Кларинет

Кларинет у народном оркестру (Охрид, Северна Македони?а)

Кларинет , скра?ено Cl. , дрвени дувачки инструмент са ?едноструким (простим) ?езичком од трске . Почетни део му ?е усник, к?унастог облика, на чи?у се равну страну, преко улазног отвора цеви, належе ?езичак , учврш?ен на до?ем кра?у лигатуром. Цев има пет делова, ко?и се увлаче ?едан у други, а завршни ?е левкаст (тзв. корпус ) и по ивици опточен металним прстеном. На цеви се налази велики бро? рупица, од ко?их се ?едан део покрива ?агодицама прсти?у, а остали поклопцима (тзв. клапнама ) ко?е се покре?у сложеним системом полуга. Механизам савременог кларинета ?е веома усавршен, као и изво?ачка техника, тако да он спада ме?у на?виртуозни?е инструменте по лако?и с ко?ом се могу изводити и кра??е брзи и сложени тонски покрети. Распон извод?ивих тонова му ?е доста велики, а сам тон ?е богат и изража?ан, подесан за врло различите музичке карактере. Посебна одлика кларинета ?е широк распон гласно?е ? од скоро ?едва чу?ног звука до врло продорног, нарочито у високим тоновима. На?дуб?и регистар , тзв. шалма?ски , веома ?е особен по тамно? и драматично? звучности. С обзиром на све ово, кларинет ?е ме?у дувачким инструментима на?свестрани?и, па му се и у оркестру често доде?у?у истакнуте улоге, солистичка литература ?е доста богата, налази места у камерним ансамблима, воде?и ?е мелоди?ски инструмент у дувачким оркестрима, а посебно знача?ну улогу има у ?езу .

На?да?е порекло кларинета сеже до инструмената са тршчаним ?езичком ? у старо? Грчко? ( аулос ), па и рани?е, у Египту и другде. Савремени кларинет се развио кра?ем 17. века, усавршава?ем ?едне врсте шалма?а . Ве? у 18. веку ?е (нпр. код Моцарта богато кориш?ен, а ушао ?е у класичан оркестарски састав. Технички ?е усавршен током 19. века, када су га радо користили композитори романтичари.

Кларинет се гради у три основна регистарска облика: B Кларинет ( Clarinetto in Si♭ ) ко?и звучи велику секунду ниже од записаног, A Кларинет ( итал. Clarinetto in A ) ко?и звучи малу терцу ниже од записаног, и ре?е кориш?ен C Кларинет ( итал. Clarinetto in Do ) ко?и звучи како ?е записано.

Етимологи?а [ уреди | уреди извор ]

Реч кларинет ?е проистекла из француске речи clarinette (деминутив женског рода од старофранцуског clarin ), или из провансалског clarin (?обоа“), ^[1] ко?а потиче од латинског корена clarus (??асан“). ^[2] Реч ?е повезана са сред?оенглеским речи clarion , врстом трубе, чи?и назив потиче из истог корена. ^[3]

На?рани?е поми?а?е речи clarinette ко?а се користи за инструмент датира из нару?бе во?воде од Гронсфелда из 1710. године за два инструмента ко?е ?е направио ?акоб Денер . ^[4]^[5] Енглески облик правописа clarinet се налази ве? 1733. године, а сада архаични clarionet се по?ав?у?е од 1784. до почетка 20. века. ^[6]^[7]

Истори?а кларинета [ уреди | уреди извор ]

?охан Кристоф Денер, градите? дрвених дувачких инструмената, и проналазач кларинета, почео ?е око 1690. год. да усавршава стари сред?овековни инструмент шалмо и 1696. год. у Нирнбергу конструисао ?е први калринет. У сред?ем веку шалмо ?е био веома распростра?ен инструмент у западно? Европи. Регистар шалмоа одговара данаш?им основним тоновима кларинета. Први кларинет ?е био примитиван, имао ?е само седам рупица и 2 клапне. У свом касни?ем раду Денер ?е успео да усаврши инструмент додава?ем нових рупица и клапни. По?ава клапне ( регистар дирка ) близу усника кларинета омогу?ила ?е предувава?е. Кларинет, за разлику од других дувачких инструмената ко?и предувава?у у октаву, предувава у дуодециму, пошто хармонски гор?и тонови долазе само у непарним аликвотним тоновима. Око 1750. год. француски композитор Рамо уводи кларинет у оперски оркестар, а касни?е Госек га уводи и у симфони?ски оркестар. Нарочиту заслугу за усавршава?е механизма има Теобалд Бем, белги?ски флаутиста ко?и ?е измислио покрет?ив систем клапни, ко?и ?е поред флауте приме?ен и на другим дрвеним дувачким инсрументима, па и кларинету.

