За другу употребу, погледа?те чланак
Келтски
.
Келтски ?езици
потичу од
пракелтског
и чине огранак
индоевропске групе ?езика
. Термин
келтски
(
Celtic
) за ознаку ?езичке групе први ?е употребио Едвард Лу?д, велшки лингвиста,
1707
. Рани?е ?е ова? термин означавао племена сред?е
Гали?е
.
Током
1. милени?ума п. н. е.
ови ?езици су били заступ?ени у цело?
Европи
? од
Биска?ског залива
и
Северног мора
, долинама
Ра?не
и
Дунава
, па до
Црног мора
, севера
Балканског полуострва
и
Мале Ази?е
(
Галати?а
). Данас се келтски ?езици говоре само у неким деловима
Велике Британи?е
,
Ирске
, на
Острву Мен
,
Ке?п Бретону
,
Патагони?и
и полуострву
Брета?а
у
Француско?
. До употребе келтских ?езика ван Европе ? Ке?п Бретон и Патагони?а ? дошло ?е у модерно време.
У свим областима келтски ?езици су у ма?инско? употреби.
Подруч?а у ко?има се данас говоре келтски ?езици
Пракелтски се током истори?е поделио у четири под-групе:
- галски и сродни ?езици
?
лептонски
,
нори?ски
и
галати?ски
. Ови ?езици су некада говорени у широком по?асу од Француске до
Турске
и од
Белги?е
до северне
Итали?е
. Данас су ово ишчезли ?езици.
- келтибери?ски
, ко?им се причало на
Ибери?ском полуострву
.
Луситани?ски
?е, тако?е, на?вероватни?е био келтски ?език ове подгрупе. Ови ?езици су данас тако?е ишчезли.
- гелски ?езици
или
го?делски ?езици
ко?и подразумева?у
ирски
,
шкотски
и
манкс
. ?едно време се ирски ?език говорио на ?угозападно? обали
Енглеске
и на северно? и ?ужно? обали
Велса
.
- бритонски
(тако?е
британски
или
бритоник
) ко?и ук?учу?е
велшки
,
бретонски
,
корнишки
,
камбри?ски
, хипотетички
иверни?ски
и на?вероватни?е
пиктски
.
Изучава?е ових ?езика ?е консутабилна и несигурна грана ?ер недоста?у директни извори.
Извесан бро? научника ову ?езичку групу дели на
континенталне келтске ?езике
и
острвске келтске ?езике,
тврде?и да су разлике изме?у гелских и бритонских ?езика настале након одва?а?а ?езика од континенталне групе. Друга група научника разлику?е
пи-келтски
(
P-Celtic
) и
к?у-келтски
(
Q-Celtic
), где су сви континентални келтски ?езици осим келтибери?ског сврстани у пи-келтску групу.
По пи-к?у класификаци?и први ?език ко?и се издво?ио из пракелтског ?е био гелски, буду?и да има неке архаичне карактеристике. По континентално-острвско? класификаци?и до раздва?а?а гелских и бритонских ?езика ?е дошло тек након континентално-острвске поделе.
Термин
celtic
се изговара или
келтик
или
селтик
, и док су оба изговора тачна, келтик ?е чеш?и.
Посто?е две класификаци?е келтских ?езика:
- пи-к?у класификаци?а
?е стари?а и заснива се на прелазу
kw
из пракелтског у
п
(пи-група) или
к
(к?у-група). Пример за ову промену ?е пракелтски глагол
kwrin
- купити, ко?и ?е постао
pryn
у велшком, а
cren
у староирском. ?едан од заступника ове теори?е ?е
К. Х. Шмит
. Противници ове теори?е критику?у поделу ко?а се заснива само на ?едно? тези.
- континентално-острвска класификаци?а
третира галски и келтибери?ски као континенталне келтске ?езике. Заступници ове теори?е истичу за?едничке разлике острвских ?езика у односу на континенталне ук?учу?у?и ту модуларне предлоге, ред речи у реченици и друге разлике. ?едан од заступника ове теори?е ?е
Ким Мек Кон
.
