Кара?ор?ево
Кара?ор?ево
Административни подаци
Држава	Срби?а
Аутономна покра?ина	Во?водина
Управни округ	?ужнобачки
Општина	Бачка Паланка
Становништво
?  2011 .	733
?  густина	51*/km 2
Географске карактеристике
Координате	45° 17′ 30″ С; 19° 18′ 12″ И  /  45.291687° С; 19.303286° И  / 45.291687; 19.303286
Временска зона	UTC+1 ( CET ), лети UTC+2 ( CEST )
Апс. висина	112 m
Површина	86,5* km 2
Кара?ор?ево Кара?ор?ево на карти Срби?е
Остали подаци
Поштански бро?	21421
Позивни бро?	021
Регистарска ознака	BP

Кара?ор?ево ?е насе?е у Срби?и у општини Бачка Паланка у ?ужнобачком округу . Према попису из 2011. било ?е 733 становника. Према попису у Кара?ор?еву посто?е 294 дома?инства и 337 станова.

Кара?ор?ево ?е уда?ено 11,2 km од Бачке Паланке и представ?а оазу одмора, лова и ко?ичког спорта. Пре свега ово место ?е познато по ергели расних ко?а, на?ве?о? у зем?и и у овом делу Европе. За туристичке посете посто?и могу?ност обиласка ловишта, ергеле, хиподрома и посета Музе?у ергеле, ко?и ?е отворен 1983. године, и у ?ему се налазе пехари ко?а су осво?ила грла у протеклих неколико децени?а. На?знача?ни?и експонати су саонице и кочи?е из Титовог периода, фотографи?е на ко?има су наступи грла галопера и препонаша, као и фотографи?а на ко?о? ?е забележена посета британске кра?ице Елизабете Кара?ор?еву, матична к?ига грла с почетка прошлог века као и к?ига утисака, претпостав?а се и на?стари?а у Срби?и, отворена 1924. године.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Све ?е започето узго?ем ко?а, давне 1885 . године, када ?е Аустроугарска монархи?а започела формира?е ергеле, на овом простору, због пово?ног географског положа?а, близине реке Дунав и слатинастог зем?ишта ко?е ?е изузетно пово?но за правилно формира?е копита код подмлатка. Зем?иште ко?е ?е богато калци?умом , погодно ?е за производ?у луцерке и овса. У почетку ?е то била Установа за одго? ждребади ко?а су набав?ана од приватних одга?ивача широм Монархи?е. Првенствено су доводили мушку ждребад из ма?арске ергеле ?Мезехе?еш“. Овде су ждребад одга?ана до годину дана, а затим су поново вра?ена у Ма?арску, где су служила у во?не сврхе. Касни?е овде су првенствено одга?ани радни ко?и, Нониус расе. ^[1] Ергела ?е била државно власништво Аустроугарске монархи?е. Крче?ем храстове шуме и изград?ом штала као и неколико стамбених об?еката 1901.године започело ?е насе?ава?е овог комплекса. Ергела ?е основана као одга?алиште ждребади на око 1000 ha обрадиве површине, насе?е ?е добило назив ?Чикош Телеп“, или преведено, ?Ждребарско насе?е“. Ергела поста?е знача?ан селекци?ски центар за одабира?е расплодних пастува и кобила.

Ергела ?Кара?ор?ево“ има прилично дугу традици?у у послу ко?им се бави. ?ош 1924 . године, указом кра?а Александра Кара?ор?еви?а, основано ?е Државно ловно-шумско добро. Одмах по завршетку Другог светског рата, ве? 1945 . године, обнов?ен ?е рад овог добра, у саставу Владе [ФНР?]. Остало ?е забележено да ?е ?ош 1948 . године овде организован дипломатски лов. Вероватно ве? тада се увидело да би ва?ало ?едан део овог богом даног простора, са разним врстама ретког би?ног и животи?ског света, уредити у репрезентативне сврхе. Зато ?е 1957 . године отпочело уре?е?е комплекса ко?и ?е данас познат под именом ? Репрезентативни об?екат ?Кара?ор?ево“. 21. ?уна 1973 . године ?Ловно-шумско по?опривредно добро“ дато ?е на кориште?е ?угословенско? народно? арми?и (?НА) и добило ?е назив ?Во?на установа Кара?ор?ево“. Изгра?ена ?е вила за одмор, у ко?о? ?е следе?их 23 године главни гост, али и дома?ин, бити ?осип Броз Тито. Отпочело ?е исушива?е мочвара, изград?а вештачких ?езера, формира?е и уре?е?е парковских површина, пориб?ава?е ?езера и формира?е станишта за птице... Уследила ?е и град?а разних помо?них об?еката, ко?и ?е бити у функци?и главне виле. Уре?ен ?е и направ?ен комплекс, са комплетном инфраструктуром, ко?и ?е био и остао ? адреса за високо друштво.

Мапу Кара?ор?ева чини више географских по?мова: До?и ма?ур, Гор?и ма?ур, Нови ма?ур, Обровац, Вра?ак, Гувниште, Букински рит, Хагел острво, Шаренградска ада. Реч ?е о простору од неколико хи?ада хектара у ?угозападном делу Бачке, ко?и се, с ?едне стране, у дужини од 17 километара, насла?а на Дунав . А опет под именом Кара?ор?ево не подразумева?у се исти по?мови, иако цео ова? простор припада систему одбране. Некад су били ?едно, а данас га чине три одво?ене целине: Резиденци?ални об?екат ?Кара?ор?ево“, Во?на установа ?Кара?ор?ево“ и Месна за?едница Кара?ор?ево.

