2018). ?clarinet” . The American Heritage Dictionary of the English Language (Fifth изд.). Houghton Mifflin. ISBN   978-1-328-84169-8 .  
  2. ^ Harper, Douglas (2017). ?clarinet” . Online Etymology Dictionary . Приступ?ено 24. 10. 2022 .  
  3. ^ Cresswell, Julia, ур. (2021). ?clarinet” . Oxford Dictionary of Word Origins (Third изд.). Oxford University Press. ISBN   978-0-1988-6875-0 .  
  4. ^ Page, Janet K.; Gourlay, K. A.; Blench, Roger; Shackleton, Nicholas; Rice, Albert (2015). ?Clarinet”. The Grove Dictionary of Musical Instruments (Second изд.). Oxford University Press. ISBN   978-0-1997-4340-7 .  
  5. ^ Hoeprich 2008 , стр. 21.
  6. ^ Rendall 1971 , стр. 1?2, 69.
  7. ^ Jacobs, Arthur (2017). ?clarionet”. A New Dictionary of Music . Taylor & Francis. стр. 74. ISBN   978-1-351-53488-8 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Благо?еви?, Андри?а: Преглед истори?ског разво?а кларинета и литературе за кларинет , Факултет уметности , Звечан , 2010.
  • Еберст, Антон : Кларинет и кларинетисти , Форум, Нови Сад, 1963.
  • Еберст, Антон: Основна школа за кларинет , Савез музичких друштава и организаци?а Хрватске, Загреб, 1967.
  • Лази?, Радиво? : Учим кларинет 1 - 4 , Завод за у?бенике и наставна средства, Београд, 1998.
  • Брун, Бруно : Школа за кларинет 1. и 2. свеска , Просвета, Београд, 1956.
  • Брун, Бруно : Школа за кларинет 3. свеска , Удруже?е музичких педагога Срби?е, Београд, 1975.
  • Брун, Бруно: Избор малих комада , Просвета, Београд, 1953.
  • Стефанови?, Миленко: Лаки комади , Миливо? Иванови?, Београд, 1970.
  • Еберст, Антон: Концертни албум за кларинет и клавир , Нота, К?ажевац, 1975.
  • Лази?, Радиво? : Ведри дани у музичко? школи , Савез друштава музичких и балетских педагога Срби?е, Београд, 1996.
  • Лази?, Радиво?: Распевани кларинет 1 - 4, Завод за у?бенике и наставна средства, Београд, 1997.
  • Лази?, Радиво? - Перичи?, Властимир : Лаки кларинетски дуети 1 и 2, Београд, 1998.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]