Обе ове теори?е има?у квалитетне аргументе и сво?е заступнике, али и слабости.
Кад се говори о модерним келтским ?езицима, буду?и да ?е континентална група ишчезла, гелски ?езици би били представници пи-групе, а бритонски представници к?у-групе.
Како изгледа стабло келтских ?езика зависи од заступане класификаци?е.
|
Острвско/континентална хипотеза
|
Пи-келтски/к?у-келтски хипотеза
|
Истори?ски разво? келтских ?езика
[
уреди
|
уреди извор
]
Пракелтски
или
за?еднички келтски
(
Proto-Celtic
,
Common Celtic
) ?е предак свих познатих келтских ?езика. ?егова
лексикографи?а
може бити поуздано реконструисана путем компаративног метода истори?ске
лингвистике
.
Пракелтски припада индоевропско? ?езичко? групи и први ?е ?език ове групе ко?и се раширио на северозапад до атлантске Европе.
Лингвисти су дошли до зак?учка да ?е пракелтски имао
три рода
(мушки, женски и сред?и),
три бро?а
(?еднину, дво?ину и множину) и
од пет до осам падежа
у зависности од речи (номинатив, вокатив, акузатив, генитив, датив, аблатив, инструментал и локатив).
Научници се не могу сложити око тога када ?е пракелтски постао посебан ?език, али ?е извесно да ?е то било изме?у
7.
и
5. милени?ума п. н. е.
Био ?е у употреби на?вероватни?е до
9. века п. н. е.
Континентални келтски ?езици
[
уреди
|
уреди извор
]
Континентални келтски ?езици
(
Continental Celtic
) ?е модерно име за групу келтских ?езика ко?и су говорени у континентално? Европи и ко?и су данас ишчезли. Били су распростра?ени од Ибери?ског до Балканског полуострва и у Мало? Ази?и. Потиснули су их
германски
и
романски ?езици
. Иако ?е вероватно да су
Келти
у ово? области користили десетине ?езика и нареч?а, само их ?е шест научно потвр?ено:
Галски ?език
(
Gaulish, Gallic
) ?е ?език говорен у Гали?и пре
вулгарног латинског
. Према
?ули?у Цезару
био ?е ?едан од три ?езика говорена у ово? области. Галски ?език ?е познат из неколико стотина записа на камену, керамици и истори?ским артефактима, као и на новчи?има. По
Гргуру Турском
, говорен ?е до
6. века
.
Лептноски ?език
или
лептоник
(
Lepontic
) ?е говорен са ?ужне стране
Алпа
изме?у
8.
и
5. века п. н. е.
. Познат ?е само кроз неколико записа на
луганском алфабету
, ?едном од пет северноитали?анских алфабета.
Нори?ски
или
источнокелтски ?език
(
Noric, Eastern Celtic
) ?е говорен од
4. века п. н. е.
до
1.
или
2. века
у римско? провници?и
Норик
, на простору данаш?е
Аустри?е
и
Словени?е
. Познат ?е само из два записа ? ?едан на?ен у Графеншта?ну (Аустри?а), а други у Пту?у (Словени?а).
Галати?ски ?език
(
Galatian
) ?е говорен од
3. века п. н. е.
до
4. века
у Галати?и у Мало? Ази?и, на простору данаш?е Турске. Записи о овом ?езику су остали у неколико глоса и коментара класичних римских историчара.
Келтибери?ски ?език
, тако?е познат као
хиспано-келтски
(
Celtiberian, Hispano-Celtic
) ?е ишчезли келтски ?език ко?и ?е био заступ?ен на Ибери?ском полуострву изме?у река
Дуро
,
Тахо
,
Хукар
,
Тури?е
и
Ебра
. О овом ?езику сведочи готово две стотине записа из
2.