Специ?ални резерват природе [ уреди | уреди извор ]

Природно добро ?Кара?ор?ево“ припада општинама Бачка Паланка и Бач . На основу еколошке валоризаци?е, ко?у ?е спровео Завод за заштиту природе Срби?е, предложено ?е да се стави под заштиту као специ?ални резерват природе ? резерват за одржава?е генетског фонда високе див?ачи, у категори?у од великог знача?а (друга категори?а). Површина специ?алног резервата природе ?Кара?ор?ево“ износи 2.955,32 ha, а чине га две одво?ене природне целине: подруч?е Мостонга и подруч?е Букински рит. На зашти?еном подруч?у уоч?иво доминира?у површине под шумом (77%), део ?е обрадивих (8,56%) и водених површина (3,74%), или у друго? намени (баре, трстици, канали). Природно добро карактерише благо заталасан терен, са динамичним микроре?ефом, што ?е карактеристика ритских подруч?а. Букински рит се налази под директним утица?ем вода Дунава и егзистира као типични ритско-шумски комплекс. На овом подруч?у евидентиране су: за?еднице бадемасте врбе, за?еднице беле врбе, за?еднице беле врбе и црне тополе, за?еднице тополе и по?ског ?асена. Букински рит представ?а комплекс биотопа са оптималним условима опстанка разноврсне фауне, често ретке и угрожене. Подруч?е ?е знача?но као природно мрестилиште бро?них врста риба. Велики бро? евидентираних врста риба има статус реткости. На подруч?у Мостонге евидентиране су: за?едница храстова, за?едница храста луж?ака, по?ског ?асена и бреста. Флористичке карактеристике нису комплексно истражене. Посто?а?е различитих типова вегетаци?е указу?е на присуство екосистемске и флористичне разноврсности. Забележене су природне реткости: бели локва?, дремовац, идирот и др. За природно добро ?Кара?ор?ево“ веома ?е знача?на орнитофауна, ко?у чини 135 врста птица, а од тога 51 врста су станарице. Посебну вредност има?у: орао белорепан, сиви соко, бела рода, рида лу?а, прдавац. Такоде, у Букинском риту бораве и гнезде се 24 птич?е врсте ко?е су на листи потенци?ално угрожених у Европи, а 67 птичи?их врста има статус природне реткости. Фауна сисара ? заступ?ена ?е присуством врста глодара, бубо?еда, ?и?ака, зечева, волухарица, зверова и др. Типично обележ?е и теме?ни феномен природног добра ?Кара?ор?ево“ ?есте ловна див?ач, а нарочито: ?елен обични, див?а сви?а, ?елен лопатар, муфлон, вир?ини?ски белорепи ?елен, срна и ве?и бро? врста ситне див?ачи (див?а мачка, куна златица, лисица, ?азавац, твор, див?и зец и др.). Мозаик шумских и барско-мочварних би?них за?едница са по?единим ретким и угроженим врстама су од посебног знача?а за очува?е укупног биодиверзитета, па се на тим основама заснива про?ектовани концепт заштите и кориш?е?а. Ловиште ВУ Кара?ор?ево заузима површину од 2.370ха, од чега се шуме Гувниште и Вра?ак на лазе у саставу општине Бач, покрива?у површину од 776ха. Уре?ено ловиште налази се на простору од 1.576ха. Ловиште ?е станиште разноврсне див?ачи: ?елен (лопатар, вир?иниски) као и друге атрактивне ловне див?ачи (див?а сви?а, муфлон, див?а мачка, куна, ласица ). Ловиште ?е наме?ено интензивном га?е?у крупне див?ачи а истовремено служи и као центар за репродукци?у и оплеме?ива?е див?ачи. У оквиру ловишта се налазе 3 туристичко угостите?ска об?екта: Ловачка вила Ди?ана са 22 лежа?а, Ловачки мотел Вра?ак са 8 лежа?ева и депанданс Вра?ак са 16 лежа?ева. Иако ?е инфраструктура на завидном нивоу, захтева одре?ена улага?а и оплеме?ива?а садржа?а.

Демографи?а [ уреди | уреди извор ]

У Кара?ор?ево живи 733 становника. У насе?у има 337 станова и 294 дома?инства, а просечан бро? чланова по дома?инству ?е 2,49.

Ово насе?е ?е углавном насе?ено Србима (према попису из 2002 . године), а у послед?а три пописа, приме?ен ?е пад у бро?у становника.

График промене бро?а становника током 20. века

Демографи?а [2] Година Становника 1948. 1.110 1953. 1.254 1961. 1.287 1971. 1.075 1981. 1.147 1991. 1.077 1.073 2002. 1.012 1.033

Напомене [ уреди | уреди извор ]

→ * ? Подаци за површину и густину насе?ености дати су збирно за катастарску општину Младеново, на ко?о? се налазе два насе?а Кара?ор?ево и Младеново.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Мапе, аеродроми и временска ситуаци?а локаци?а (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia) ^{[ мртва веза ]}
• План насе?а на мапи (Mapquest)
• Палата у ко?о? ?е Тито био 66 пута (?Вечер?е новости“, 17. фебруар 2014)