Друге врсте кларинета [ уреди | уреди извор ]

Осим основна три облика, кларинет се ?ав?а и у облику малих кларинета ко?и се граде у више регистарска облика: in E ^b ко?и звучи малу терцу више од написаног, in A♭ ко?и звучи малу сексту више, in F ко?и звучи кварту више и in D♭ ко?и звучи малу секунду више. Сви ови кларинети су чести у проширено? породици кларинета , као што ?е случа? у во?ним оркестрима, а ре?и у класично? музици (ипак, Рихард Штраус у опери Електра тражи следе?е кларинете: 1 Cl. in E♭, 4 Cl. in B, 2 Cl. contralti (basethorn), 1 Cl. basso).

?ош ?едан облик кларинета ?е и басетхорна или контралт кларинет ( ит. clarinetto contralto, corno di bassetto или clarone, нем. Bassetthorn, фр. cor de basset, ен. bassethorn, рус. басет-хорн) ко?и ?е ретко у употреби, али се ипак може на?и код Моцарта , Бетовена , Рихарда Штрауса и других.

Ипак, на?чеш?и регистарски облик кларинета ко?и се налази у класичном оркестру ?е бас-кларинет .

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ Pickett, Joseph, ур. (2018). ?clarinet” . The American Heritage Dictionary of the English Language (Fifth изд.). Houghton Mifflin. ISBN 978-1-328-84169-8 .
^ Harper, Douglas (2017). ?clarinet” . Online Etymology Dictionary . Приступ?ено 24. 10. 2022 .
^ Cresswell, Julia, ур. (2021). ?clarinet” . Oxford Dictionary of Word Origins (Third изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-1988-6875-0 .
^ Page, Janet K.; Gourlay, K. A.; Blench, Roger; Shackleton, Nicholas; Rice, Albert (2015). ?Clarinet”. The Grove Dictionary of Musical Instruments (Second изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-1997-4340-7 .
^ Hoeprich 2008 , стр. 21.
^ Rendall 1971 , стр. 1?2, 69.
^ Jacobs, Arthur (2017). ?clarionet”. A New Dictionary of Music . Taylor & Francis. стр. 74. ISBN 978-1-351-53488-8 .

Литература [ уреди | уреди извор ]

Благо?еви?, Андри?а: Преглед истори?ског разво?а кларинета и литературе за кларинет , Факултет уметности , Звечан , 2010.
Еберст, Антон : Кларинет и кларинетисти , Форум, Нови Сад, 1963.
Еберст, Антон: Основна школа за кларинет , Савез музичких друштава и организаци?а Хрватске, Загреб, 1967.
Лази?, Радиво? : Учим кларинет 1 - 4 , Завод за у?бенике и наставна средства, Београд, 1998.
Брун, Бруно : Школа за кларинет 1. и 2. свеска , Просвета, Београд, 1956.
Брун, Бруно : Школа за кларинет 3. свеска , Удруже?е музичких педагога Срби?е, Београд, 1975.
Брун, Бруно: Избор малих комада , Просвета, Београд, 1953.
Стефанови?, Миленко: Лаки комади , Миливо? Иванови?, Београд, 1970.
Еберст, Антон: Концертни албум за кларинет и клавир , Нота, К?ажевац, 1975.
Лази?, Радиво? : Ведри дани у музичко? школи , Савез друштава музичких и балетских педагога Срби?е, Београд, 1996.
Лази?, Радиво?: Распевани кларинет 1 - 4, Завод за у?бенике и наставна средства, Београд, 1997.
Лази?, Радиво? - Перичи?, Властимир : Лаки кларинетски дуети 1 и 2, Београд, 1998.

