Каракалпачки ?език
?е
турки?ски ?език
ко?и говоре
Каракалпаци
у
Каракалпаки?и
(Каракалпакстану).
Поде?ен ?е на два ди?алекта, Североисточни каракалпачки и ?угоисточни каракалпачки.
Развио се за?едно са суседним
казашким
и
узбечким
?езиком, под знача?ним утица?ем оба.
Типолошки, Каракалпачки ?език припада грани
кипчачких турки?ских ?езика
, па ?е тако уско повезан и делимично разум?ив са
казашким ?езиком
.
Каракалпачки ?език ?е члан
кипчачке
гране
турки?ских ?езика
, ко?а ук?учу?е
татарски
,
кумички
, нога?ски и
казашки
?език.
Због близине
узбечког ?езика
, на ве?и део каракалпачког речника и граматике утицао ?е
узбечки
.
Као и велика ве?ина
турки?ских ?езика
, и каракалпачки има склад самогласника,
аглутинативан
?е и нема
граматички род
. Ред речи ?е обично суб?екат ? об?екат ? глагол.
Каракалпачки се говори углавном у
Каракалпакстанско? аутономно? републици у Узбекистану
. Отприлике 2.000 ?уди у
Авганистану
и ма?о? ди?аспори у деловима
Руси?е
,
Казахстана
,
Турске
и других делова света говори каракалпачки.
Каракалпачки ?език има званични статус у
Аутономно? Републици Каракалпакстан
.
Етнолог идентифику?е два ди?алекта каракалпачког: североисточни и ?угозападни. Менгес поми?е тре?и могу?и ди?алект ко?им се говорило у
долини Фергане
. ?угозападни ди?алекат има изговор /t?/ за североисточни изговор /?/.
Каракалпачки ?е писан
арапским
и
перси?ским
писмом до 1928. године,
латиничним
писмом (са додатним знаковима) од 1928. до 1940. године, након чега ?е уведена
?ирилица
.
Након независности
Узбекистана
1991. године, донета ?е одлука да се напусти
?ирилица
и врати
латиничном
писму. Иако ?е употреба
латиничног
писма сада широко распростра?ена у
Ташкенту
, ?егово уво?е?е у
Каракалпакстан
оста?е постепено.
Доле су приказани
?ирилични
и
латинични
алфабет са ?иховим еквивалентним
IPA
вредностима.
?ириличка слова
ко?а не посто?е у
латиничном
писму означена су звездицом и уписана диаграфом.
Послед?е промене у новом алфабету каракалпачког ?езика извршене су 2016. године: уместо слова са апострофима уведена су слова са дугоузлазним акцентом.
Стога ?е нови каракалпачки алфабет деловати на исти начин на ко?и ?е представ?ен нови алфабет у
узбечком
?езику- то ?ест са дугоузлазним акцентом.
| ?ирилица
|
Латиница
|
IPA
|
| А а
|
A a
|
/a/
|
| ? ?
|
A a
|
/æ/
|
| Б б
|
B b
|
/b/
|
| В в
|
V v
|
/v/
|
| Г г
|
G g
|
/g/
|
| ? ?
|
? ?
|
/?/
|
| Д д
|
D d
|
/d/
|
| Е е
|
E e
|
/e/
|
| Ё ё*
|
yo
|
/jo/
|
| Ж ж
|
J j
|
/?/
|
| З з
|
Z z
|
/z/
|
| И и
|
I i
|
/i/
|
| Й й
|
Y y
|
/j/
|
| К к
|
K k
|
/k/
|
| ? ?
|
Q q
|
/q/
|
| Л л
|
L l
|
/l/
|
| М м
|
M m
|
/m/
|
| Н н
|
N n
|
/n/
|
| ? ?
|
? ?
|
/ŋ/
|
| О о
|
O o
|
/o/
|
| ? ?
|
O o
|
/œ/
|
| П п
|
P p
|
/p/
|
| Р р
|
R r
|
/r/
|
| С с
|
S s
|
/s/
|
| Т т
|
T t
|
/t/
|
| У у
|
U u
|
/u/
|
| ??
|
U u
|
/y/
|
| ? ?
|
W w
|
/w/
|
| Ф ф
|
F f
|
/f/
|
| Х х
|
X x
|
/x/
|
| ? ?
|
H h
|
/h/
|
| Ц ц
|
C c
|
/ts/
|
| Ч ч
|
Ch ch
|
/t?/
|
| Ш ш
|
Sh sh
|
/?/
|
| Щ щ*
|
sh
|
/?/
|
| Ъ ъ*
|
/
|
/
|
| Ы ы
|
I i
|
/?/
|
| Ь ь*
|
/
|
/
|
| Э э
|
E e
|
/e/
|
| Ю ю*
|
yu
|
/ju/
|
| Я я*
|
ya
|
/ja
|
Пре 2009. године Ц ?е писанo као TS; I и I' су писани као тачкасто I и нетачкасто I.