и
1. века п. н. е
, махом писаних келтибери?ским писмом, али и латинксим алфабетом.
Термин
острвски келтски
(Insular Celtic) се односи на говорно подруч?е ових ?езика: острва Ирску и Велику Британи?у, насупрот ишчезлим континенталним келтским ?езицима.
Гелски
или
го?делски ?езици
(
Goidelic languages, Gaelic languages, Gaelic
) су говорени на подруч?у Ирске, Шкотске, Острва Мен и
Канаде
.
Примитивни ирски ?език
(
Primitive Irish
) ?е на?стари?и познати гелски ?език. Записи на ?ему датира?у из
4. века
, а био ?е у употреби на?вероватни?е до
6. века
, кад га ?е заменио староирски ?език. Писан ?е
огамским алфабетом
.
Староирски ?език
(
Old Irish
) ?е сачуван у записима на маргинама латинских религи?ских списа изме?у 6. и
10. века
. Говорен ?е у области данаш?е Ирске, Шкотске, Острву Мен и деловима Велса, а еволуирао ?е током 10. века у сред?овековни ирски.
Сред?овековни ирски ?език
[
уреди
|
уреди извор
]
Сред?овековни ирски ?език
(
Middle Irish
) ?е директни предак модерних гелских ?езика. Био ?е у употреби од 10. до
12. века
. Знача?ан бро? к?ижевних дела на сред?овековном ирском ?е сачуван до данаш?их дана, а исти ?е случа? и са на?стари?им ирским законима.
Ирски ?език
или
геиле
(
Irish, Gaeilge
) почи?е да се говори у
13. веку
. Говори се у Ирско? и
Северно? Ирско?
. Има неколико ди?алеката:
минстерски
,
конатски
и
алстерски
, а осим тога и
ан кадеан
? званични ди?алект, усво?ен ради унификаци?е ?езика.
Ирски ?език ?е ?едан од званичних ?езика
Европске уни?е
.
Шкотски гелски ?език
,
каитлик
(
Scottish Gaelic, Gaidhlig
) ?е званични ?език Шкотске, за?едно са енглеским. Ме?утим, као говорни ?език ?е у употреби у северним и западним деловима Шкотске и на
Хебридима
. Иако ?е почетком
20. века
, шкотски гелик био говорни ?език читавог
Шкотског побр?а
, данас ?е у изумира?у.
Манкс
или
манкс гелски ?език
,
гилг
(
Manx, Gaelg, Gailck, Manx Gaelic, Yn Ghaelg, Yn Ghailck
), ?е говорни ?език Острва Ман.
Мада се развио из староирског ?езика, има сво?е особености, што га чини засебним ?езиком.
Почетком
19. века
?е ?ош увек био главни говорни ?език Острва Ман, да би у друго? половини 20. века готово ишчезао, што ?е довело до пораста интересова?а за овим ?езиком, те ?а данас у свим школама Острва Мен обавеза предмет, а у извесном бро?у сред?их и основних школа су сва предава?а на манксу.
Бритонски ?езици
(
Brythonic languages, Brittonic languages, British languages
) су ?една од две групе острвских келтских ?езика. Термин
brythonic
?е први пут употребио
сер ?он Ра?с
, велшки професор келтских ?езика.
Бритонски ?езици су се говорили у
Корнволу
, Велсу и Брета?и, а проширени су и у Патагони?у.
Пиктски ?език
(
Pictish
) ?е био ?език
Пикта
, говорен у северно? и сред?о? Шкотско? од 9. века до раног
сред?ег века
. Претпостав?а се да ?е у време на?ве?е распростра?ености говорен од
Шетландских острва
до Фа?фа.
Бритски
или
британски (келтски) ?език
(
Brittonic, British (Celtic)
) ?е говорен у Енглеско?, Велсу и ?ужно? Шкотско?. Према ?ули?у Цезару, био ?е сличан ?езику ко?им ?е говорено у централно? Гали?и.