Baines, Anthony (1991). Woodwind Instruments and Their History . Dover Books. ISBN 978-0-486268-85-9 .
Black, Dave; Gerou, Tom (2005). Essential Dictionary of Orchestration . Alfred Music. ISBN 978-1-4574-1299-8 .
Coppenbarger, Brent (2015). Fine-Tuning the Clarinet Section: A Handbook for the Band Director . Rowman & Littlefield. ISBN 978-1-4758-2077-5 .
De?irmenci, Koray (2013). Creating Global Music in Turkey . Lexington Books . ISBN 978-0-7391-7546-0 .
Ellsworth, Jane (2015). A Dictionary for the Modern Clarinetist . Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-8108-8648-3 .
Ellsworth, Jane, ур. (2021). The Clarinet . Boydell & Brewer. ISBN 978-1-6482-5017-0 .
Starr, S. Frederick (2021). ?The clarinet in vernacular music”. Ур.: Ellsworth, Jane. The Clarinet . Boydell & Brewer. стр. 255–289. ISBN 978-1-6482-5017-0 .
Hoeprich, Eric (2008). The Clarinet . Yale University Press. ISBN 978-0-300-10282-6 .
Lawson, Colin, ур. (1995). The Cambridge Companion to the Clarinet . Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-47668-3 .
Lawson, Colin (1995a). ?Single reeds before 1750”. Ур.: Lawson, Colin. The Cambridge Companion to the Clarinet . Cambridge University Press. стр. 1–15. ISBN 978-0-521-47668-3 .
Shackleton, Nicholas (1995). ?The development of the clarinet”. Ур.: Lawson, Colin. The Cambridge Companion to the Clarinet . Cambridge University Press. стр. 16–32. ISBN 978-0-521-47668-3 .
Lawson, Colin (1995b). ?The clarinet family”. Ур.: Lawson, Colin. The Cambridge Companion to the Clarinet . Cambridge University Press. стр. 33–37. ISBN 978-0-521-47668-3 .
Lawson, Colin (1995c). ?The C clarinet”. Ур.: Lawson, Colin. The Cambridge Companion to the Clarinet . Cambridge University Press. стр. 38–42. ISBN 978-0-521-47668-3 .
Tschaikov, Basil (1995). ?The high clarinets”. Ур.: Lawson, Colin. The Cambridge Companion to the Clarinet . Cambridge University Press. стр. 43–56. ISBN 978-0-521-47668-3 .
Dobree, Georgina (1995). ?The basset horn”. Ур.: Lawson, Colin. The Cambridge Companion to the Clarinet . Cambridge University Press. стр. 57–65. ISBN 978-0-521-47668-3 .
Harris, Michael (1995a). ?The bass clarinet”. Ур.: Lawson, Colin. The Cambridge Companion to the Clarinet . Cambridge University Press. стр. 66–74. ISBN 978-0-521-47668-3 .
Rees-Davies, Jo (1995). ?The development of the clarinet repertoire”. Ур.: Lawson, Colin. The Cambridge Companion to the Clarinet . Cambridge University Press. стр. 75–91. ISBN 978-0-521-47668-3 .
Harris, Paul (1995b). ?Teaching the clarinet”. Ур.: Lawson, Colin. The Cambridge Companion to the Clarinet . Cambridge University Press. стр. 123–133. ISBN 978-0-521-47668-3 .
{cite book |chapter=The contemporary clarinet |last=Heaton |first=Roger |pages=163–183 |editor-last=Lawson |editor-first=Colin |year=1995 |title=The Cambridge Companion to the Clarinet |url= https://archive.org/details/cambridgecompani00prof |url-access=registration |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-47668-3}}
{cite book |chapter=The clarinet in jazz |first=John Robert |last=Brown |pages=184–198 |editor-last=Lawson |editor-first=Colin |year=1995 |title=The Cambridge Companion to the Clarinet |url= https://archive.org/details/cambridgecompani00prof |url-access=registration |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-47668-3}}
Lowry, Robert (1985). Practical Hints on Playing the B-Flat Clarinet . Alfred Publishing. ISBN 978-0-7692-2409-1 .
Miller, R. J. (2015). Contemporary Orchestration . Routledge. ISBN 978-1-3178-0625-7 .
Pinksterboer, Hugo (2001). Tipbook: Clarinet . Hal Leonard Corporation. ISBN 978-90-761-9246-8 .
Pino, David (1998). The Clarinet and Clarinet Playing . Dover Books. ISBN 978-0-486-40270-3 .
Raasakka, Mikko (2010). Exploring the Clarinet: A Guide to Clarinet Technique and Finnish Clarinet Music . Fennica Gehrman. ISBN 978-952-5489-09-5 .
Rendall, Geoffrey F. (1971). The Clarinet: Some Notes Upon Its History and Construction (Third изд.). W. W. Norton & Company Inc. ISBN 978-0-393-02164-6 .
Rice, Albert R. (2009). From the Clarinet D'Amour to the Contra Bass: A History of Large Size Clarinets, 1740–1860 . Oxford University Press. ISBN 978-0-19-971117-8 .
Shahriari, Andrew (2015). Popular World Music . Routledge. ISBN 978-1-3173-4538-1 .
Suhor, Charles (2001). Jazz in New Orleans: The Postwar Years Through 1970 . Scarecrow Press. ISBN 978-1-4616-6002-6 .
Bessaraboff, Nicholas (1941). Ancient European Musical Instruments . Harvard University Press.
Brymer, Jack (1976). Clarinet . Yehudi Menuhin Music Guides. Kahn & Averill. ISBN 978-0-3560-8414-5 .

