한국   대만   중국   일본 
Кастел Сант Ан?ело ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Кастел Сант Ан?ело

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Кастел Сант Ан?ело
Кастел Сант Ан?ело
Оснива?е 1906.
Локаци?а Рим
  Итали?а
Врста музе?
Посетиоци 1.234.443 (2016) [1]
Веб-са?т www .castelsantangelo .beniculturali .it

Кастел Сант Ан?ело или Хадри?анов маузоле? ( итал. Castel Sant'Angelo, Mausoleo di Adriano ) ?е споменик у Риму на десно? обали Тибра . Налази се у близини Ватикана и са ?име ?е повезан утвр?еним ходником. Кастел ?е више пута архитектонски изме?ен у доба сред?ег века и ренесансе .

Маузоле? ?е изгра?ен у годинама 130-139. нове ере. [2] Изградио га ?е архитекта Деметри?ано као гробницу цара Хадри?ана и ?егове породице. У ?ему су сахра?ени цар Хадри?ан, ?егова жена Виби?а Сабина , цар Антонин Пи?е , ?егова жена Фаустина и тро?е ?ихове деце, Луци?е Ели?е , цар Комод , цар Марко Аурели?е и ?егово тро?е деце, цар Септими?е Север , ?егова жена ?ули?а Домна и ?ихова деца, цареви Гета и Каракала . [3]

Ова гра?евина ?е постала во?на тв?ава 401. Урне и пепео императора су уништили Визиготи 410. током п?ачке Рима. Декоративна бронза и камене статуе су бачене из маузоле?а 537. на Готе кои су опседали Рим, о чему сведочи историчар Прокопи?е .

Касни?е ?е твр?ава добила име Архан?ела Михаила , што се повезу?е са захвалнош?у за кра? епидеми?е куге, али ни?е извесно када се то догодило. Папе су касни?е користиле Кастел Сант Ан?ело као резиденци?у, твр?аву и затвор. Од 1906. кастел ?е музе?.

Извори [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Dati visitatori dei siti museali italiani statali nel 2016” (PDF) . Архивирано из оригинала (pdf) 10. 1. 2017. г . Приступ?ено 17. 1. 2017 .   .
  2. ^ Aicher, Peter J (2004). Rome Alive: A Source-Guide to the Ancient City Volume I . Bolchazy-Carducci. Архивирано из оригинала 05. 10. 2018. г . Приступ?ено 2. 1. 2015 .  
  3. ^ Lawrence Richardson, Jr., Mausoleum Hadriani , A New Topographical Dictionary of Ancient Rome , JHU, 1992.  ISBN 0-8018-4300-6 . стр. 249.. .

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]