Током римске владавине британски ?език ?е модификован под утица?ем
латинског
.
Ни?е сигурно када ?е ова? ?език почео да се употреб?ава, али ?е ишчезао у потпуности око
7. века
.
Камбри?ски ?език
(
Cumbric
) ?е говорен у северно? Енглеско? и ?ужно? Шкотско?. Историчари сматра?у да се на?вероватни?е проширо до
?оркшира
, те ишчезао током 11. и почетком 12. века, када ?е полуслободно
Кра?евство Стратка?д
постало део шкотског кра?евства.
Старовелшки ?език
(
Old Welsh, Hen Gymraeg
) се развио из бритонског ?езика. Говорен ?е у Велсу, али и другим деловима Велике Британи?е од 7. до 12. века. Из овог периода ?е сачувано доста поези?е и нешто прозе. На?стари?и сачувани запис ?е са почетка 8. века и налази се на надгробно? плочи у
Тивинско?
цркви.
Сред?овековни велшки ?език
[
уреди
|
уреди извор
]
Сред?овековни велшки ?език
(
Middle Welsh, Cymraeg Canol, Kymraec
) се развио из старовелшког, а говорен ?е у Велсу од 12. до 14. века.
На?стари?и очувани записи
Мабиногиона
, збирке прича, су на сред?овековном велшком, мада су саме приче знатно стари?е. Осим тога, ве?ина велшких закона ?е на овом ?езику.
Ортографи?а
ни?е била стандардизована, те посто?е велике разлике у писа?у од манускрипта до манускрипта.
Фонологи?а
сред?овековног велшког ?е слична са фонологи?ом модерног велшког ?езика.
Велшки ?език
,
кемрег
или
и гемрег
(
Welsh, Cymraeg, y Gymraeg
) се говори у Велсу и у Енглеско? на енглеско-велшко? граници. Поред тога посто?е и велшке имигрантске за?еднице у Патагони?и, САД, Канади, Аустрали?и и на Новом Зеланду ко?е се служе овим ?езиком. За преко 750.000 ?уди велшки ?е матер?и ?език.
?угозападни бритонски ?език
[
уреди
|
уреди извор
]
?угозападни бритонски ?език
(
Southwestern Brythonic
) ?е био у употреби од
577. п. н. е
, након битке код Дорама, а у по?единим деловима Велике Британи?е ?е говорен и до 12. века.
Бретонски ?език
,
брезоник
(
Breton, Brezhoneg
) ?е келтски ?език ко?и се и данас говори у деловима Брета?е (ве?ином у до?о? Брета?и), у Француско?.
До 12. века ?е био ?език елите, након тога ?е говорен махом у западно? Брета?и, а онда ?е
буржоази?а
полако усво?ила
француски
. Литература се до 15. века писала на латинском, а потом на француском, тако да данас има веома мало писаних докумената на бретонском.
Корнишки ?език
,
керновек
,
керневек
или
карноак
(
Cornish, Kernowek, Kernewek, Curnoack
) ?е говорен у
Корнволу
до 18. века и затим поново заживео у 20. веку.
Буду?и да ?е истори?а келтских ?езика дуга и да су говорени широм Европе, знача?ан ?е и утица? ко?и су имали на друге ?езике, довевши до настанка мешаних ?езика, али и до усва?а?а великог бро?а келтских речи у другим ?езицима.
- бан?и ?език
(
Bungee
) ?е мешавина шкотског гелика и инди?анског
кри ?езика
. Говорен ?е у западно? Канади до средине 20. века
- шелта
(
Shelta, Gammen, Sheldru, Pavee
) ?е мешавина ирског и
ромског ?езика
.
- комбинаци?е ромског и велшког ?езика, говорене су у Велсу
- преко 4000 келтских речи су део
српског ?езика
- ^
Hammarstrom, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016).
?Celtic”
.
Glottolog 2.7
. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| Остале
| |
|---|