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Clarinet Connections
Clarinet Teachers
The International Clarinet Association
Clarinet на са?ту Curlie (?език: енглески)

[1] Pickett, Joseph, ур. (2018). ?clarinet” . The American Heritage Dictionary of the English Language (Fifth изд.). Houghton Mifflin. ISBN 978-1-328-84169-8 .

[2] Harper, Douglas (2017). ?clarinet” . Online Etymology Dictionary . Приступ?ено 24. 10. 2022 .

[3] Cresswell, Julia, ур. (2021). ?clarinet” . Oxford Dictionary of Word Origins (Third изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-1988-6875-0 .

[oxford-4] Page, Janet K.; Gourlay, K. A.; Blench, Roger; Shackleton, Nicholas; Rice, Albert (2015). ?Clarinet”. The Grove Dictionary of Musical Instruments (Second изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-1997-4340-7 .

[FOOTNOTEHoeprich200821-5] Hoeprich 2008 , стр. 21.

[FOOTNOTERendall19711–2,_69-6] Rendall 1971 , стр. 1?2, 69.

[7] Jacobs, Arthur (2017). ?clarionet”. A New Dictionary of Music . Taylor & Francis. стр. 74. ISBN 978-1-351-53488-8 .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

п р у Инструменталиста
Синоними	Свирач Изво?ач Музичар Солиста Интерпретатор Уметник Репродуктивни уметник Кларинетиста
Образова?е	Музичко школство у Срби?и Основна музичка школа Сред?а музичка школa Музички факултет
Способности	Музикалност Музицира?е Интерпретаци?а Фразира?е Импровизаци?а Агогика Транспозици?а Чита?е с листа
Теори?е музике	Нота Лигатура Тачка Продуже?е тра?а?а тона Ступа? Степен Полустепен Цео степен Нотна вредност Пауза Пауза за више тактова Такт Тактица ?едноставни тактови Сложени тактови Промена тактова Alla breve Синкопа Неправилне тонске групе Предтакт Узмах Хроматска лествица Енхармонски тонови Консонанца Дисонанца Mетрономске ознаке Ознаке за интерпретаци?у Артикулаци?а Абреви?атурe Нотне скра?енице Цезура Реченица Фраза Da capo Dal segno Акценат Украси Солистичка каденца
Познава?е	Композици?а Композиторски опуси Стилова у музици Музички инструменти
Остало	Музичке пробе Снима?а

Нормативна контрола
Државне	Немачка Израел С?еди?ене Државе ?апан Чешка
Остале	Енциклопеди?а Британика MusicBrainz instrument NARA